Za i protiv pornića na 3K TV Beograd: "Radim u noćnoj smeni, može li popodnevna repriza?" (1991)



Erotski film je vrlo lepo prihvaćen, sudeći po protestima koji nam stižu od gledalaca ukoliko ga izostavimo. Dvadesetak njih je, naime, protestovalo 9. marta, kada smo smatrali da je u takvom dramatičnom društvenom trenutku neprimereno puštati takav program



Ako u gluvo doba subotnje večeri na ekranima Trećeg kanala TV Beograd ne budete više u prilici da gledate pornografske filmove znajte da je to zasluga Živojina Denčića.

Ovaj poznati zaječarski advokat podneo je Okružnom sudu u Beogradu, krajem februara ove godine, krivičnu prijavu protiv odgovornog lica u TV Beograd, zbog krivičnog dela proizvodnje i rasturanja pornografskih spisa iz člana 252 KZ SFRJ.

U krivičnoj prijavi advokat Denčić piše:

"Televizija Beograd već duže vremena prikazuje na svom kanalu svake nedelje u 01 sat filmove koje u programu preko štampe i u svojim emisijama najavljuje pod nazivom "Erotski film", sa sadržinom skarednom zahtevima polnog morala kojima se teško vređa moral, pošto se tim filmovima grubo krše pravila pristojnosti u društvenom ophođenju, sa očitom tendencijom iznošenja izobličenih polnih odnosa koji imaju sve osobenosti da izazivaju, potenciraju, i razvijaju niski i ružni instinkt i osećanje."

Obrazlažući svoje viđenje "upotrebe" pornografskih filmova u zabavi TV konzumenata, advokat Denčić tvrdi da se očigledno ne radi o erotskim filmovima već isključivo o pornografskom delu sa štetnim uticajem na gledaoce, te da time teško vređaju javni moral.

Okrivljujući Treći kanal TV Beograd da pojavljivanje pornografskih filmova na televiziji predstavlja zloupotrebu slobode naučnog i umetničkog izražavanja, advokat Denčić piše da je to direktan napad na ljudsko dostojanstvo, što kod gledalaca izaziva sablazan i polni nemoral.

Kao dokaz ove svoje tvrdnje Denčić je ponudio da onaj koji će odlučivati o sudbini krivične prijave pogleda bilo koji film koji je u navedenom terminu emitovan.

Predloženo je da se protiv odgovornih lica u RTV Beograd pokrene krivični postupak i da se osude po zakonu.


Vređanje javnog morala



Advokat Denčić je ipak prevideo da je ovo krivično delo prošle, 1990. godine dobilo novi sadržaj i prilagođeno je novonastalim uslovima, pa sad nosi naslov "prikazivanje pornografskog materijala" i glasi:

"Ko licu mlađem od 14 godina proda, prikaže ili javnim izvođenjem ili na drugi način učini dostupnim spise, slike, audio vizuelne i druge predmete pornografske sadržine ili mu prikaže pornografsku predstavu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom od jedne godine."

Bitna razlika je u tome što je sada krivično delo, samo ono koje se prikazuje maloletnom licu ispod 14 godina.

- I ova druga formulacija krivičnog dela za koje sam podneo krivičnu prijavu protiv odgovornog lica u RTV Beograd, ništa ne menja - kaže Denčić. - Prikazivanje pornografskih filmova na televizijskim ekranima, bez obzira što se daju u kasnim noćnim satima, omogućuje da i maloletna lica ispod 14 godina gledaju te filmove. 

U vreme kada se oni prikazuju maloletnici se vraćaju iz kafića, sa igranki, iz diskaća. Kada čovek u to vreme pogleda prozore u zaječarskom najvećem naselju solitera, može videti da skoro nema prozora koji nije osvetljen. Što je najgore, ima slučajeva da neki roditelji zajedno sa decom gledaju ove filmove - tvrdi Denčić.

Kako je i zbog čega civilizovani svet počeo da se štiti od prodora produkcije koja "vređa javni moral"?

Početkom ovog veka, naglo širenje trgovine pornografskim publikacijama, podstaklo je niz država da preduzmu mere radi suzbijanja ove pojave, ne samo u okviru svog nacionalnog zakonodavstva, nego i na međunarodnom planu.

Prvi međunarodni dogovor sačinjen je u Parizu 1910. godine, gde je zaključen i Sporazum o suzbijanju prometa nemoralnih publikacija, kako su tada nazivali pornografske spise, fotografije i druge predmete.

Kako se ovo "zlo" i pored određene međunarodne kodifikacije i saradnje i dalje širilo, to je u Ženevi 1923. godine doneta Međunarodna konvencija za suzbijanje prometa i trgovine nemoralnim publikacijama. 

Seksualna revolucija krajem drugog svetskog rata, u mnogim državama Evrope i Amerike, širom je otvorila vrata i proizvodnji, distribuiranju i konzumaciji "skarednih" materijala.

Zbog toga su i Sporazum iz 1910. i Međunarodna konvencija iz 1923. godine izmenjeni i dopunjeni protokolima iz 1947. i 1949. godine. 

Jugoslavija je prihvatila ove međunarodne ugovore, a nadležnost za određivanje ovog krivičnog dela data je Jugoslovenskoj federaciji.


Svetu je teško ugoditi



Poslednje decenije, prema nekim statistikama, jugoslovenski organi gonjenja bezmalo da nisu imali slučajeva podnošenja krivičnih prijava i presuđenja prema izvršiocima ove vrste krivičnih dela.

Uostalom, do sada još niko nije meritorno definisao šta je u sadašnjim vremenima pornografski sadržaj i po čemu se on razlikuje od ostalih sličnih sadržaja, kao i gde su granice dobrog i skarednog ukusa.

Aleksandra Crkvenjakova, tek pridošlog na čelo Trećeg kanala TVB, trenutno nesumnjivo more brige složenije od pitanja "za i protiv pornića". Utoliko pre što, kako kaže, za tužbu advokata Denčića prvi put čuje od nas.

- Sav program se još kotrlja kako sam ga i zatekao, pa tako i erotski film koji je vrlo lepo prihvaćen, sudeći po protestima koji nam stižu od gledalaca ukoliko ga izostavimo - kaže Crkvenjakov. - Dvadesetak njih je, naime, protestovalo 9. marta, kada smo smatrali da je u takvom dramatičnom društvenom trenutku neprimereno puštati takav program. Doduše, ima i protesta protiv prikazivanja tih filmova, ali manje.

Napominjući da poklonici erotskih filmova negoduju i kada "tvrđe" varijante bivaju zamenjene onim manje provokativnim, Crkvenjakov objašnjava kako više i ne interveniše na filmovima, kako je to činjeno pri prvim prikazivanjima pre dve godine. 

Sličnih "zamagljivanja" gro-planova više nema jer, kako kaže glavni urednik Trećeg kanala, svi filmovi su nabavljeni od domaćih distributera i većinom se nalaze i u bioskopskim salama i na video kasetama.

- Tako ih gleda ko hoće, i to u svako doba, i mimo TV programa u jedan sat iza ponoći, što je, ipak, vreme kada je prilično neverovatno očekivati prisustvo mlađih od 14 godina kraj ekrana - kaže Crkvenjakov, dodajući kako je, ipak, ređe da erotske filmove gleda ko neće, nego što se događa da ne gleda ko bi hteo. - Tako nam se javio jedan čovek žaleći se da radi u noćnoj smeni, a da nema video-rikorder, i zahtevajući da zbog takvih ne baš malobrojnih gledalaca emitujemo i popodnevnu reprizu erotskog filma.

Naravno, Treći kanal, ipak, ne može da udovolji takvom zahtevu koji je, međutim, dobar znak koliko je svetu teško ugoditi: jedni bi da erotske filmove sudski progone, a drugi gledali i danju i noću, uz tenkove i suzavce.

Napisao: Dragan Vitomirović, obrada: Yugopapir (TV novosti, mart 1991.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate