Jugoslavija, zemlja bez zvanične himne: "Smelo smo pošli iz mraka i strave" i stigli do "Hej, Sloveni"

Mart 1982: Iako je pesma "Smelo smo pošli iz mraka i strave" naša zvanična himna, "Hej, Sloveni" ostala kompozicija pred kojom stojimo mirno...

Tek trinaest godina posle pobede na jedinstvenom jugoslovenskom konkursu za himnu, javnost će uskoro prvi put biti upoznata sa melodijom "Svečane pesme" Takija Hrisika i tekstovima Maričke Cilenšek i Đoke Stojičića.

Posle konferencije za štampu u Savezu organizacija...

...kompozitora Jugoslavije, treba očekivati da će jugoslovenske radio i televizijske stanice početi da emituju brojne aranžmane nesuđene himne.


To je naredna etapa u bogatoj i čudnoj istoriji nastanka nove jugoslovenske himne.


Samo jedna nagrada



"HEJ, SLOVENI", pesma pred kojom se od rata stoji u stavu "mirno" nikad nije verifikovana kao zvanična himna. Druga kompozicija, "Smelo smo pošli iz mraka i strave", na tekst Čedomira Minderovića, koja je zapravo naša zvanična himna, nikad nije izvođena u tom svojstvu.

A "Svečanu pesmu" Takija Hrisika, pobednika jugoslovenskog konkursa za himnu 1968/69. godine, javnost do ovih dana još nije čula.

Na konferenciji za štampu održanoj u SOKOJ pre nekoliko dana, saopštena je odluka o početku emitovanja nagrađene kompozicije. Zašto tek posle 13 godina, kad u međuvremenu nije postojao nikakav embargo?

Na ovo pitanje niko u Savezu nije umeo da odgovori. Problem himne postao je ponovo aktuelan posle nedavnog predloga Predsedništva Skupštine SFRJ Saveznoj konferenciji SSRN Jugoslavije da raspiše novi konkurs za svečanu pesmu koja bi mogla da postane i nova himna.

- Od rata do danas raspisano je nekoliko konkursa za himnu - govori Vlastimir Nikolovski, član Predsedništva SOKOJ. - Onaj 1947. ostao je bez rezultata. Na konkursu 1959. Taki Hrisik ušao je u uži izbor, ali ni tada ništa nije odlučeno. Tri godine kasnije, na zahtev Skupštine Jugoslavije, Kongres Saveza kompozitora izjasnio se za kompoziciju Nikole Hercigonje "Jugoslavija" kao predlog za novu himnu, ali je i ova odluka dezavuisana i predlog je propao.




Konačno, 1968. raspisuje se jugoslovenski konkurs. Između 204 prispele kompozicije, žiri od 13 članova jednoglasno odlučuje da se od 10 predviđenih nagrada dodeli samo jedna (druga) i to Takiju Hrisiku, kompozitoru iz Bitolja.


Ima li ličnih interesa?



Šest godina posle izbora melodije 1974. raspisuje se i konkurs za tekst. U međuvremenu, "Svečana pesma" stoji, jer se ne može interpretirati na "la, la, la" kako je obrazlagano. Prvi pokušaj da se dođe do teksta za Hrisikovu melodiju ostao je bez rezultata, iako je bilo ukupno 560 kandidata.

U narednom pokušaju, od 2.005 tekstova, žiri od 25 članova nagradio je pet, posebno izdvojivši tekstove Maričke Cilenšek i Đoke Stojičića.

I to je bila greška, jer dva teksta nisu nudila jedinstveno rešenje, kažu u Savezu. Ipak, 1975. godine Hrisikova muzika i nagrađeni tekstovi predloženi su Skupštini na usvajanje. Bez rezultata. Skupština se ni do danas nije izjasnila.

Savez organizacija kompozitora Jugoslavije insistira da se Skupština SFRJ pre svega izjasni o postojećoj kompoziciji Takija Hrisika, pa tek ako ona ne zadovolji da raspisuje novi konkurs.

- Čini se da su prevladali nečiji lični interesi i aspiracije - rekao je akademik Todor Skalovski. - Izgleda da nekome ne odgovara što je autor himne "mali" kompozitor. Pitanje je da li bi situacija bila ista da je "Svečanu pesmu" komponovao neki afirmisani kompozitor. Verujem da bi se takva već davno izvodila.




Bitan sud javnosti



Toma Prošev, sekretar Predsedništva Saveza, istakao je da je reč o nedopustivom devalviranju uloge i značaja SOKOJ u našem društvu:

- Prenebregnute su dve naše odluke, za Hercigonjinu "Jugoslaviju" i Hrisikovu "Svečanu pesmu". Ako ništa drugo, krajnje je vreme da i ovu drugu Jugosloveni makar čuju. Vrednost jednog dela ovakve namene i jeste u tome da ga javnost prihvati kaže Prošev.

Poznat je, čulo se, primer Australije koja je, u vreme biranja nacionalne himne pet godina javno emitovala kandidate za novu himnu pa je najpopularniji, najprihvaćeniji i postao nacionalno obeležje. Zašto i svi naši kandidati ne bi imali jednak tretman?

Dok se javnost nebrojeno puta spontano izjasnila za postojeću himnu "Hej, Sloveni" (makar se i menjao njen "panslavistički" tekst koji je i osnovna zamerka), dok je Hercigonjina "Jugoslavija" danas samo jedan "bivši" predlog, Savez kompozitora i Taki Hrisik s pravom dižu glas.

Najmanje što se duguje ovom skromnom čoveku je sud javnosti o njegovom životnom delu.

Čudi jedino da su konferenciji za štampu u Savezu organizacija kompozitora Jugoslavije prisustvovali isključivo predstavnici makedonskog udruženja.

Na taj način jedan opravdani protest može dobiti i drugačiji prizvuk.

Jedino u šta nema sumnje je, da je za odluku, ma kakva bila, zaista krajnje vreme kako Jugoslavija pored brojnih zvaničnih i nezvaničnih varijanti i predloga (pominjala se i novokomponovana narodna pesma "Jugoslavijo, Jugoslavijo") ne bi više bila zemlja bez zvanične nacionalne himne.

Napisala: Dragana Minić (Osmica, 1982.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate





No comments:

Post a Comment