"Bože, spasi Jugoslaviju": Zemlja se deli, stranke se razmnožavaju... Šta će biti sa nama? (1990)

Oktobar 1990: Jugoslavija se deli a stranke razmnožavaju, proizvodnja pada a inflacija raste...

Poslednji zvanični napad bez objave rata na Jugoslaviju je izvršila Nemačka, a prva zemlja koja je priznala socijalističku Jugoslaviju bila je SAD. Danas se vrednost dinara meri prema nemačkoj marki, a naši nacionalni lideri hrle u Ameriku po svoje mišljenje. 

U političkom pluralizmu SFRJ izgleda postoji još samo kao predsedavajući pokreta nesvrstanih i prvak sveta u košarci.

Sve ostalo je pod velikim znakom pitanja - Jugoslavija je napala samu sebe, zvanično, iz republičkih centara, uz objavu rata. 

Verovatno čak ni armija više ne bi umela da zavede red, budući da nije jasno koga i šta bi trebalo čuvati od koga i čega. 

Narodi više nisu jugoslovenski, već srpski, hrvatski, slovenački, makedonski, crnogorski i bosanski, a Jugosloveni i tako postoje samo kao statistički broj u odeljku "neopredeljeni".

U opštoj potrazi za novim identitetom kod naših je ljudi naročito omiljeno vaskrsavanje nacionalnih i verskih uzora iz daleke prošlosti, stvaranje neprijatelja od dojučerašnjih bratskih naroda, pretnje otcepljenjem od Jugoslavije i ostalo što spada u marketing opšteg haosa. 

Ove jeseni čak je i poslovično optimistična savezna vlada izrazila bojazan pred raspletom jugoslovenske krize. Potpredsednik SIV-a Živko Pregl nedavno je izjavio da je privredna reforma u kritičnoj fazi budući da se nacional-političke pobede vrednuju stepenom ugrožavanja vladinog projekta.


Uzdignute pesnice



Strepnje vladinih ministara pothranjuje i septembarska inflacija od 7,1 odsto, najava poskupljenja gotovo polovine svih industrijskih proizvoda i nagli porast opšte, zajedničke i lične potrošnje. 

Prognoza da će pad proizvodnje od desetak odsto privreda pokušati da amortizuje poskupljenjem roba polako se obistinjuje, zahvaljujući šansi koju je dobila u povećanoj kupovnoj moći građana. 

Zarade su u junu, julu i avgustu skočile za 44 odsto, dok su istovremeno cene ispisale plus na simbolična 3,8 procenta, pa je u septembru počelo nivelisanje poznato pod nazivom inflatorna spirala.

Septembar je i inače bio ključni mesec za ekonomsku reformu. U tih 30 dana dogodilo se valjda sve ono loše što gura inflaciju na godišnju stopu od 90 odsto, ali su usput srećom splasnule pregrejane strasti oko Zakona o platama i pšenice.

Za 70 godina postojanja Jugoslavije, centralna vlast nikad nije manje uvažavana nego danas. 

Neke republičke novine i televizije čak odbijaju da emituju izjavu predsednika savezne vlade jugoslovenskoj javnosti, slovenačka skupština i zvanično ne priznaje federalne zakone, a i neki drugi signali iz nacionalnih država najavljuju krah svega što je zajedničko. 

Pored toga što je autoritet federalnih organa ozbiljno uzdrman, nejasno je i da li su svi i dalje federalni. Recimo, fantomsko udruženje bez članstva, pod nazivom SK SSRNJ i dalje simulira najširi front građana, čak presuđuje o kandidaturi za nove članove Predsedništva SFRJ, a predsednik Vojislav Mićović tvrdi da je to "jedina društveno-politička organizacija koja na nivou federacije funkcioniše i obavlja sve zadatke". 

Bivši front socijalističkih snaga, inače, priprema transformaciju u savez socijalističkih partija Jugoslavije koji će navodno ujediniti sve leve stranke u zemlji. U snove ovih nekad zadrtih komunista spada i uzvik "Bože, spasi Jugoslaviju" po kojem je postala poznata poslednja sednica Predsedništva SK SSRNJ. 

Daleko bi nas, međutim, odvelo nabrajanje smejurija iz novokomponovanog stranačkog imidža. Suština je u tome da je oko 150 registrovanih partija, udruženja, saveza i stranaka do grla u bespoštednoj borbi za vlast, trošeći valjda sav agresivni potencijal koji se u ljudima nakupio proteklih decenija. 

U atmosferi uzdignutih pesnica jedino, izgleda, nema mesta za dijalog o zajedničkom životu.


Konfederalni modeli



Nacionalni lideri još se nisu našli za istim stolom, ali zato neki od njih pokušavaju da internacionalizuju YU-svađe. Tako je Franjo Tuđman tražio da se u Beču sazove mirovna konferencija o Jugoslaviji kojoj bi predsedavala Austrija, u prisustvu Francuske i SAD. 

Cilj konferencije bio bi da se između Hrvatske, Srbije i Slovenije dogovori novi jugoslovenski mirovni poredak. Tuđman je posle demantovao to što je rekao u intervjuu stranom novinaru, ali ovom, zbog toga što je strani, nije falila dlaka s glave. 

Domaća "seča" novinara trenutno je najžešća u Vojvodini, ali ipak liči samo na uvod u predizborne čistke koja je u ovoj zemlji oduvek počinjala po redakcijama.

Tu i tamo probije se i neki glas razuma, ali kad se razum nudi nacionalno obojeni građani kao da naprečac ogluve. 

Apel Saveza reformskih snaga Jugoslavije, SIV-a i Predsedništva SFRJ da se "ohlade glave" bio je pucanj u prazno. Čak ni tvrdokorni miloševićevci nisu za ozbiljno uzeli izjavu Slobodana Miloševića da "nam nisu Slovenci i Hrvati krivi što imamo nisku proizvodnju". 

Reči Janeza Drnovšeka da je "sa Miloševićem moguće razgovarati" takođe su trajale jedan dan. Ali zato tvrdnja Jože Pučnika da za njegovu slovenačku vladu Jugoslavija ne postoji ima trajniju vrednost.

Narodi sa zajedničkom prošlošću izgleda nameravaju da izgrade svako svoju pojedinačnu budućnost i da nije Evrope koja priznaje Jugoslaviju samo u komadu, ko zna da li bi razgovor o zajedinštvu bio moguć. 

Ponudu Predsedništva SFRJ da zagovornici konfederacije, Slovenija i Hrvatska, naprave predlog novog uređenja zemlje, obe republike su oberučke prihvatile. 

Model "sa severa" već nedelju dana je u opticaju, a kao zajedničke organe predviđa Savetovadni parlament, Veće ministara, Izvršnu komisiju i Konfederalni sud. Odluke donose konsenzusom, a dužnost im je da sačuvaju minimum zajedničkih ekonomskih interesa članica i građanske slobode u konfederaciji, a sve ostalo: valutu, vojsku, diplomatiju itd. svako bi sebi uređivao. 

Za konfederaciju se, prema anketi "Borbe" opredelilo 21 odsto od 420 pitanih građana Jugoslavije, a za federaciju 64 procenta. 

No, ko je još pitao građanina!?

Napisala: Zoja Jovanov (Rad, 1990.)


Apel Saveza samostalnih sindikata Jugoslavije



"Poslednji događaji u našoj zemlji ozbiljno upozoravaju na kobne posledice zaoštravanja međunacionalnih sukoba, separatizma, bezobzirne borbe za vlast i njene zloupotrebe i kršenja elementarnih prava, sloboda i dostojanstva radnika i čoveka.

Ugroženi su ustavni sistem, započete reforme i demokratski procesi. 

Potiskuje se rešavanje ključnih problema materijalnog i socijalnog položaja radnika, ostvarivanja njihovih prava na rad i uključivanje Jugoslavije u savremene ekonomske i civilizacijske procese u Evropi i svetu.

Izražavajući interese i zahteve radnika, tražimo da se narasli problemi i protivrečnosti u zemlji razrešavaju demokratskim putem, međusobnim uvažavanjem i kroz dijalog. To je ključni peduslov da se u miru živi, radi i izgrađuje zajednička budućnost u Jugoslaviji kao modernoj i demokratskoj zajednici slobodnih i ravnopravnih građana, naroda i narodnosti.

Sindikat Jugoslavije zato poziva svoje članstvo da, kao i na XI kongresu SSJ, ispolji radničko jedinstvo i odlučno se suprotstavi dezintegracionim procesima, nacionalnim, verskim i drugim podelama, nasilju i svim snagama koje unose razdor i pozivaju na sukobe.

Zahtevamo da Predsedništvo, Skupština SFRJ i drugi nadležni državni organi u skladu sa ustavnim pravima i obavezama obezbede efikasno funkcionisanje pravne države i zaštitu prava i sloboda svih radnika i građana Jugoslavije."



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate




No comments:

Post a Comment