Zana, "Vejte snegovi": Uz malu pomoć "Ćaleta" (Bokija Miloševića) - ponovo imaju megahit (1987)

April 1987: Pesmom "Vejte snegovi" sa nove ploče, beogradski pop sastav vraća se na pozicije iz vremena hita "Dodirni mi kolena"...

Meteorološka prognoza za april glasi: sunčano i toplo uz povremene kišne dane i stalni porast temperature. Jedini "hladniji" talas može se očekivati preko radija sa grupom "Zana" i pesmom "Vejte snegovi".

Ovih dana ta kompozicija je najtraženiji proizvod diskografske industrije, a grupa "Zana" se probija u gornje slojeve muzičke atmosfere.

Ima ih na radio i televizijskim programima, pop-rok, pa i narodne muzike, čitamo o njima u novinama, slušamo ih na ulici, pevaju se po kafanama...

- Ako treba da objasnim koliko smo prisutni, evo da vam kažem, u restoranu "Jezero", naša pesma "Vejte snegovi" jedna je od najtraženijih, a pre neki dan sam u Valjevu čuo kako je pevaju Cigani uz violinu - priča nam kompozitor i klavijaturista Zoran Živanović Kikamac, inače glavni ideolog grupe "Zana".

Na novom albumu "Zane" nalazi se devet kompozicija od kojih su pored već pomenute "Vejte snegovi" u velikoj šansi da postanu hitovi i "Skloni se kad prolazim", "Da li čuješ da li osećaš", "Otkinimo noćas zajedno"...

Ova zaista dobra ploča razlog je što smo u goste pozvali članove grupe, kompozitore Radovana i Kikamaca i Natašu Gajović, vodeći vokal.

Ostali deo grupe čine gitaristi Aleksander Cajger i Igor Jovanović i bubnjar Zoran Babović bivši član grupe "Zamba". Uzgred budi rečeno - Igor je brat mladog hokejaša "Partizana", a Cajger je dugogodišnji i verovatno najdugotrajniji pratilac Slađane Milošević.

U grupi "Zana" Nataša Gajović je pre dve godine zamenila odseljenu Zanu Nimani koja je nastavila solističku karijeru, ali je morala da ostavi ime.


"Zana" bez Zane



Malo se zna kako je Nataša postala "Zana"?

- Mi nismo imali pevačicu, ona nije imala grupu. Našli smo je. Žiki i meni odmah se dopalo kako ona peva, iako je bila užasno obučena. Kasnije smo saznali da je to učinila namerno, da ne bismo obraćali pažnju na njen izgled već na pevanje - seća se tih momenata Radovan Jovićević, čovek zadužen za komponovanje, aranžiranje, gitare, kontakte sa štampom i za stvaranje dobrog raspoloženja, kada u grupi nešto zaškripi.

- Ja sam jedno vreme bila u grupi "Aske" a tvrdo sam odlučila da pređem u "Zanu", iz prostog razloga jer je to bio jedini sastav kojem je nedostajala pevačica.

Eto, tako govori nam Nataša koja baš ne voli mnogo da priča.

Pauze u razgovoru lako prekida Radovan:

- Naš problem je bio u tome što su mnogi mislili da smo "prevara". Otišla nam Zana, i ispalo da ne postoji grupa "Zana". To je kao "Dugme" bez Bebeka. Kao što vidite, krizu smo prebrodili, opet je sve po starom i nikad nismo bili u boljoj formi.

Posle pesme "Dodirni mi kolena" nismo imali sličnu hit-pesmu, mada je bilo niz numera koje su ostale, kao "Jabuke i vino", "Nikad nedeljom", "A što, a što", "Pahulje".

Sad ovako mogu da kažem, kako je to bilo iz početka. Kad smo se pojavili s "Nastavnicom", tipovi u crno-belom sa gomilom dece, nismo imali pojma šta se dešava. Kad smo snimili "Kolena" u "Jugotonu" su nam rekli da ćemo prodati 50 hiljada ploča, a mi se upišali od smeha. Evo tek sad, kad je prošlo neko vreme shvatamo gde smo grešili i gde se sada nalazimo.

Po reakcijama publike i stručnjaka "Zana" prvi put posle "Kolena" kreće na gore (ovo nemojte bukvalno da shvatite). Beogradska pop-scena koja prilično kaska za jugoslovenskom, sada ima
adute da se takmiči sa najtiražnijim pop-grupama, "Fosilima", "Magazinom"...

- Ne volim da nas neko poredi sa "Magazinom" i "Fosilima". Njima svaka čast za profesionalnost i sve ostalo, ali meni se ta muzika ne dopada, pa da se ne bismo vređali, bolje da nas upoređujete sa našim prethodnim pločama i pesmama - malo se ljuti Zoran Živanović Kikamac, najozbiljniji i najnervozniji član benda.

U redu. Šta je današnja "Zana" u odnosu na onu sa prethodne ploče?

- To je već bolje pitanje. Prošlu ploču smo snimili posle mog i Radovanog izlaska iz vojske. Nije nam bilo jasno gde smo, šta smo, nismo imali povereenja u sebe a i drugi su mislili da je sa nama gotovo. Iako je na ploči bilo nekoliko dobrih pesama, sve su bile balade i nekako pesimističke, kao i naše raspoloženje. Doduše, imamo i na novom albumu balada, ali su više "srednjeg tempa".


Kad ćale zasvira



• U raznim pokušajima sa duetima i gostovanjima narodnjaka kod zabavnjaka i obrnuto, vi ste izabrali maestra Bokija Miloševića, što se pokazalo kao bolji potez od sedmice na LOTO-u?

- Dok smo snimali ploču, Radovan je stalno insistirao da na "Snegovima" imamo duvača. Probali smo sa saksofonom, nije išlo, onda smo zamolili Lazu Ristovskog da nam pomogne, i on je iz onih svojih mašina, povadio sve duvaljke od reda, ali nismo bili zadovoljni.

Onda je Radovan pomenuo Bokija i naravno to je bio pogodak. "Ćale" je tako dobro odsvirao svoj deo, da smo mi shvatili da ima muzičara koje nikad u životu ne možemo da dostignemo, a neverovatno je brzo ukapirao šta hoćemo.

Izraz "ćale" za Bokija ima dvojako značenje: prvo kao izraz poštovanja prema majstoru, a drugo što je Radovan od pamtiveka "veren" sa Bokijevom ćerkom Gordanom, pa može da ga zove i ćale, što su prihvatili i ostali članovi grupe "Zana".

Ako malo provučemo muziku s nove ploče kroz glavu, opet nam se nameće ista dilema kao i ranije. "Zana" ima specifičnu boju, prepoznatljivost i originalnost i gotovo je nemoguće svrstati je u neki žanr.

To je muzika u kojoj ima i popa i folklora i roka i lake orkestarske muzike, svega pomalo, a ništa od toga nije veštački izmešano. Pitamo se iz kojih izvora dolazi takva inspiracija?

- Nikad nisam voleo te podele u muzici - nadovezuje se Kikamac. - Evo, Bora Đorđević ima pesmu "Član Mafije" koja nema veze s rokom, ali pošto tu kompoziciju izvodi "Čorba" onda je rok. Ne znam zašto. Naš cilj je da se naša muzika što više sluša, da se što više dopada i da odmara.


Tuča zbog Makartnija



Prijateljstvo i druženje Radovana i Kikamaca počinje od kratkih pantalona. Međutim, njihovi različiti ukusi verovatno su razlog "Zanine" uspešne mešavine zvuka:

- Ovo je za neverovanje. Ja sam "u svoje vreme" slušao "Cepelein" i "Pro arte". Zamislite taj spoj. Nikad se nas dvojica nismo slagali - poverava nam se Radovan. - I danas u grupi se svađamo, ali zbog muzike. Onomad, vraćamo se sa jedne svirke, u kombiju Cajger pustio radio do daske, a na radiju "Dip parpl".

Žika, odjednom skoči, kaže "Gasi to, idiote!" Nastane prepirka. Cajger kaže Žiki "Ti si kreten, ne voliš pravu muziku, jedino znaš za Makartnija." Žika odgovara "Naravno da volim njega, a ne onog ružnog kretena Džegera."

Tu se Cajger pobedonosno iskezi "E čoveče, Džeger, onako ružan uvek ima najbolje ribe, a Makartni ima najružniju ženu"...

I zbog toga zaustavimo kombi, a njih dvojica hoće da izađu na livadu i pesnicama reše ko je u pravu. Srećom, uspesmo da ih smirimo i nastavimo put dalje. Samo radio više ne svira uopšte, a do Beograda čuje se samo zvuk motora.


Pesme za narodnjake?



Razgovarajući sa momcima iz grupe "Zana" sve mi se u glavi vrti pitanje da li su probali da komponuju za narodnjake, jer se to danas najviše isplati. Oni se nešto meškolje, snebivaju, dok na kraju Žika ne progovori:

- Jesmo, probali smo, ali nije išlo. U stvari, zamolila nas je Marina Tucaković da napišemo nešto za onu (pokazuje rukama izdašno) a ne može da se seti imena...

Biljanu Jevtić, pomažem mu.

- Da za nju, ali nam nije leglo, ne snalazimo se.

Iako je Boki Milošević Radovanov budući tast, ovaj se ne pali naročito na narodnjake, što opet nije slučaj sa Žikom koji voli da ih sluša.

- Nije baš da volim - brani se Kikamac. - Volim neke pesme i neke pevače. Evo na primer Miroslav Ilić. On je pravi dasa. Pre neko veče sretnemo se u "Sava centru", čim me video, pita kada ćemo da dođemo kod njega.

Kaže, njegovoj ćerki se dopada naš gitarista Igor, samo što ne seče vene zbog njega, dva dana nije išla u školu, e kad nisi išla dva dana, sad ću da skinem kaiš, pa kad dobiješ batine, nećeš ići ni treći dan, priča on nama šta je rekao ćerki i mi se svi slatko ismejasmo.

Možda bi ovoga puta imalo još nešto da se kaže o grupi "Zana", ali nema više prostora. Zato neka se potrude sa ovom pločom, pa ako budu dobri (i ne izostaju iz škole, kao Miroslavljeva ćerka), pričaćemo sledeći put neke druge priče.

Razgovarao: D. Vesović (RTV revija, 1987.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate






No comments:

Post a Comment