Borislav Mikelić, direktor Gavrilovića iz Petrinje: Problemi koji pogađaju radnika su i moji problemi

April 1986: Šta se nije učinilo na sprečavanju pada standarda radnika i mnogih devijantnih pojava u našem društvu?

To je pre godinu dana pitao u Vjeću općina Sabora SR Hrvatske ing. Borislav Mikelić, predsednik Poslovodnog odbora SOUR "Gavrilović" u Petrinji.

Spontano delegatsko pitanje komuniste još uvek je ostalo bez pravog odgovora i to je povod što smo sa ovim rukovodiocem i dobrim samoupravljačem razgovarali prilikom naše posete poznatom kolektivu iz Petrinje.

• Šta Vas je navelo da postavite ovo pitanje?

- U kontekstu rasprava o predlogu zaključaka 13. sednice SKJ, odnosno zaključaka 16. sednice CK SKJ, najviše primedbi i predloga predstavnika radničke klase odnosilo se na pad standarda, bojažljivo sprovođenje socijalne i poreske politike, kao i na bogaćenja mimo rada. 

Na čelu sam radne organizacije, tako reći najvećeg giganta u prehrambenoj industriji, koji se slobodno može uzeti kao jugoslovenski uzorak na kome se najbolje vidi pad ličnog standarda radnika. S druge strane, svedok sam nastavljanja i širenja negativnih pojava pa sam tako i reagovao. 

Smatram, naš cilj mora biti siguran podatak o tome dokle smo došli u sprovođenju dogovorenih zaključaka na svim nivoima; šta su a šta nisu učinili određeni organi i organizacije; kakvi su efekti preduzetih mera i koji su stvarni uzroci nastavljanja negativnih tendencija?

 "Gavrilović" ima 80 odsto proletera. Njih, takođe, pogađa cena mesa! Nemaju nikakav popust, a čak su ove godine ostali i bez "sindikalnih polutki".

• Postavljajući pomenuta delegatska pitanja šta ste očekivali?

- Shvatam to kao duboko klasno pitanje. Smatrao sam da je potrebna objektivna analiza i predlog aktivnosti i mera na četiri osnovna pitanja. Prvo, na pitanju pada društvenog i ličnog standarda radnih ljudi i građana!

Na raznim organima konstatovali smo da se u našem društvu u poslednjih nekoliko godina događaju duboki klasni poremećaji, da jačaju tendencije raslojavanja, obezvređivanja i nestajanja društvenih sredstava a, s druge strane, jačaju najraznovrsniji oblici privatizacije i prelivanja društvenih sredstava u privatne džepove, što dovodi do snažnog raslojavanja u društvu. 

Ostale tri tačke u mom pitanju odnosile su se na pitanja socijalne politike i pozicije radnika, čija primanja ne prelaze tri miliona starih (sada pet), kao i onih koji su primali deset miliona (danas je to već više od dvadeset). 

Dalje, moje pitanje se odnosilo na poresku politiku koja, kao što sam rekao, pogoduje sve većem raslojavanju i manipulacijama prema terminu "nedovoljno razvijeni krajevi u Republici".

• Posle devet meseci dobili ste neke podatke?

- Dobio sam statističke podatke, ali pristupom i kvalitetom odgovora nisam mogao da budem zadovoljan, jer nisu dati potpuni odgovori na suštinska pitanja koja sam postavio, a još manje su predložene mere za uklanjanje uzroka ovakvog stanja. Odgovori su bili suštinski a izneseni podaci bili su zastareli pa nisu odgovarali aktuelnoj situaciji. 

Visok rast cena i inflacije doveo je u međuvremenu do drastičnog pada kupovne moći, a time i do pada strandarda najvećeg dela stanovnštva.

Nije reč o kritizerstvu

• Smatrate li da ni Vi, a ni radnička klasa, niste dobili pravi odgovor?

- Ja moram da saosećam sa ljudima kojima sam rukovodilac, koji su prošle godine primili lični dohodak 31.000 dinara. Ta suma je ispod proseka regije i naše Republike, a među njima ima preko 300 visokoobrazovanih, a imamo i doktora nauka. Pri tome moram da kažem da nije reč o subjektivnim slabostima, da smo najveća i najmodernija organizacija mesne industriji u zemlji. 

Reč je o posledicama sistemskih pitanja. Zato sam Saboru uputio ponovni predlog za konkretniju raspravu.

• Ponovno pokretanje inicijative za raspravu moglo bi da se shvati kao kritika rada republičkih organa?

- Moja namera nije bila da za sva ta pitanja i odnose upućujem kritiku Izvršnom veću i republičkim organima, već da oni temeljito prezentuju problematiku, a da mi u Saboru povedemo raspravu te da na taj način i odgovornost proširimo. 

Ja sam protiv metoda da mi pitamo, a Izvršno veće samo odgovara! Nisam ni za jalovu polemiku sa federalnim ili saborskim organima, jer to ne daje rešenja. Nisam ni za polemiku ili napade putem štampe! 

Ja sam komunista i neću da krivicu prebacujem na druge, da krivce pronalazim tamo gde ih nema; da prećutkujem svoj politički stav puštajući druge da "lome koplja". 

Problemi koji pogađaju radnika su i moji problemi! Ne samo ja, već mislim da svi rukovodioci, svi direktori, moraju da budu u toj borbi. 

Dakle, ne samo da je potrebno da pitam, već i sam da radim da se rešenja nađu. Zato smatram, da moje delegatsko pitanje nije stvar političke adaptacije ili karijere, već da je suštinsko pitanje radničkog standarda, te i mog kao člana udruženog rada.

Proleterski direktor

• Koliko ste Vi zaradili u prošloj godini?

- U jedanaestom i dvanaestom mesecu 1985. godine po 9 miliona starih dinara. Prosek za tu godinu bio mi je negde oko 6,5 miliona starih dinara.

• Gde provodite vikende?

- Skoro nikad i nigde! Svake subote u "Gavriloviću" je sastanak Poslovodnog odbora. Činimo to subotom, na moju inicijativu jer svaki radnik, ako misli da njegovo prisustvo može biti od koristi u diskusiji po nekoj tački dnevnog reda, može da prisustvuje našim sednicama. 

Ako ste mislili da idem u vikendicu ili vilu na moru - nemam je! Za poslednje tri godine koristio sam 18 dana odmora.

• Pre dolaska u "Gavrilović" bili ste predsednik SO Petrinja. Kako ste tada gledali na direktore?

- Nisam se uvek slagao sa njima. Pogotovo sa onima koji su svoju radničku klasu zastupali iz vikendica u vinogradima ili iz vila na moru! Isto tako sada gledam i na opštinu! Ovde sam sebi postavio zadatak: napraviti tim koji će funkcionisti kao jedan, jačati partijsku organizaciju i manje se oslanjati na obračunavanje sa sistemskim pitanjima. 

Morao sam da dokažem svoju tezu da radnik ne treba za sve probleme da gleda u državu - već u direktne rukovodioce.

• Koliko ste uspeli u tome?

- Uspeo sam. Do tada značajni ekscesi nestali su bez traga. Izbacio sam iz upotrebe sve suvišne rukovodeće fraze, parole i papagajska objašnjenja! I ovo što kažem nije parola: nema obustava i nije nam potrebna nikakva intervencija.

• Često ste govorili o konkretnim mahinacijama. Braneći radnički džep da li ste navukli mržnju ljudi?

- Ako mislite na konkretne ljude koje sam prozivao, mogu da kažem da se niko nije javio sa demantom. Uglavnom svi ćute! Poznajem dosta funkcionera i direktora koji su se obogatili. Stan, vikendica na deset kilometara od njega, kuća na moru!

Lično, smatram da takvi ne mogu klasno i objektivno saosećati sa radnicima. Mislim, takođe, da u ovom slučaju do pojave krađe društvenih sredstava ne bi dolazilo ako bi se slušalo mišljenje širokih masa već kod isticanja kandidata. Za direktorska mesta pogotovo! 

Svaki kandidat mora da dobije prelaznu ocenu javnosti! Ako kandidat prođe tu proceduru, ubeđen sam da neće dolaziti u dilemu da se koristi svojim položajem da bi pribavio materijalnu korist.

• Da li ste Vi prošli kroz sličnu proceduru?

- Na neki način - da. Ali, mislim da sam imao i drugu, jaču reputaciju. Kozaračko sam dete i celo svoje školovanje proveo sam po domovima. Završio sam zanat, postao grafički radnik, bio volonter i društveno-politički radnik. Tek 1974. godine postao sam profesionalni političar. I kao partijski sekretar i kao predsednik opštine, energično i nedvosmisleno, svim svojim znanjem i srcem bio sam na strani radnika.

• Veliku ulogu odigrali ste tokom sređivanja partijskih prilika u Petrinji i nacionalističkih ekscesa. Pred vama je bila dobra politička karijera, niste je iskoristili?

- Svoju partijsku dužnost obavljao sam uvek svim srcem. Ponosim se time što je onda, kada je svuda opadalo brojčano stanje članova partije, u Petrinji broj članstva rastao! Mnogo smo radili na tom planu; mislim da je to bilo presudno i za petrinjsku privredu. 

Borili smo se tada da privatni kapital, raspojasan i nekontrolisan onemogućimo da diriguje našim kadrovima. Uspeli smo u tome. Doduše, danas se događa nešto slično, ali optimista sam - opet ćemo uspeti.

• Da li je ta fraza samo iz skromnosti?

- Uopšte nije fraza! Ja sam iz opštine došao u "Gavrilović" za platu manju za milion dinara! I tu sam odmah krenuo u bitku za jaču partijsku organizaciju. Ljudi sa vlasti moraju da idu tamo gde je teško, inače ostaju u političkom zapećku. 

Nedavno, imao sam priliku da odem na mesto sa izvanrednom platom. Ali ostao sam ovde. Ja moram da budem ovde; ja u Saboru nisam govorio zbog sebe i svoje karijere, već zbog radnika. Ja neću da budem član Sabora a da ćutim, pa kad se vratim u fabriku da zajedno sa radnicima kukam i optužujem državu!

• Kandidat ste za Centralni komitet SKJ. Hoćete li i tamo tako istupati?

- Nikako. Pokušaću da doprinesem što bržem rešavanju gorućih problema. A kada istekne mandat, doći ću nazad, na svoj posao; moj osnovni posao ne želim da menjam za mandate. Ljudi koji su 20 godina prelazili sa mandata na mandat, da se ne bi vratili na svoje radno mesto, najveća su prepreka u efikasnijem poslovanju političkih organa.

Čovek čvrste ruke

• Radite li po 16 časova dnevno i tražite punu odgovornost svih pojedinaca. Niste li prestrogi?

- Ja nisam predsednik Poslovnodnog odbora sa sekretaricom i fikusom! Imam vremena i otvorena vrata za svakog radnika. Nijedan radnik koji je u "Gavriloviću" uputio kritiku na račun rukovodioca nije išao na odgovornost. Radnik ima pravo da se obrati svojim pitanjima tamo gde treba. A ja jesam najodgovorniji čovek u SOUR-u i moram da saslušam svakoga, i ako je potrebno da reagujem brzo. 

Ako je reč o disciplinskim prekršajima sve prepuštam odgovarajućim samoupravnim telima u kolektivu i ne uplićem se u njihov rad.

• Vašim dolaskom u "Gavrilović" nastupila je era čvrste discipline?

- Pošteno radim i zahtevam da se svi odnose prema poslu na isti način. Kod nas se za prisvajanje imovine odmah dobija otkaz! Ako mislite da je to čvrsta ruka - onda ste u pravu. Ali ne moja, nego radnička, čiji je taj proizvod. 

Isto kao što ja živim od "Gavrilovića", proleterski, tako živi većina zaposlenih. Osnovni red mora da postoji. Ne samo u "Gavriloviću" i Petrinji nego na svakom mestu u celoj zemlji!

• Verujete li da će tako da bude?

- Stalno se pravdamo otežanim okolnostima, objektivnim teškoćama i sličnim. Pravo objašnjenje naših teškoća je nejedinstvo, zapravo zaboravljanje na zajednički interes. 

Ja sam duboko ubeđen da će ubrzo doći vreme u kome ćemo se konačno obračunati sa nesposobnima i ličnim interesima, da ćemo zajedničkim snagama stvoriti pravi, realan standard radnika. Da u to ne verujem ne bih ni pokretao inicijativu za rešavanje nabrojenih radničkih pitanja.

Tekst: V. Nedanoski (Praktična žena, 1986.)

Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate