Jun 1990: U Somboru, u organizaciji OK SSOV i
našeg lista, nedavno je održana Tribina pod nazivom "Jugoslavija - šta dalje?" Gosti su bili Milovan Đilas i dr Vesna Pešić, profesor iz Beograda...
Kad se u relativno malom gradu kakav je
naš pojavi čovek koji je bio u najužem rukovodstvu zemlje posle
rata, da bi zatim, odmetnuvši se od boljševizma, a time i od
luksuza i privilegija koji su mu bili dostupni, bio osuđen na
dvanaest godina robije (odslužio devet), čovek koji je od 54. van svakog javnog političkog angažovanja
... i tek je u poslednje vreme počeo stidljivo da se pojavljuje u medijima i na tribinama - onda je to događaj koji zavređuje pažnju.
... i tek je u poslednje vreme počeo stidljivo da se pojavljuje u medijima i na tribinama - onda je to događaj koji zavređuje pažnju.
To su potvrdili brojni posetioci
velike sale Gradske kuće, od kojih je nekoliko desetina bilo prinuđeno da Tribinu prati ispred vrata, jer se unutra, jednostavno,
nije moglo.
Između demokratije i Jugoslavije
- Prelazak iz totalitarnog komunističkog
režima u demokratski sistem otvara pitanje opstanka Jugoslavije kao
države. U svojoj dosadašnjoj istoriji Jugoslavija je opstajala kao
nedemokratska država. Stoga je ključno pitanje - može li se ona
oformiti kao dobrovoljna demokratska zajednica. Indikativno je to,
čim je došlo do slobode govora i delovanja, ona počinje da puca po
šavovima - rekla je u svom kratkom uvodnom izlaganju voditeljica
Tribine dr Vesna Pešić.
- Stoga smatram mogućim tri varijante
razrešenja naše situacije: prva bi bila pobeda dogmatskih snaga
ili diktatura; druga stvaranje demokratske Jugoslavije dobrovoljnim
konsenzusom legalno izabranih predstavnika naroda, i treća raspad
zemlje ili po republikama, ili na severozapadni i jugoistočni deo.
Trenutno je na delu završavanje i zaokruživanje nacionalnih država
u Jugoslaviji i taj proces je teško zaustaviti, ali ono što možemo
sprečiti, to su građanski rat i ljudske žrtve.
Tuđman nije ustaša
- Gospođe i gospodo... a dodaću i:
drugarice i drugovi, jer mislim da vas još ima takvih - ovako je
počeo svoje izlaganje Milovan Đilas, jedan od nekadašnja "četiri
nerazdvojna prsta na ruci" (Tito, Kardelj, Ranković, Đilas),
danas poslednji preživeli "prst", čije je političko stanovište
liberalna demokratija, nasuprot nekadašnjem boljševičkom
komunizmu.
- Jugoslavija je - nastavio je - na
prelomnoj tački svog postojanja. Nekoliko bitnih uzroka su: raspad
SK na nacionalne partije (više ne postoji jugoslovenska politička
partija), pobeda HDZ-a i Franje Tuđmana u Hrvatskoj, čime glavni
problem više nije Kosovo već sama Jugoslavija, i pobeda DEMOSA u
Sloveniji.
Pobeda Tuđmana je pobeda hrvatskog nacionalizma koji
pretenduje na tuđe, nehrvatske teritorije. Ja lično poznajem Franju
Tuđmana, i reći ću vam da on nije nikakav ustaša, fašista, kako
često vidite u štampi.
On je čovek koji je isplivao na talasu
nacionalne euforije, u kome ima mnogo različitih radikalnih struja.
Posle konsolidacije vlasti u Hrvatskoj talas nacionalizma će još
više narasti, a ako Tuđman ne bude i dalje na njegovom vrhu, on će
početi da gubi podršku u hrvatskom narodu.
Talas takvih
nacionalizama raste i u Srbiji.
To su i razlozi zbog kojih tvrdim da Jugoslavija ne ide ka
raspadanju već ka opasnosti od nacionalno-verskog rata među
ekstremnim nacionalizmima, u prvom redu između srpskog i hrvatskog
nacionalizma.
Srbija od Osijeka do Rijeke...
- Tuđman često govori o uspostavljanju
Hrvatske u njenim "prirodnim i istorijskim granicama" koje se, u
stvari, poklapaju. Međutim, to je vrlo maglovita stvar. Prirodne
granice bi bile Drina i Sava do Zemuna.
Pitam se - nastavlja izlaganje
Đilas - o kakvim je istorijskim granicama reč, kad se zna da su
stotinama godina bili pod Mađarskom, a Turci su bili do Siska, držali
su Liku, delove Dalmacije, da ne pominjem Rimljane ili
Austro-Ugarsku. To je potpuni apsurd!...
Slično je i sa srpskim
nacionalistima.
Govore o srpskoj granici od Osijeka pa do Rijeke
(uključujući i nju), a oba nacionalizma svojataju Bosnu i
Hercegovinu.
U BiH Hrvata ima duplo manje nego Srba, a Srba ima za
oko 200.000 manje od Muslimana.
Pitanje Bosne i Hercegovine se ne može
rešiti bez građanskog rata (kako misli Tuđman), jer je deoba Bosne
neizvodljiva.
U Zapadnoj Bosni živi najbolji srpski element u BiH.
Stvaranjem Hrvatske u "povijesiim granicama" oni bi, sa Srbima u
Lici, Baniji, Kordunu, zajedno sa Zapadnom Bosnom, imali jedno
ognjište koje nikako ne bi mogli da ugase.
Kad bi Srbi dobili Bosnu, dobili bi i
oko 1.800.000 Muslimana, dosta Hrvata... situacija bi opet bila ista - stanovništvo bi se stalno bunilo. Time bi nastalo brojno i
teritorijalno uvećano "Kosovo".
Bezumnostima poput delenja
BiH mogu se suprotstaviti samo demokratske snage, koje su još uvek
slabe.
Savez komunista se od integrativnog pretvorio u dezintegrativni
faktor i definitivno je izgubio i ono malo popularnosti u masama.
Jedino je još Armija ostala čvrsta, ali bi, u slučaju nemira,
teško mogla da interveniše, s obzirom na nacionalni sastav
oficirskog kadra.
Sve u svemu, izgledi su dosta pesimistični, izuzev
ako se uzme u obzir raspoloženje prosečnog Jugoslovena. On nije
voljan za nova krvoprolića, on je za miran život. Temperaturu, u
stvari, podgrevaju pojedine ratoborne šovinističke struje.
Bosna i Hercegovina - faktor stabilnosti
- Potrebno je ići pravcem očuvanja
nezavisnosti Bosne i Hercegovine.
Time bi se dobila podrška ogromne
većine ondašnjih Muslimana, koji su upravo u toj republici stekli
nove, školovane generacije - samosvesne. Oni znaju da samo sa Bosnom
mogu sačuvati svoj verski, nacionalni i druge identitete.
Mi smo, u stvari, već dugo u
konfederaciji.
Jugoslavija, onakva kakva je izašla iz rata - titoistička, više ne postoji, jer ne postoji lenjinistički,
homogen SK, koji je bio glavni faktor jedinstva.
Nov ujedinjujući
faktor jeste politika Markovićeve vlade koja ide za uspostavljanjem
ekonomskog jedinstva zemlje, a to je, ujedno, najpozitivniji faktor
koji se do sada javio.
Nova Jugoslavija, pod pretpostavkom da
se izbegnu ekstremni nacionalizmi, bila bi konfederativna, ali bi
centralni organi - savezna vlada, parlament, centralno zakonodavstvo
bili federalni, efikasniji nego što su danas.
Jugoslavija drugačije
ne može preživeti.
Ili će biti takva - konfederativno-federativna i
demokratska, ili će potonuti u građanski rat.
*****
Uvodno predavanje na Tribini završila je dr Vesna Pešić sa nekoliko rečenica:
- Najvažnije
je sada da sve republike krenu putem slobodnih i demokratskih izbora,
bez obzira što na njima pobeđuju i ekstremne nacionalističke partije. Stvaranjem parlamenta te ekstremne snage stavljaju se pod određenu institucionalnu kontrolu i preuzimaju na sebe
odgovornost i u unutrašnjim i u međunarodnim okvirima.
Tek kad
svuda prođu ti prvi izbori - u drugom njihovom krugu biće prvi slobodni izbori. Tada će te stranke postati racionalne i
odgovorne.
Potom su usledila pitanja iz publike,
čije bi prenošenje (kao i Đilasovih odgovora) zahtevalo
previše novinskog prostora. Uz to, moram reći da je većina pitanja
bila prilično neinteresantna i ispod potrebnog nivoa kulture i
vaspitanja.
Neizbežno mi se nametnulo poređenje: koliko je samo
interesantnija i kvalitetnija bila prethodna Tribina, na kojoj je gostovao dr Žarko Puhovski. Šta znači ime...
Priredio: Isa Basarić (Pokret, 1990.)
