"Grlom u jagode": Šta večeras možemo da očekujemo od nove serije TV Beograd? (25. mart 1976)




Glumačka ekipa imala je 150 članova, koji su 120 dana proveli na terenu. Najveći teret pao je na glumca Branka Cvejića koji tumači Baneta Bumbara, a kome je ovo prva glavna uloga na televiziji. Sarađivao je sa vršnjacima Grlićem i Karanovićem na pisanju scenarija


 40 godina od početka emitovanja


Godina je 1960. Jedan mladić tek je navršio 15 godina i predano se bavi sportom, uveren da su snažni mišići bitna stvar u životu. On, inače živi u Beogradu, ide u gimnaziju, ima mamu, tatu, baku i stariju sestru, ima drugove iz detinjstva i još neke od kasnije, ima svoju ulicu, svoje društvo, čak i devojku...

Zove se Bane Bumbar.

Nije baš neki lepotan, a ni drugovi mu nisu nalik na Roberta Redforda. Pre se može reći da je sasvim običan mladić koji je tamo negde šezdesetih godina, zajedno sa svojom generacijom, počeo ozbiljno da "ulazi u život".

Taj ulazak je, barem što se potreba televizijske serije "Grlom u jagode" tiče, trajao punih deset godina, koliko će biti i epizoda ove priče čiji su autori Srđan Karanović i Rajko Grlić, a koja večeras počinje da se emituje na drugom beogradskom kanalu, epizodom "Stav o glavi".


Putovanje do zrelosti



Scenarista Grlić i Karanović krenuli su vrlo jednostavnim putem: opisali su šta se sve događa mladiću koji na početku priče ima 15 a na kraju 25, a koji, baš kao nekad oni, prolazi trnovit, lep, nekad smešan, ponekad tužan, poučan i u svakom slučaju neponovljiv put do zrelosti.

Za tih deset godina (1960. do 1970.) Bane Bumbar baviće se problemima sporta i lepih umetnosti, bežaće od kuće, putovaće, uživaće u okretnim i drugim igrama, sticaće seksualna saznanja, ukus u odevanju, inficiraće se hipohondrijom i motorizacijom i razbijaće glavu svim važnim stvarima koje su bile vrlo bitne generaciji koja pamti "zvezdane trenutke" šuškavaca i prvih vespi...

- Rekli smo: hajde da napravimo nešto što će voleti da gledaju i naši vršnjaci i njihovi roditelji, i oni mlađi i oni stariji - kaže reditelj serije Srđan Karanović. - Pisali smo na osnovu još vrlo svežih sećanja na ono vreme kada je naša generacija prolazila trnovit, ali i relataivno bezbrižan put do zrelosti. 

Uključili smo u to sve one faze kroz koje smo prošli od 15. do 25. godine, a koje obiluju događajima, traumama, dilemama i ostalim što danas već i nama izgleda smešno, od čega nas deli neka mala prošlost i - čemu kriti - izvesna doza nostalgije...

Posle trogodišnjih priprema, serija "Grlom u jagode" snimana je tokom proleća, leta i jeseni prošle godine. Reditelj Karanović bio je na čelu TV-ekipe koja je obavila zamašan posao: snimljeno je 850 scena na 142 objekta u Beogradu, Rovinju i Motovunu.

Glumačka ekipa imala je 150 članova, koji su 120 dana proveli na terenu.

Na snimanju TV serije "Grlom u jagode": Srđan Karanović i Branko Cvejić
(foto: RTV revija)

Najveći teret pao je na glumca Branka Cvejića koji tumači Baneta Bumbara, a kome je ovo prva glavna uloga na televiziji.

Cvejić je, inače, stalni član beogradskog Jugoslovenskog dramskog pozorišta a igrao je u TV-serijama "Ceo život za godinu dana" i "Dimitrije Tucović".

Sarađivao je sa vršnjacima Grlićem i Karanovićem na pisanju scenarija.

Uz Branka Cvejića glavne uloge igraju i Danilo Bata Stojković (tata), Olivera Marković (mama), Rahela Ferari (baka), Đurđija Cvetić (sestra), Josif Tatić (biće zet), Miki Manojlović, Aleksandar Berček, Branko Milićević (drugovi) Gordana Marić, Jagoda Kaloper, Sonja Divac, Neda Arnerić, Dobrila Stojnić (devojke i drugarice), a tu su, zatim, još i Rade Marković, Cvijeta Mesić, Svjetlana Knežević, Marko Nikolić, Slobodan Aligrudić, Žarko Cvejić, Petar Božović...

(S obzirom da se neki od nabrojanih glumaca ne pojavljuju u seriji, moguće je da je novinar dobio spisak koji otkriva ko je bio u prvobitnim kombinacijama za uloge - Branko Milićević kao Čombe? - op. Y.) 

Pored profesionalnih glumaca, Karanović je angažovao i nekoliko "amatera"' - tako će, na primer, Bisera Veletanlić oprobati i svoje glumačke veštine, pozorišni reditelj Paolo Mađeli pojavljuje se u ulozi radnika rovinjske fabrike sardina, a tu je i poznati kaskader Bata Kameni u ulozi zvezde rokenrola.

Serija "Grlom u jagode" realizovana je u produkciji Humorističke redakcije Drugog programa čiji urednik Predrag Perišić kaže:

- Glavni junak Bane Bumbar nije tipičan predstavnik svoje generacije. Jedna ličnost u seriji kaže: "Zašto baš Bane - bilo je lepših, boljih, pametnijih i uspešnijih?" To je uglavnom i tačno, ali u tome i jeste draž ove priče. Ovo je, naime, serija o junaku koji to i nije, o njegovom viđenju života koji je on živeo a koje ne mora da bude identično sa shvatanjem svakog od nas. 

Ako se u seriji oseti pravi dah života, ako neko od nas prepozna sebe u nekom od junaka, ako nam ličnosti iz TV priče "Grlom u jagode" postanu bliske i drage - onda će to biti znak da je ova serija uspela u svojoj osnovnoj nameri: da nas podseti na vreme koje je iza nas i da nam vrati deo mladosti.

Reditelji Srđan Karanović i Rajko Grlić nisu nepoznati televizijskoj publici.

Završili su studije filmske i televizijske režije u Pragu 1970. godine, bavili su se amaterskim filmom, kasnije dokumentarnim i igranim (Karanović "Društvena igra", Grlić "Kud puklo da puklo").

Poznati su i priznati televizijski stvaraoci.


Isto to samo drukčije



Srđan Karanović ostao je u sećanju televizijske publike naročito po emisijama iz nekada vrlo gledane serije "Neobavezno".

Zapažen je i njegov televizijski film "Pogledaj me, nevernice".

Poznat je kao autor koji u svojim filmovima i TV-emisijama voli da se na osoben način igra sa stvarnošću u težnji da pronađe sopstveni, autentični rediteljski put.

Rad na seriji "Grlom u jagode" prekinuo je na izvestan način Karanovićeva istraživanja na polju rediteljskog zanata, budući da je režiranje televizijske serije posao koji se uglavnom radi po odavno utvrđenim šablonima.

- Tačno je da rad na igranoj seriji podrazumeva jednu manje-više konvencionalnu režiju koju ja uvek zaobilazim kad radim svoje emisije i filmove - kaže Karanović. - To, međutim, još ne znači da je serija "Grlom u jagode" snimljena po pravilima šablona koji spominjete. Najpravilnije je reći: radili smo konvencionalno, klasično - ali na naš način...

Napisala: N. Opačić, obrada: Yugopapir (RTV revija, mart 1976.)






* Nakon prve epizode, gledaoci i TV kritičari bili su pomalo zatečeni drugačijom vrstom humora koju im je servirala beogradska televizija. Serija "Grlom u jagode" kao da je potvrdila da je vreme viceva i gegova Lole Đukića definitivno stvar prošlosti. U fioci urednika humorističkog programa već tog marta 1976. nalazio se scenario za seriju "Vruć vetar" Siniše Pavića, koji je lik Šurde namenio sve popularnijem komičaru Slobodanu Đuriću...

* Kritičar Dragoslav Adamović o prvim epizodama: " 'Grlom u jagode' podseća na one priče vojnika koji se tek vratio sa odsluženja roka, pa svojoj devojci i ukućanima prepričava zgode iz kasarne koje su samo njemu važne i smešne... " 

* Može se reći da je tih martovskih, aprilskih i majskih dana gledalište bilo isuviše fascinirano TV serijom "Salaš u Malom Ritu" (koja se uporedo prikazivala u puno boljem terminu: nedeljom uveče na I programu), da bi u srcu našla dovoljno mesta i za Baneta Bumbara i njegove drugare...       

* Ipak, kako je emitovanje serije odmicalo, tako su i utisci bili sve povoljniji. Ubrzo je na tradicionalnoj godišnjoj smotri JRT ostvarenja u Portorožu (u vreme kada se inače slavila 20-godišnjica televizije) serija "Grlom u jagode" pokupila silne nagrade za odabranu epizodu "Put u Rio"...  

*  Na kraju je odlučeno da se "Grlom u jagode" brže-bolje reprizira, samo dva meseca nakon originalnog emitovanja - a ti termini su greškom završili na sajtovima IMDB i Wikipedia, gde i danas stoje pogrešni datumi prvog prikazivanja jedne od najpopularnijih jugoslovenskih TV serija...