"Čaruga" Rajka Grlića / Pet godina u nastajanju, najzad u bioskopima / Poslednji YU film? (1991)



"Čaruga" je krenuo iz Zagreba u novu avanturu, filmsko tržište u razjedinjenoj Jugoslaviji, koja će možda biti teža i opasnija od one koju je Jovo Stanisavljević prošao od 1918. do 1925



U zemlji koja je u svojoj istoriji imala zavidan broj hajduka kao nacionalnih heroja i idola samo je jedan - Jovan Stanisavljević Čaruga...


*****



Povratnik sa ruskog fronta, gde su ga poruke Oktobra magično zarazile, Čaruga pokušava u svom rodnom selu u Slavoniji da oformi "Sovjetsku republiku Jugoslaviju".

Tu počinje priča koja praktički nije ispričana ni do današnjeg dana, a na filmsko platno, uz mnoge muke - u vreme opšte besparice snimljen je film "težak" 1,6 miliona dolara, uz mnoštvo statista, raskošnih kostima, hiljada ispaljenih metaka - a sve to gotovo u privatnoj režiji.

U vreme kada ni filmsko bratstvo i jedinstvo više nije bilo jako u modi, Rajko Grlić je za film angažovao prvu reprezentaciju jugoslovenskih glumaca, od kojih su beogradski, Branislav Lečić i Pera Božović i Davor Janjić iz Sarajeva dobili gromoglasan aplauz na zagrebačkoj premijeri.

Još samo pre godinu dana Grlić koji nije mazio i štedio stare boljševike koji su tada već predali vlast (srećni da ovaj srećni narod prepuste novim srećnicima) bio je u dilemi da li baš jasno i glasno reći da film govori o krahu utopije zvane komunizam, da bi danas ta dilema već bila posve deplasirana!

Ali, ni nova vlast baš ne gleda sa blagonaklonošću na Grlića, pa je ovom (još uvek) mladom režiseru, koji je verovatno najviše nagrađivan jugoslovenski filmski redatelj u inostranstvu (čak 92 nagrade!) valjda suđeno da bude večno u opoziciji.


Napušteni ideali revolucije



Filmski "Čaruga" je nadživio i brodolom ljubljanskog "Viba filma", prebrodio surovi pad dva direktora-producenta, Josipa Košute kojeg je skinuo DEMOS i Gorana Radmana kojeg su skinuli hadezeovci, relativno skladni flert sa Hrvojem Hitrecom i hladnu, ali korektnu vanbračnu vezu sa novim generalcem HTV-a, Antunom Vrdoljakom, čija kuća će emitovati televizijsku seriju.

"Maestro film", koji je izvukao realizaciju ovog mega-spektakla (koji je u neku ruku Grlićeva kuća) imao je istovremeno sa postprodukcijom "Čaruge" i vruće letnje dane u Babićevoj republici u Kninu, gde je organizovao i finansirao snimanje novog Karanovićevog filma, kojeg je Grlić svesrdno pomagao, uz opšti prezir kolega filmaša-novokomponovanih velikih Hrvata, koji su u trendu novog vremena odbacivali sve što miriše na "unitarističku kulturnu koncepciju".

Mnoge su muke pratile "Čarugu", film koji je punih pet godina čekao na milost i nemilost filmskih kuća koje se nisu usuđivale da uđu u posao.

- U tih pet godina pokušaja da se snimi film bacane su razne anateme na "Čarugu", od političkih do finansijskih. Prva i najopasnija anatema bilo je oficijelno mišljenje da priča o Čarugi nije zapravo priča o njemu, nego o drugom našem vođi. Mi naprosto nismo uspeli dokazati da sve naše vođe imaju manje-više istu narav i ponašanje. Tako se to podozrenje odrazilo i u finansijskom smislu i novce nikako nismo mogli namaknuti - kaže Rajko Grlić.

Starim boljševicima koji su sedeli u savetima producentskih kuća bez sumnje se pomalo i dizala kosa na glavi na scenario u kojem su "crveni" prikazivani kao horda pljačkaša, koji su ideale revolucije ostavili onog časa kada su ugledali srebrni escajg, svilu i klavir.

Ali, ništa bolje nije bilo ni sa "ovima sada", jer trenutačno u Hrvatskoj gotovo da nema škakljivije teme od snimanja filma o Srbinu, još tome nekoj vrsti "balvan-revolucionara", u filmu u kojem ima podjednak broj glumaca Hrvata, Srba i Slovenaca (naravno, ne zbog nekog pariteta, već zbog odabira isključivo vođenog umetničkim kriterijumima!)

Razmišljajući zbog čega snimati film o Čarugi Grlić je voleo da kaže:

- Mene je oduvek zanimalo vreme početka, vreme kada se nešto bliži kraju. Tako je bilo i sa filmom "Samo jednom se ljubi", tako je i sa "Čarugom". Naime, na ovom tlu se lako zaboravlja, i izgleda da sve politike imaju ugrađenu želju za zaboravom. 

Mene je privukla legenda, taj mit romantičnog Robina Huda koji lebdi u narodu. Legenda o Čarugi je jedna od retkih koju ni istorija ni politika nisu podgrejavali, ali koja je živela i bila prenošena od generacije na generaciju s neobičnom ljubavlju i strašću.

To je bila priča o mračnom ubici i čoveku sumnjivih političkih nazora kojeg su se stidele i stara i nova Jugoslavija. Ali, mene je fascinirala, a nadam se da će i gledaoce, činjenica da je taj čovek pupčanom vrpcom vezan za istoriju ove zemlje, a da su svi podaci o tome uklonjeni ili nestali.

Kopkalo me što se iza toga krije, a tajnu svega će saznati gledalac.

Nije bilo lako snimiti film koji je po mnogo čemu naj: snimanje je trajalo punih osam sedmica, sa ekipom od čak 85 profesionalaca raznih profila, 60 najpoznatijih jugoslovenskih glumaca (Ivo Gregurević u ulozi Čaruge, zatim Ena Begović, Pera Božović, Davor Janjić, Vanja Drah, Ana Karić, Radko Polič, Milena Zupančič, Branislav Lečić, Dejan Aćimović, Filip Šovagović, Nenad Stojanovski, Petre Arsovski)...

Neke su uloge poverene i poznatim ljudima iz sveta kulture - Ivanu Kušanu, Paolu Mađeliju, Dušanu Jovanoviću, Josipu Klimi, Dušku Ljuštini, Mladenu Raukaru...


Brat Jovana Stanisavljevića krije tajnu...



Za potrebe filma korišteno je 45 različitih objekata. Trideset je za tu svrhu adaptirano, a deset izgrađeno.

Škrti producent Mladen Koceić, koji je u pravom holivudskom stilu oplakivao svaki dati dinar, izračunao je da je ispaljeno 15.000 metaka.

Glumci su inače koristili originalno oružje iz muzeja, 120 pištolja i 500 pušaka, a rekonstruisan je i voz šumske železnice iz 1918. godine!

Koliko god je Gregurević solidno dočarao najvećeg razbojnika Balkana, čoveka koji prolazi put od Lenjina do Al Kaponea, glavni junak ovog filma je mladi Davor Janjić, sa sjajno odigranom rolom ubice sa dečjim likom, i prekrasna Ena Begović i Pera Božović, žandarmerijski kapetan koji godinama bezuspešno traga za Čarugom, da bi ga čudnim spletom okolnosti našao i sproveo do vešala.

Evo šta o filmu kaže Ena Begović, kojoj je to osmi dugometražni film, jedan više od snimljenih filmova Rajka Grlića!

- "Čaruga" je opojan, zabavan film, sa mnogo pucnjave, malo neizbežne golotinje i sa ljubavnom pričom koja pleni. To je filmska priča o jednom šarmantnom, inteligentnom pustolovu koji uživa u životu. 

Živi ga intenzivno, upada u razne nepredviđene i neugodne situacije, neustrašiv, ali i zaigran kao dete. Slučajno je, između ostalog i revolucionar, rob žena, politike novca. Uživa u svemu što valja!

"Čaruga" je krenuo iz Zagreba u novu avanturu, filmsko tržište u razjedinjenoj Jugoslaviji, koja će možda biti teža i opasnija od one koju je Jovo Stanisavljević prošao od 1918. do 1925.

Neki kažu da je pravi Čaruga završio na vešalima pa zatim na pravoslavnom, dok njegov kompanjon Prpić na katoličkom delu osiječkog groblja.

Drugi opet tvrde da se odmetnuo u Meksiko, posle pisanja meksikanskih novina 1927. da na granici hara neki bandit sa Balkana po imenu Charuga!

Tajnu će možda razmrsiti rođeni brat Jovana Stanisavljevića koji živi u Slavonskim Barama (jedini popularniji stanovnik tog mesta od Stipe Mesića!) i koji će progovoriti ako ekipa filma podigne u Osijeku na groblju spomenik Čarugi. 

Napisao: Jurica Kerbler, obrada: Yugopapir (TV novosti, mart 1991.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate