Tehničke novine 1964. predviđaju: Kako će izgledati svet telekomunikacija za 20 godina - 1984!



Predviđa se da će novine budućnosti biti elektronske, ako se uopšte mogu nazvati »novine« u sadašnjem smislu. Ljudi će verovatno crpsti svoje novosti ili na televizijskim ekranima ili na zidnom platnu ili na privatnom teleprinteru, ili kombinacijom ovih uređaja

Teško je predvideti stepen razvitka telekomunikacija 1984. Nova otkrića i pronalasci nagoveštavaju fantastične mogućnosti nauke i tehnike, pa se može tvrditi da svet posle dvadeset godina neće izgledati kao što ga danas vide mnogi naučnici i pripovedači-maštari. 

Bilo kako bilo, on će nositi tragove prošlosti, tj. našeg vremena.

Pa ipak, izvesne prognoze su mogućne. Njima se sada bave mnogi poznati svetski stručnjaci. Ovde objavljujemo vizije telekomunikacija 1984. iz pera poznatih naučnika dr Dž. R. Pirsa, dr Dž. D. Klara i ser Džeralda Berija



*****



Naglo rastu potrebe prenosa podataka u mnogim oblastima. Tu je danas teleprinter, mnogo popularniji u Evropi nego u Americi; zatim, prenos naučnih i poslovnih saopštenja od jednog korisnika do drugog; rezervacija karata u vazdušnom saobraćaju itd.

Sigurno je da će naglo porasti potrebe prenosa podataka 1984. Daktilografski biroi će svesti prenos vesti na mašinski način čitanja i prekucavanja pomoću registratora. 

Za mnoge vrste poslovnih pisama, koja se sada šalju avionskom poštom, a možda i veliki deo poslovne korespondencije, biće korišćeni električni putevi - direktno sa kancelarijskih registratora. 

Digitalni sistem prenosa sa šifrovanom sadržinom primenjivaće se i u domaćinstvu - za nabavke, za pozorišne, hotelske i putne rezervacije itd.


Nova uloga televizije



Kopneni kabl, koakcijalni kabl, UKT sistemi, zajedno sa podmorskim kablovima, u početku su zadovoljavali potrebe prenosa podataka. Ali već sada se oseća da će upotreba digitalnog dvostrukog prenosnog sistema za slanje bilo telefonskih signala u šifrovanom liku, bilo signalnih podataka u 1984. spajati mnoge oblasti, a verovatno će se proširiti i na prekomorske zemlje.

Digitalni prenosni sistemi ne samo da će omogućiti prenos više podataka, već će ih i brže prenositi. 

Privatnost i tajnost telefonskog i, eventualno, televizijskog prenosa odigraće veoma važnu ulogu kako u državnom tako i u trgovačkim poslovima.

Razbacanost stanovništva na zemlji predstavlja skoro nepodnošljivi teret za čoveka. On leti tamo-amo preko kontinenata i okeana radi nekoliko sati ili čak radi nekoliko minuta privatnog ili službenog razgovora.

Da li to znači da će telekomunikacije zameniti putovanja u 1984. godini? 

Ako bi to bilo, mora se prevazići sadašnji stepen razvitka sistema veza, potrebno je imati više saobraćaja, masovnije uključenje televizije u saobraćaj i, što je najglavnije, jevtiniji saobraćaj. 

A to je mogućno.

Jedan od sistema je prenos vrlo širokih opsega učestanosti kroz cevi ili talasovode posredstvom milimetarskih talasa učestanosti od 50.000 do 100.000 MHz. Ovaj opseg učestanosti je oko pet puta veći od celog opsega tzv. mikrotalasnih učestanosti koje se koriste u mikrotalasnoj radiorelejnoj i radarskoj tehnici, i oko dvadeset puta veći od opsega mikrotalasnih učestanosti dodeljenog za javni saobraćaj. 

Zatvorene u talasovodima, ove učestanosti se mogu koristiti nezavisno jedna od drugih.


Veze preko kosmosa



Decenijama istraživana, tehnika zvuka je prilagođena za miliimetarsko-talasne talasovode. Da li će se ona iskoristiti zavisi od stepena potreba za višekanalnim kapacitetima i da li će neka druga sredstva veze unapred pripremiti njihov razvitak.

Veza pomoću svetlosnih zrakova, proizvedenih laserima i vođenih sočivima, reflektorima ili drugim sredstvima putem elektronskih cevi, mogu prevazići milimetarsko-talasne talasovode. 

Koliko će se oni razviti do 1984. godine danas je to suviše rano reći: mnogi problemi su još ili nerešeni ili neotkriveni.

U najbližoj budućnosti, komunikacioni sateliti će omogućiti važnu ulogu u prekookeanskim i interkontinentalnim vezama. Kad se jednom ostvari satelitska veza, tehnološki proces razvitka telekomunikacija biće brz i mi bismo mogli tu očekivati revolucionarne promene a između prvog praktičnog sistema i satelitske veze do 1984. godine. 

A za to je potrebna velika međunarodna tehnička i fiinansijska pomoć i saradnja.

Međutim, u 1984. mogu da dominiraju drugi tragovi prošlosti. 

Naše je vreme vreme buđenja nacionalizma, vreme u kome će nacionalna naučna i tehnička dostignuća biti korišćena za održavanje svog međunarodnog političkog položaja. Ovo može toliko istisnuti i zaplesti stari nepolitički internacionalizam telekomunikacione nauke da čak ozbiljno bude ugrožen razvitak sistema satelitske veze. 

Sa druge strane, nova otkrića i pronalasci mogu da obrišu mnoge tragove prošlosti za koje smo pretpostavili da će potrajati i do 1984. godine.


Efekti automatizacije



Izvor novih telekomunikacionih uređaja, koji će se koristiti za sledećih dvadeset godina, po svoj prilici, zavisi više od zahteva društva nego od umešnosti proizvođača.

Dalje proširenje sistema veza dobrog kvaliteta uslovljava se sve većim zahtevima potrošača. Ova neizvesnost se još povećava brzim napretkom naučnih otkrića i smanjenjem vremena potrebnog za razvoj. I struktura društva bitno utiče na to.

Tu su uključeni mnogi faktori - proizvodnja automobila, transport, standard života, metode građenja, porast stanovništva. Veliki problemi u prevozu ljudi otklonili bi se ako bi se sprovela decentralizacija stanovništva i industrije, što može da se ostvari ogromnim porastom telekomunikacija.

U svakom slučaju, saobraćajne mreže budućnosti zahtevaće specijalne kontrolne sisteme zasnovane na automatskom nadgledanju tehnike.

I efekti automatizacije moraju biti razmotreni, mada je geslo automatizacije često nedovoljno korišćeno. Na primer, plin bi mogao da se kontroliše automatski i u zemlji, a uvođenjem automatskih mašina u banke dužnost upravnog osoblja bi se svela na nadgledanje službenika. 

Ako bi se automatizacija raširila do tog stepena u sve domene, odnos koji sada postoji između industrije i stanovništva bio bi bitno promenjen. Time bi i decentralizacija bila opravdanija.

Ovi zahtevi za telekomunikacionom mrežom mogu da dovedu do stvaranja mnogih novih službi. Da bi se uklonila neophodnost za ličnim kontaktima, sada potrebnim u mnogim poslovnim operacijama, da bi se omogućilo izostavljanje konferencija, telekomunikacije moraju da osiguraju televiziju u boji zajedno sa visokokvalitetnim zvučnim kanalima.


Telekomunikacije za domaćinstva



Veliku promenu će uneti digitalno šifrovanje za poverljivu materiju bilo u obliku govora, slike ili faksimila. Ista mreža bila bi pogodna za rukovanje prenosom teksta u decentralizovanoj organizaciji. 

Na taj način bi se izbegli mnogi problemi oko kovertiranja, frankiranja, sortiranja, registrovanja i isporuke pošte. 

Sistemi za obnavljanje podataka bi upućivali podatke na zahtev, bilo kao kopiju ili kratkotrajno - na katodnoj cevi. Uveli bi se i unutrašnji i javni sistemi za obnavljanje podataka.

Telekomunikacione službe korisne u domaćinstvu će neminovno porasti kao rezultat službi predviđenih za industriju. 

Kombinacija vizuelnog kanala sa telefonskim postaće stvarnost. Uvođenjem optičko-električnih prenosnika u telekomunikacionu mrežu omogućilo bi se daljinsko čitanje.

Ako bi svi ovi mogući zahtevi bili povezani sa širokom potrebom ljudi da saobraćaju između sebe, onda bismo u 1984. mogli da vidimo ogromno proširenje telekomunikacione mreže vezane sa značajnom promenom u koncepciji čovekovog mesta u modernom društvu.


Masovne veze



Možemo samo nagađati koje će se vrste i oblici telekomunikacionih uređaja primenjivati 1984. Jednim delom zavisi i da li će proizvođač moći da se prilagodi potrebama. 

Već radio-aparat, nošen kao ručni sat i napajan telesnom toplotom, televizor u boji smešten u ručnoj torbi, kućni aparat ugrađen u zidu svake sobe ili prenošen iz sobe u sobu i obešen kao uramljena slika, postaće stvarnost i predmet ogovaranja za sledeću deceniju.

Sigurno je da će se za dvadeset godina odigrati tehnička revolucija u štampanju i rasturanju novina. 

Rasturanje štampe kamionima ili ubacivanjem u poštanske kovčežiće postaće apsurdan anahronizam. 

Uvođenjem foto-sloga na mesto roto-štampe i istovremenim postavljanjem u mašinu i štampanjem nekoliko edicija zasebnih novina na hiljade kilometara udaljenosti učiniće se neprikladnim metodi »starog sveta« u proizvodnji novina. 

Ali za milione kapitala investiranih u zastarele mašinerije i za duboko ukorenjene navike poslovnog društva, potres u industriji novina počeo bi mnogo ranije.

Predviđa se da će novine budućnosti biti elektronske, ako se uopšte mogu nazvati »novine« u sadašnjem smislu. Ljudi će verovatno crpsti svoje novosti ili na televizijskim ekranima ili na zidnom platnu ili na privatnom teleprinteru, ili kombinacijom ovih uređaja. 

Može doći i do pretplatne televizijske službe. 

Čitalac može obrnuti određeni broj na brojčaniku i primati »stranu 1«, zadržavajući je onoliko dugo koliko ima potrebe i menjajući napred i nazad, sa strane na stranu po svom ćefu. Birajući na brojčaniku čitaće prošlonedeljne ili prošlogodišnje novine, ili pak novine čim su složene u redakciji. Isto to važi i za pretplatnike knjiga.

U 1984. godini će se prenositi više televizijskih kanala u boji, koji mogu da se prate i pri dnevnoj svetlosti. 

Preko Evrovizije i komunikacionim satelitima i drugim novim izumima, trenutno obaveštenje pratiće se iz kreveta ma gde se događaji zbivali.


Nepotrebna su i najbrža putovanja



Druga najveća primena televizije pojaviće se na polju obrazovanja. Za škole, a specijalno za viša obrazovanja - na univerzitetima, televizija će biti svakodnevni pomagač. Najviše za 2-3 decenije izbaciće se sadašnji sistem polaganja ispita, a uvešće se i međuuniverzitetski časovi i kursevi da bi vanredni studenti mogli da ih prate na televiziji.

Kombinacija telefona sa televizijom će učiniti da i najbrže putovanje postane nepotrebno. Biće poučno da se pronađe granica do koje se stvarna fizička prisutnost »ljudi sa vrha« u 1984. godini treba smatrati korisnom. 

Putovanje iz zadovoljstva ili iz dokolice će se smanjiti čarima prostorne televizije na ekranu.

Stvoriće se »javna stovarišta« informacija kao važna društvena korist. Možda će čak i »lična stovarišta« informacija poslednjih dveju decenija ovog veka postati normalna domaća praksa. 

Razmahnuće se i razni uređaji sa vizuelnim i drugim informacijama snimljenim na traci, koji će biti uneti u hiljade sredstava. 

Lokalna »stanica« i ravnopravnost lokalnog pozorišta će se razviti, gradske zajednice će oživeti.

A u svemu ovome je - sam čovek. 

Kakva će se sve sredstva upotrebiti - on će ih sam birati. 

Kakav svet, kakav život će želeti naša sledeća generacija? 

To je nešto što nam nikakva računska mašina ne može reći: mi možemo uputiti samo molbu profesorima da ubrzaju svoje istraživačke radove. Još kad bismo mogli to da nadživimo, da i sami lično vidimo!

Obrada: Yugopapir (Tehničke novine / New Scientist, april 1964.)




Podržite Yugopapir: FB TW Donate