Avgust 1979: Za razliku od svih prethodnih koje
pamtim - ovo je neko najblesavije leto. Em je vreme poludelo, em
sam, za razliku od svih prethodnih koje pamtim, nesumnjivo i
neizbežno stariji. Na mojoj privatnoj top listi trešti "dođe
i prođe leto trideseto", a po Beogradu caruje tišina.
Divim se
gluvoći mog grada. Da nema tog Beogradskog leta preko vikenda u Domu
omladine - najveće zabave i igranke u gradu, bili bi žurevi u
kojima učestvuje Boban Petrović.
Dok on uporno prikuplja materijale
za magistraturu na temu "rokenrol poselo", dotle se po
Kalemegdanu čine bezuspešni napori da se rehabilituju đuskališta.
Ima se utisak da ovi novi klinci nisu za to.
Na Adi, zamalo da Arsen i Marko pretrpe
havariju na nojevom TV-splavu. Srećom, odiseja se završila
kakvim-takvim hepiend iskrcavanjem iz bule.
Dugmići su u čudnoj
situaciji. Izgleda da neka vatra tamo više ne bukti - tinja. Na koji način, vrlo je nejasno. Goran
bi voleo da okupi svoju rokersku generaciju na hipodromski "zadnji valcer" - pitanje je ko će se od sujetnih odazvati.
Dado je
oduševljen svojim neosedlanima. Kuburi sa republičkim komisijama i
čini se da je ovo pravi trenutak da se sa tim arbitrima muzičke
kulture najzad raščisti.
Ploče Galije, Riblje čorbe i S vremena
na vreme - kasne li kasne. Leb i sol su pregurali epopeju
nerazumevanja i nedrugarstva. Za koji dan ulaze u studio da rade
treći album. Prva dva, za vašu informaciju, dostigla su zlatan
tiraž.
Đole Balašević je u jednoj TV-emisiji rekao nekoliko
dvosmislenosti koje su lako mogle da se prekvalifikuju na sasvim
druge osnove. Srećom, samozvanih tumača tuđih pobeda ovoga puta
nema mnogo. Đole bi mogao da postane domaći Leni Brus.
Cene ploča
su porasle, valjda će i moral domaćih izdavača pretrpeti kvalitativan skok za tih istih 18 - 20
odsto.
Beograd 202 ozbiljno počeo da radi na
svojoj zanimljivosti i slušanosti - svašta se dobrog može čuti.
Zoran Modli se vratio u naše tranzistore - samo na drugim talasnim
dužinama. Sloba Konjović je počeo na Studiju B ponovo da pravi
sjajne liste albuma. Nikola Karaklajić šalje razglednice iz belog i
dalekoistočnog sveta dok ga na radiju uspešno zamenjuje Dobrivoje
Marinski.
Žalosno je odjeknula vest da čika Raće Markovića nema
više. Živo se sećam kad je, nama klincima, pre osamdeset godina u
foajeu Radio Beograda, veoma slikovito i nenadmašno zanimljivo
pričao o dalekom Meksiku i trgovima gde se mogu iznajmiti marijači
svirači. Taj doajen fudbalskih prenosa, najveći radio-novinar koga
smo ikada imali, bio je više nego dobar poznavalac muzike.
Naš drug Boba Pavković se vratio na
teren. Ne ljutim se na njega što je igrao u onoj Partizanovoj ekipi koja je
rašrafila moju Zvezdu. Na turneji po Australiji naišao je na jednu
odličnu gitaru. Sad je njen ponosni vlasnik.
Posle duge pauze Aki i Parni valjak u Mianu
snimaju novi album.
Srebrna krila već prodali 160.000 albuma i
180.000 kaseta. Nazdravlje!
Crvene usne imaju nove nalepnice i nove
velike planove.
Drugarstva je sve manje u domaćem roku. Dado kao da
je izuzetak jer je u jednoj pesmi spomenuo Leb i sol. Smak
uskoro ide u Švajcarsku na snimanje. U međuvremenu Točak vozi "fiću"
i parnim i neparnim danima.
Neću se iznenaditi ako Oliver Mandić
napravi ogroman uspeh sa albumom koji je u potpunosti pripremio za snimanje.
Nije mi drago što je Marina
Tucaković ispala koza u TV nastupu na Adi. Čujem da će za koji dan
Adi (Srebrna krila) biti na Adi (Ciganliji).
U bioskopu leti nema draži. Toplo je a može i napolju, mada "i mravi gnjave u travi". Manda, stari roker
zaveden u lične spise kao Aleksandar Mandić, okončao je svoj
prvenac "Lične stvari". Ne razumem se u film kao Tirke, pa
da vam objasnim da li to valja ili zašto na valja. Kao laik, ja sam
tim filmom bio načet u dušu. Jer, to je film o svima nama koji
nismo postali ono što smo hteli.
Jedna velika opšta ideja prikazana
kroz našu drugaricu Maju i ozvučena sa nekoliko izvrsnih pesama.
"Pristao sam, biću sve što hoće" - koja je to himna!
Vudstoka II neće biti ali se sprema nešto u Engleskoj i Škotskoj.
Tamo ćemo. E, znate li da je umro otac Elvisa Prislija?
Arsen Dedić nas preko filma
"Satimanija" podseti na Satija. Šta? Ne znate ko je Erik
Sati? Taj moj omiljeni kompozitor je bio u svoje vreme više Pink
Flojd i Tendžerin Drim, više Divo i Filip Glas nego što su to oni
danas. Živeo je krajem prošlog i početkom ovog veka i važio za
najvećeg ekscentrika Pariza. Uslovio je mnoge promene u razmišljanju
o muzici.
Pravio je dela koja su zbunjivala ondašnji svet. Pre
desetak godina u Engleskoj se pojavila ploča s njegovom muzikom i
važila za jedno od najvažnijih ostvarenja "andergraunda".
Njen je naziv "Džentlmen od velura" a izdanje je kuće DECCA.
Satija volim iz još dva razloga. Bio je mudar da napiše
"Birokratsku sonatinu" a dovoljno svoj da kaže na odru
"Nije mi žao što umirem, svi ste vi ionako kopilad".
Letujem ispod i oko jedne kajsije.
Budan maštam. U dokolici a i kad nisam u njoj ponovo čitam
Keruakovu pop bibliju "Na cesti''.
Inače, ako imate vremena,
pročitajte i vi: Ćosićevo "Vreme smrti IV", "Tao Te
Čing" - kompilacije Lao Cea, Kaporovu novu slikovnicu "Skitam
i pričam" i Bećkovićevo razmišljanje "O međuvremenu".
Družim se sa nekoliko sjajnih ploča:
novi Divo, novi Bouvi, novi Igi Pop...
Pred spavanje uvek pomilujem novu ploču Andreja Šifrera "Od šanka do šanka" i Parkerovo "Istiskivanje iskri".
Pred spavanje uvek pomilujem novu ploču Andreja Šifrera "Od šanka do šanka" i Parkerovo "Istiskivanje iskri".
Društvo, da li ste čuli
za B-52's, Flajing Lizards, Kjur, Dena Mekartura, Fišer Zi? Niste?
Zapamtite ta imena.
E, da... splitski "Metak" ima bombu od LP ploče. Drag mi je i nov album Pitera Grina. Majstor je ostao
majstor.
Taj Bora Đorđević je pravi
probisvet. Snimio dobru ploču i vrlo dosledno priča barabske priče.
Neće biti imunih. Inače, čujem da mučimo i dalje istu muku -
nikako da naleti neka iz lirske poezije, neka prava koja "daje
da je vole režiseri, glumci, novinari, ljudi, neznani i znani".
Nije valjda da dnevničari dobro prolaze samo u stihovima.
Napisao: Petar Popović (Zdravo!, avgust 1979.)
