Zašto je Miodrag Marinković podneo ostavku 1983: Uzbuna zbog zastave bez socijalističkog obeležja

April 1983: Ima li na televiziji dovoljno humora ili ne? Ima li dovoljno muzike? Ima li viceva? Ima li uopšte zabave? Zašto nema satire?

Sva ova i slična pitanja čuju se, pišu se, izgovaraju se, otkad postoji naša televizija. I uvek će tako biti, uvek će humora i zabave biti manje nego što bismo želeli.

Gledaoci će uvek da pišu pisma novinama i televiziji lično, tražeći Čkalju, i bez obzira da li će Čkalje biti ili ne, narod će uvek da ga traži.

Naš narod se najeo hleba, humora nije - zdrava smo nacija, dakle...

A kako to izgleda praviti takav humorističko-zabavni program? Nije ni to lako - rekao bi svako ko bi razgovarao sa čovekom koji se tim vitalnim potrebama nacije bavi dve decenije. Miodragom Marinkovićem!

Ide špica, idu, klize, jedan za drugim, glumci, režiseri, mikseri, pisci, i uvek urednik - Miodrag Marinković! 20 godina...

Tako je bilo, ali, sada više ne možete da se žalite Miodragu Marinkoviću, on to neće da čita, to više nije njegov posao. Miodrag Marinković je podneo ostavku! Ostavka je usvojena.

Zašto je Miodrag Marinković, urednik humorističko-zabavnog programa podneo ostavku?

Uznemirila se RTV Beograd

Išla je emisija "Doktorka na selu", u jednoj epizodi bila je svadba, u svadbi je bila zastava. Na jednoj zastavi, srpskoj nije bilo socijalističkog obeležja, nije bilo petokrake zvezde. Tako su javili gledaoci iz raznih krajeva zemlje, telefonima, još u toku emisije.

Uznemirila se RTV Beograd! Šta se to desilo? Odmah će da pogledaju emisiju, još jednom.

Najviše se uznemirio, razumljivo, urednik Marinković.

On odobrava emisiju, on je potpisuje, on odgovara.

Šta je bilo dalje?

Urednik Marinković odgovara:

- Ovoga puta zaista se desio previd, najobičniji previd.

Ja sam tri puta gledao emisiju, i nisam to primetio, i tvrdim vam da sam još pet puta gledao, ne bih primetio.

Ta zastava ni u jednom trenutku, ni na jedan način, nije privlačila moju pažnju, zastava, hoću da kažem, nije imala nikakvu specifičnu ulogu.

Ja sam obraćao pažnju na sasvim druge stvari.

To nije video ni reditelj, ni glumci, ni ljudi koji su u studiju montirali emisiju.

Dok smo gledali, a bilo nas je sigurno desetak, takođe niko nije primetio.

Znači, radi se o previdu.

Što se televizije kao kuće tiče, preduzete su sve mere da se ispita kako je došlo do tog propusta. A šta misli odgovorni urednik Miodrag Marinković - kako je došlo do toga?

- Sećam se kako je snimana serija, pre dve godine, u selu Leštanu, nedaleko od Beograda. Bila je velika gužva, uvek je na mestu snimanja bilo dosta sveta. Ljudi su napuštali svoje radove na njivama, i dolazili da nam pomažu. U toj gužvi došlo je i do tog propusta. I sada mislim da to niko nije namerno uradio.

Namerno ili ne, ali Miodrag Marinković je već podneo ostavku, i ostavka je usvojena.

- Da li se propust desio ovako ili onako, svejedno - ja sam odgovoran za to, moja dužnost je bila da to vidim, ja sam za to i plaćen i mislim da je vreme da svi odgovaramo za svoje greške.

Da li je neko na vas vršio pritisak da podnesete ostavku, ili ste sami doneli odluku?

- Niko na mene nije vršio nikakav pritisak, potpuno sam sam doneo odluku.

Nedavno se na Televiziji Zagreb dogodio sličan slučaj propust: u emisiji o bici na Neretvi osvetljeni su svi vojno-politički faktori bitke, samo propustom nisu spomenute ustaše. Da li vam je poznato da je neko na Televiziji Zagreb podneo ostavku?

- To mi nije poznato.

Može li da se dokaže kako je došlo do propusta Televizije Beograd?

- Mislim da je to sada vrlo teško, posle dve godine. Jedna vaša koleginica je napisala u "Vjesniku" da televizija nije imala novca za zastave. To nije tačno niti je to tako neko rekao toj novinarki.

Šta još imate da kažete u vezi sa zastavom?

- Rekao bih da posle trideset i tri godine rada nije prijatno otići zbog gluposti.

Koliko biste još ostali na mestu urednika da nije bilo zastave i ostavke?

- I da nisam dao ostavku, smatram da ne bih više mogao da radim ovaj posao. Isceđen sam... Meni ove godine ističe mandat, a mogao sam, verovatno, da ostanem još četiri godine, ali neka dođu mlađi. Ja dvadeset i pet godina nisam promenio telefon...

Čovek se ubuđa, čoveku počinje da se gadi nešto... Možda su moji refleksi oslabili, možda sam zašao u te godine? Ćorav karte ne igra, a zbog previda se gubi šahovska partija za prvaka sveta.

Fini Filip jaše svoga konja 

Kroz sve te godine rada, verovatno ste imali podosta delikatnih situacija?

- Naravno, ne jednom. Imali smo velike rasdrave oko "Filipa na konju" Vase Popovića. Bila je velika gužva... Fini Filip jaše svoga konja i svira violinu, ali Filip je Mađar. Prigovarali su nam da hoćemo da kažemo kako se Mađari za vreme rata nisu borili, nego jahali konje i svirali violine... Posle druge emisije diskusija se zaoštrila.

Ali serija nije prekinuta?

- Nije, jer smo Slobodan Novaković i ja predložili da cela partijska organizacija Televizije Beograd gleda sve emisije: prvi put u istoriji Televizije Beograd cela televizija je sedela od jedan po podne do devet uveče. Onda smo se dogovorili da serija, ipak, ide.

Bila je napadana i serija Brane Crnčevića?

- Da, zato što je Brana žigosao lažni patriotizam, prodaju ljubavi prema zemlji, naplaćivanje te ljubavi.

Znači, bilo je "packica"?

- Često smo moje kolege i ja dobijali "packice", ali ja sam smatrao da sve to ide u rok službe. Ali, isto tako, nije slučajno da su mnogi pobegli a mnogi otišli razočarani.

Da li je bilo direktnih pritisaka političara?

- Direktnih ne, sem u slučaju Vase Popovića. Povodom "Filipa na konju" javio se PK Vojvodine.

Jednom se vama bavila i Partija?

- Jednom, kažnjen sam opomenom. Slobodan Novaković i ja, zato što je Milutin Čolić pričao na televiziji.

Čolić koji je pričao nije kažnjen?

- Nije.

Je li bilo mnogo serija koje nisu uopšte emitovane?

- Vrlo malo, svega dve ili tri od hiljadu i nešto emisija. Jedna je bila Brane Crnčevića. Ne mogu tačno da se setim koja, ali bila je iz serije "Zanati". Bilo je neko vešanje u pitanju.

Serije nisu skidane?

- Samo jedna, Slobodana Markovića. Bila je suviše avangardna. Posle ubitačnih kritika iz štampe, glavni urednik je skinuo seriju, nije me ni pitao.

Bili ste povređeni?

- Ne, bio sam na godišnjem odmoru, i to sam saznao iz novina.

Mislite li danas da je serija trebalo da bude emitovana?

- Danas sam ubeđen u to. Sećam se... "Zaobilazni Arčibald".

Humorističko-zabavna redakcija mora da bude zasebna

Imate li slučajeva - rehabilitacije?

- Skoro sam prelistavao stare novine, i - nije bilo serije koja nije bila napadana, do krajnosti. Ispravljam se: nije bila napadana samo jedna - "Građanin Pokorni". Zanimljivo je: zvanična kritika sve seče, a onda, ti isti kritičari kroz nekoliko godina sa pohvalama i nostalgijom pišu o tim istim emisijama.

Niko poput Žike Lazića i mene nije bio tako popljuvan zbog "Muzikanata", danas svi hvale tu emisiju.

Ipak, nisu sve komplikacije političke?

- Naravno. Za vreme emitovanja "Građana sela Luga", bilo je žestokih pritisaka iz Smedereva. Ljudi su se prepoznavali.

Za kraj imam jako originalno pitanje: šta je sa humorom i satirom, naročito satirom, na Televiziji Beograd, i da li narod nešto bolje može da očekuje?

- Nesreća je što je sedamdeset i četvrte, ili sedamdeset i pete, rasformirana humorističko-zabavna redakcija. Da je zadržana redakcija, da su došli mladi ljudi, bila bi to divna humoristička škola, kojoj pripadaju Lola Đukić, Novak Novak, Gordan Mihić, Vasa Popović, Žika Lazić, Brana Crnčević, Aca Popović, Ljubiša Kozomara...

Humorističko-zabavna redakcija mora da bude zasebna, onda bi i narod bio zadovoljniji što se tiče humora.

Naročito satire?

- I satire.

Za vašu potpunu informaciju: Miodrag Marinković, donedavno urednik humorističko-zabavnog programa RTB, i ne pomišlja na penziju. Odsad će biti samostalni urednik u RTB.

A što se ostavke tiče, recimo, Marinković je to učinio dostojanstveno.

Razgovarao: Stefan Grubač, obrada: Yugopapir (RTV revija, april 1983.)

Podržite Yugopapir: FB TW Donate