Bila je to jedna od teških ali blistavih pobeda proletera i jedna od interesantnijih borbi za gradove.
Drugi bataljon Četvrte proleterske probio se u toku noći sam kroz žicu i bunkere u grad i ostao tamo do četiri časa posle podne, lomeći ustaške juriše i time stvorio uslove ostalim jedinicama da prodru u grad.
Ovo je sećanje književnika Čedomira Minderovića...
... Dobro se sećam. Bilo je hladno. U vrtačama oko Livna bilo je zaleđeno i snežno.
Ustaše su dobro organizovale odbranu Livna: opasale su ga ispletenom bodljikavom žicom i bunkerima od željeze i betona raspoređenih na oko sto metara razdaljine jedan od drugog.
Oko Livna zaleđen čist prostor - Livanjsko Polje. Iz bunkera ustaše su sipale topovske granate, a kiša mitraljeskih i puščanih metaka nužno je izazivala asocijaciju na gustu zavesu letnjeg pljuska.
Bitku za oslobođenje Livna vodila je Druga proleterska divizija sa komandantom Pekom Dapčevićem.
Ustaše su bile u izvanrednoj situaciji. Dobro zaklonjeni u svojim skloništima nesmetano su branili grad od proletera koji su morali da pređu veliki nezaštićeni brisani prostor da bi se domogli tek žice kojom je grad opasan.
Žicu je trebalo proseći i tako omogućiti ulazak u Livno. Borci Drugog bataljona Četvrte crnogorske proleterske brigade u tome su uspeli i probili se u Livno kroz jedan jedini prosek žice između dva u vatri pomahnitala neprijateljska bunkera.
Skoro je trebalo da dođe do naredbe o povlačenju svih jedinica Druge proleterske divizije.
Ali kada je Drugi bataljon Četvrte crnogorske proleterske brigade na čelu sa komandantom Savom Drljevićem oštrim klinom već ušao u ulice Livna, kada su ustaše odlučno rešile da ga svojim naletima: jurišima i topovima do pepela unište, kada je došao trenutak u kome se postavilo pitanje biti ili ne biti toga bataljona - pala je odluka da Livno ipak, po bilo koju cenu moramo osloboditi.
Međutim, Drugi bataljon zatvoren žicom i kišom ustaških granata lavovski se borio usred Livna čitav jedan dan. Ništa nije moglo da uništi te prekaljene proletere u želji da održe život, u želji da dobrim delom doprinesu ostvarenju naredbe Vrhovnog komandanta: jer Tito je naredio da Livno mora da se oslobodi.
Da, ta borba Drugog bataljona ne može nikada da se zaboravi. To je događaj koji se pamti: na 180 proletera juriša preko hiljadu kompletno naoružanih ustaša. A proleteri se bore, i pevaju, i biju se, i rastu gomile ustaških leševa, rastu na ulicama Livna.
Srčani deo Pekove divizije
... Ja sam čitavog tog dana bio sa
Pekom Dapčevićem. Bio sam tada ratni dopisnik.
Posmatrao sam tu ludu bitku, posmatrao je i te utiske duboko beležio
u sebe.
Razume se, najbliži objekt moga posmatranja bila je ličnost Peka Dapčevića. Ta izvanredno živa, senzibilna ličnost: jedan od naših najpoznatijih komandanata.
U danima te bitke za Livno Peko Dapčević bio je komandant Druge proleterske divizije. Čini mi se da njegov duh još i danas treperi pred mojim očima sa istim intenzitetom kao i tog surovog i nezaboravnog decmbarskog dana, kada se u neku ruku radilo o časti Druge proleterske divizije.
Razume se, najbliži objekt moga posmatranja bila je ličnost Peka Dapčevića. Ta izvanredno živa, senzibilna ličnost: jedan od naših najpoznatijih komandanata.
U danima te bitke za Livno Peko Dapčević bio je komandant Druge proleterske divizije. Čini mi se da njegov duh još i danas treperi pred mojim očima sa istim intenzitetom kao i tog surovog i nezaboravnog decmbarskog dana, kada se u neku ruku radilo o časti Druge proleterske divizije.
... Ne malu ulogu u toj odsudnoj bitci
odigrala je i Četvrta proleterska brigada, koja je
predstavljala snažan, srčani deo Pekove divizije.
Za četvrtu proletersku brigadu bitka za Livno i njegovo oslobođenje bila je ustvari definitivan obračun sa ustašama za niz krvavih čarki i teških borbi uzduž i popreko Livanjskog Polja.
... A kad su se kroz Livno zacrnele krvave odeće ustaških leševa, kada su ulice Livna bile takoreći popločane mesinganim čaurama topovskih granata, kada su se cevi ustaških topova oko Livna još pušile, to je u stvari značilo neposredni nastavak daljih borbi za Duvno, Šuicu, Kupres i tako dalje.
... Proleteri nisu imali ni sna ni odmora; jedna borba se završavala, druga je počinjala. Iz vatre u vatru išli su proleteri Druge proleterske divizije i čeličili se i kalili, jurišali i oslobađali zemlju crne neprijateljske ruke...
Za četvrtu proletersku brigadu bitka za Livno i njegovo oslobođenje bila je ustvari definitivan obračun sa ustašama za niz krvavih čarki i teških borbi uzduž i popreko Livanjskog Polja.
 |
| Ranjeni borci u bolnici u Livnu 1942. godine (foto: Wiki) |
... A kad su se kroz Livno zacrnele krvave odeće ustaških leševa, kada su ulice Livna bile takoreći popločane mesinganim čaurama topovskih granata, kada su se cevi ustaških topova oko Livna još pušile, to je u stvari značilo neposredni nastavak daljih borbi za Duvno, Šuicu, Kupres i tako dalje.
... Proleteri nisu imali ni sna ni odmora; jedna borba se završavala, druga je počinjala. Iz vatre u vatru išli su proleteri Druge proleterske divizije i čeličili se i kalili, jurišali i oslobađali zemlju crne neprijateljske ruke...
... Nadljudski napori borbe za Livno,
video sam, nisu doneli nikakav umor borcima Druge proleterske
divizije. Naprotiv, oslobođenjem Livna još se više razgoreo veliki
pobednički polet proletera.
... Ali posle pobedničke pesme i divne
pobedničke radosti u očima boraca, Livno je odjednom postalo tiho.
Tišina se nadlegla nad grad i neka mirna seta uvukla se u svakog
proletera: borci su spremali poslednje postelje svojim poginulim
drugovima.
 |
| Partizanski odred "Vojin Zirojević" kod Livna 1942. godine |
... Onda je došao onaj nemi svečani
trenutak koji nikada neću zaboraviti:
... U porti pravoslavne crkve u Livnu
postrojeni proleteri Druge proleterske divizije odavali su minutom
ćutanja poslednju počast dvanaestorici bombaša, dvanaestorici
mladih smelih lavova, dvanaestorici divnih dečaka (mislim da nijedan nije imao više od dvadeset godina).
Dvanaest običnih vojničkih sanduka poređanih jedan pored drugoga u strogom vojničkom redu bezglasno su opominjali i pozivali drugove na osvetu.
Dvanaest nasmejanih likova još i u tom trenutku lebdeli su u sećanju preživelih proletera.
I razlegao se snažni plotun. I zagromio je odjek širom Livanjskog Polja. I kletva je nadrasla samu sebe.
Borci su spuštali svoje drugove u večno počivalište ...
Nemoguće je izbrisati iz sećanja tu veličajnu sahranu dvanaest mladića.
Pala je i poslednja pregršt zemlje. Livno je bilo tužnije nego ikada: mir se razlegao ulicama grada i celim Livanjskim Poljem.
U proleterima je sazrevala osveta i svojom neobuhvatnom snagom odbacivala od njih svaku pomisao na odmor i san.
Iz Livna je otišla poruka Vrhovnom komandantu da je Livno oslobođeno.
Zabeležila: B. Radojević, obrada: Yugopapir (Duga, jul 1960.)
Dvanaest običnih vojničkih sanduka poređanih jedan pored drugoga u strogom vojničkom redu bezglasno su opominjali i pozivali drugove na osvetu.
Dvanaest nasmejanih likova još i u tom trenutku lebdeli su u sećanju preživelih proletera.
I razlegao se snažni plotun. I zagromio je odjek širom Livanjskog Polja. I kletva je nadrasla samu sebe.
Borci su spuštali svoje drugove u večno počivalište ...
Nemoguće je izbrisati iz sećanja tu veličajnu sahranu dvanaest mladića.
Pala je i poslednja pregršt zemlje. Livno je bilo tužnije nego ikada: mir se razlegao ulicama grada i celim Livanjskim Poljem.
U proleterima je sazrevala osveta i svojom neobuhvatnom snagom odbacivala od njih svaku pomisao na odmor i san.
Iz Livna je otišla poruka Vrhovnom komandantu da je Livno oslobođeno.
Zabeležila: B. Radojević, obrada: Yugopapir (Duga, jul 1960.)
 |
| Tito, Peko Dapčević i Jovo Vukotić u Livnu, 15. decembra 1942. godine (foto: Wiki) |
Bitka za Livno (1/2)
