Nikola Plećaš, poznati Lokosov brkajlija: O sebi, košarci i glasinama da je prvi jugoslovenski plejboj

Februar 1972: Pored epiteta da je najbolji košarkaš Jugoslavije, Nikola Plećaš je, nedavno, dobio još jedan: prvi jugoslovenski plejboj! I još nešto: dobro upućeni tvrde da je prava mamina maza!

Najbolji odgovor trebalo je pronaći od samog Nikole, u Zagrebu, na Trgu Jože Vlahovića. To je bio stan njegovih roditelja. Dok se kuvala kafa i diskretno nas omamljivala crnačka duhovna muzika, koja je Nikolina "duševna hrana", poznati Lokosov brkalija nije mnogo mario za glasine o sebi.
- Znam šta se sve o meni priča - rekao je. - Priznajem, ima u tome 10% istine. Ostalo otpada na maštu pojedinih novinara, da ne kažem na glupost...

Recite nešto od onih 90% gluposti?

- Pred moj polazak u Kinu, sa reprezentacijom, pročitao sam u jednom našem listu da su poznate žene moja najveća slabost! A sve devojke sa kojima sam se zabavljao, anonimno, jer me više privlače od onih poznatijih.

Zašto?

- Pa, većina takvih žena su glumice i pevačice, a da bi se kod njih uspelo, treba mnogo pričanja i mnogo para: skupe narukvice, izlasci u poznate restorane ... A meni to ne treba. Ja to ne volim.

Šta najviše, onda, volite?

- Iznad svega volim svoju majku. To da sam "mamina maza" lansiraju samo oni kojima smeta moj odnos prema roditeljima, a naročito prema majci s kojom obavezno iziđem u šetnju ili u restoran.

Pričaju da ste prepotentni, da ne volite s ljudima da razgovarate ...

- Ovo prvo nisam, ali da ne volim s ljudima da razgovaram, donekle je tačno. A zašto? Eto, gde god se pojavim oni mi prilaze, pitaju me svašta, maltretiraju, traže novac na zajam ... Pre neki dan kad sam se vraćao sa treninga kući, ispred mene se zaustavi jedan taksi iz koga izlete neki mladić. Prvi put ga u životu vidim, a on od mene traži 5 000 da plati vožnju! 

- I? 

- Nisam mu dao, naravno. Međutim, nedavno dobijem od jedne devojke pismo u kome me moli da joj pošaljem 20 000 starih dinara da bi prijavila neke ispite na fakultetu. Poslao sam, iako znam da tu nema vraćanke ...

- Čuli smo, da ste u sukobu s klupskim drugom Jelićem jer vam je preoteo devojku koju ste hteli oženiti? I da li je tačno da ste od uprave Lokomotive zahtevali da se on više ne pojavljuje u timu. On ili vi?

- Pa, sukoba uvek ima, ali to nema veze sa devojkama. A što se tiče tog ultimatuma upravi, o tome ni govora! To mi ne bi palo ni na pamet, a kamoli kad je u pitanju Jelić s kojim već 10 godina igram košarku ... A što je Jelić malo igrao prošle sezone, to pitajte trenera Katinelija: on sastavlja tim, a ne Nikola Plećaš kako to čaršija priča ...

V. Vicanović (Karavan, 1972.)


*****



Mart 1971: Sa šesnaest godina, Nikola Plećaš je počeo da igra - rukomet. U nižerazrednom klubu "Mladost", gde je ubrzo postao standardni prvotimac sa razornim šutem. To nije promaklo oku trenera košarkaškog kluba "Mladost", koji mu je prišao kada je Nikola trenirao sa drugovima i upitao hoće li da igra košarku...


Koš za košem...



Iako to ranije nije pomišljao, Plećaš je pristao.

Bio je dovoljan samo prvi trening pa da se Nikola zaljubi u ovaj sport. Za veoma kratko vreme uskočio je u prvu postavu gde je u to vreme glavna zvezda bio Damir Šolman, današnji igrač Jugoplastike.

Igrala se prijateljska košarkaška utakmica između Lokomotive i Mladosti. U tom meču, Nikola Plećaš je zaista briljirao i pogađao je koš odakle god je uputio loptu. Uzalud ga je čuvao tadašnji reprezentativac Kovačić. Plećašu je sve polazilo za rukom ...

Po završetku susreta, Branko Lentić, tadašnji predsednik Lokomotive pozvao ga je da pređe u njegov klub.


Poziv od Žeravice



Posle nekoliko dana Nikola je postao član KK Lokomotive.

Nije dugo potrajalo, a on je postao i njen najbolji igrač. U proseku je, bar tada, postizao po utakmici oko 30 koševa. Takve košgeterske sposobnosti "odvele" su Plećaša pred saveznog kapitena Ranka Žeravicu koji ga je, 1966. godine, uvrstio u najbolju nacionalnu salekciju.

Dres sa jugoslovenskim grbom više nikada nije skinuo.

Za vreme Svetskog prvenstva u Ljubljani, 1970. godine, Plećaš je pustio brkove i bradu i imao stalno "razgovore" sa Rankom Žeravicom. Kada je Jugoslavija postala zvaničan prvak sveta, Žeravica ga je pozvao u svoju sobu ...


Komplet brijanje i šišanje



Kada je Nikola ušao, čekalo ga je iznenađenje - u obliku berberina specijalno pozvanog za tu priliku. Nije bilo izbora, seo je na stolicu i od brkova i brade nije ostalo ništa ... A nije ni imalo smisla da onako brkat i čupav prima zlatnu medalju!

Svetsko prvenstvo se završilo, a Nikola je postao meta naših najboljih košarkaških klubova. Želeli su ga po svaku cenu.

Jedan beogradski klub (nije želeo da kaže koji, šteta!) nudio mu je za potpis četvorogodišnjeg ugovora dvosoban stan u samom centru Beograda, kola i pet miliona dinara, s tim da posle četiri godine bude automatski slobodan da ode dalje.

Plešać se kolebao ...


Ovde mi je dobro



On je želeo da dođe u Beograd, ali uprava Lokomotive nije htela ni po koju cenu da mu izda ispisnicu. No, njemu je i tamo dobro gde je sada. Njegova prosečna mesečna primanja iznose oko 600 hiljada starih dinara.

Nikola Plećaš ima 23 godine, student je spoljne trgovine, u slobodnom vremenu čita knjige i sluša muziku. Njegovi pisci su: Miroslav Krleža, Ivo Andrić i Tolstoj, dok se u muzici opredelio za crnačke duhovne pesme.

R. Vicanović (Karavan, 1971.)


Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate