Kako ratni sukobi u Jugoslaviji deluju na našu psihu: Ne, još nismo ludi, ali ćemo poludeti ... (1991)



Ilustracije radi, navedimo da je Jugoslavija u poslednje dve godine prva u Evropi po broju smrtnih slučajeva od infarkta srca, u čijoj etiopatogenezi (uzrok) leže sociopsihološki stresogeni činioci. U tom kontestu je i načelnik Generalštaba JNA primljen na lečenje u VMA zbog povišenog krvnog pritiska

Ratni sukobi u Jugoslaviji svakodnevna su i neizbežna tema svih nas. Bilo o čemu da se povede razgovor: poslu, putovanju, zabavi, ljubavi - uvek je prisutan taj problem.

Svaki projekat, lični ili društveni, zamračuje svest o oružanim sukobima, a na svako pitanje najčešči odgovor je:

"Zar sada o tome, u ovoj ratnoj psihozi?"

Očigledno, svi pri tome podrazumevaju naše kolektivno psihičko ili duševno zdravlje.

Situacija izneta u uvodu ovog teksta, bila je povod da napravimo malu anketu sa oko 300 Beograđana. Pitali smo ih: čime su, najčešće, psihički opterećeni?

"Ratnom psihozom" - odgovorilo je 285, ili 95 odsto anketiranih!

Na naše pitanje: šta pod tim terminom podrazumevaju, odgovorili su na razne načine, ali se svi odgovori svode na to da "nemaju psihički mir danju, noću - čak ni u snu, da sve to utiče na njihovo zdravlje a samim tim i radnu sposobnost".

Na našu opasku da termin "psihoza", pa bilo ona ratna ili mirnodopska, u psihijatriji označava jedno od najtežih oboljenja - shizofreniju, u narodu poznatu kao ludilo - svi ispitanici su odgovorili:

"Ne, ja nisam lud, ali ako se ovo ludilo nastavi, možda ću poludeti"!

Tragom ovih odgovora, otišli smo u Institut za vojnu psihologiju i mentalno zdravlje VMA, da o svemu potražimo mišljenje prof. dr Bratislave Petrović, psihijatra.


"Lud" u miru - "lud" u ratu



- Pred ratnom opasnošću, a još više u ratnim uslovima, ugroženi su osnovni ljudski motivi - sigurnost, ili potreba za sigurnošću: fizičkom, psihološkom i socijalnom. U ratu, jasno je, nisu ugroženi samo psihološki motivi, već je ugrožena gola egzistencija (goli život). 

Objektivno, čovek se u ratu izlaže stalnom riziku da bude osakaćen, da postane invalid ili da izgubi ono najdragocenije - život. U tom kontekstu reč je o: bojaznosti, strahovima, emocionalnoj napetosti (anksioznosti), nečemu što narod naziva "ratnom psihozom" - kaže dr Bratislava Petrović.

Iz dosadašnjih ratova poznato je da se broj duševnih oboljenja, uključujući i psihoze, ne povećava - ne računajući psihotraumatizovane osobe čije se stanje brzo sanira. Drugim rečima, ko je "lud" u miru, taj je "lud" i u ratu.

- Sasvim tačno - kaže prof. Petrović. - Ako smo se složili da narod pod "ratnom psihozom" najčešće podrazumeva ono što se stručno zove ANKSIOZNOST, onda to treba i objasniti:

Anksioznost je osećanje drukčije od straha, koje je tipično za ljude - znači misaona bića. Strah mogu da dožive i doživljavaju i životinje, a anksioznost - ne mogu!

Kao misaono biće, čovek anticipira moguće opasnosti po njegov ugled, zdravlje i život, sve ono što životinja nije u stanju, makar imala razvijene instinkte ...

Prof. dr Bratislava Petrović hoće da kaže:

- Doživljavanje straha je normalna pojava, normalna reakcija na pojavu postojeće opasnosti. Taj strah ima korisnu ulogu jer upozorava čoveka da je u opasnosti i da treba da se zaštiti. Dakle, slično bolu, strah štiti čoveka od opasnosti, delujući kao "alarm". 

Doživljavanje straha je indikator normalnosti i duševnog zdravlja, a samo izuzetno simptom bolesti.

Slično je i sa bolom.

Tako, ako čovek ne oseća bol prilikom uboda iglom, onda je u pitanju bolest nervnog sistema, ili je takva osoba pod dejstvom jakih afekata (burni emocionalni udari), droga ili analgetika, a svega toga ima na pretek u ovom našem "ludom" vremenu.


Atak na dušu i telo



Odavno je poznato da između duše (psihe) i tela (soma) postoji neraskidiva veza i sve što se događa u jednoj (psihičkoj), odražava se na drugu (telesnu) sferu, i obrnuto. O tome rečito govore mnoge izreke u kojima je sadržano vekovno ljudsko iskustvo. Spomenućemo samo neke:


  • "Kosa mi se digla na glavi" (užas); 



  • "Oblio me hladan znoj" (telesna reakcija na psihički doživljaj straha); 



  • "Prevrće mi se utroba kad te vidim" (mržnja); 



  • "Srce mi zaigra kad te sretnem" (radost). 


Srce može i da prepukne od žalosti (pesma "Smrt majke Jugovića"), da ne nabrajamo dalje.

U pozadini svih ovih duševnih osećanja leži fiziološka osnova. 

Kosa se podiže usled stezanja mišića oko korena dlake. Srce ubrzava rad dovodeći više krvi u mozak i mišiće, krvni sudovi u površini kože se stežu a vreme zgrušavanja skraćuje, što, posle uzbuđenja, dovodi do naglog porasta krvnog pritiska koji može da se manifestuje napadom angine pektoris, infarktom, inzultom (slog)...

Očigledno, emocionalni procesi, povezani s misaonom sferom, aktiviraju neurovegetativni i endokrini sistem, a pokretački mehanizam svih tih posledica su životni događaji.

Prof. dr Bratislava Petrović to ovako komentariše:

- Sve ovo nastaje kada je čovek izložen potrebi da se prilagodi na nametnute, nepovoljne uslove života i rada: kad postoji nesklad između želja i mogućnosti; kad su ugrožene osnovne potrebe čoveka; kada je čovek pod stresom, ili u konfliktnom stanju sa sobom i svetom oko sebe; kada se jave suprotne želje i motivi (patriotizam i kukavičluk, na primer); suprotna osećanja (prema osobi istog pola); kada se u glavi komešaju suprotne misli (dobro i zlo) ...

Tada čovek može duboko da zapadne u stanje anksioznosti, neku vrstu poremećaja koje narod, eto, naziva "ratna psihoza".

Kada se to desi, onda je napadnut ceo organizam: vegetativni nervni sistem, sistem žlezda sa unutrašnjim lučenjem, lokomotorni sistem (mišićni i koštani sistem), pa se poremećaji osećaju ne samo u psihičkoj već i u telesnoj sferi.

Telo kao precizni seizmograf registruje sve duševne procese. Tako zapravo nastaju bolesti "na nervnoj bazi", poznate kao psihosomatske ili bolesti adaptacije - prilagođavanja.

To se dešava naročito u društvenim sredinama sa većim promenama, intenzivnim razvojem, a kulminacija nastaje u kriznim situacijama i ratnim uslovima, kakva je sada naša zbilja.

Ilustracije radi, navedimo da je Jugoslavija u poslednje dve godine prva u Evropi po broju smrtnih slučajeva od infarkta srca, u čijoj etiopatogenezi (uzrok) leže sociopsihološki stresogeni činioci. 

U tom kontestu je i načelnik Generalštaba JNA primljen na lečenje u VMA zbog povišenog krvnog pritiska.


Ubistva i samoubistva u ratu



Dobro je poznato da su u ratu najviše ugroženi životi, kako onih na frontu, tako i civilnog stanovništva. U poslednje vreme, međutim, sve je više glasina, da u ovom prljavom ratu raste broj samoubistava (suicid).

Prof. dr Bratislava Petrović ima o tome drugačije mišljenje.

- Sve svetske statistike i svi suicidolozi (psihijatri koji se bave problemom samoubistava), tvrde da se broj samoubistava u ratnim uslovima i prirodnim katastrofama (zemljotresi, poplave, tajfuni, požari većih razmera) smanjuje u vreme objektivnih opasnosti od "više sile".

To se objašnjava time što se u ratu stvaraju uslovi u kojima se agresija prema sebi pretvara u agresiju prema drugome, nastaje fenomen inverzije u kome autoagresivnost prelazi u heteroagresivnost.

Individualni i socijalni motivi gube u svom značaju, jer rat sam po sebi stvara nepodnošljive uslove i permanentno "pruža" obilje mogućnosti da se život izgubi.

U takvim uslovima, zašto podizati ruku na sebe?

Samo površna psihoanaliza naše zbilje to potvrđuje.

Otac koji je u ratu izgubio dva sina, prijavljuje se kao dobrovoljac u podsvesnoj želji "da nestane sa ovog sveta", ali da ne ode kao kukavica već kao heroj. Motiv je, razume se, i osveta, ali da deca nisu izginula - ništa od toga ne izbilo u prvi plan - objašnjava dr Bratislava Petrović. - I to izgleda sasvim ubedljivo i normalno za ovo nenormalno, ili kako narod kaže "ludo" vreme.

Tekst: Prof. Slavoljub Pavlović, obrada: Yugopapir (Praktična žena, decembar 1991.)


Rekli su o ratu 




  • - Rat se sastoji u tome, da se ljudi koji jedni druge ne poznaju, ubijaju na zapovest ljudi koji se veoma dobro poznaju, a uzajamno ne ubijaju (AJZENHAUER).


  • - U vreme rata, najbučniji patrioti postaju najveći profiteri (BEBEL).


  • - Ubijanje je zabranjeno, zato se sve ubice kažnjavaju, osim onih koji ubijaju u masama, na znak trube (VOLTER).


  • - Do sada još nije bilo dobrog rata, a lošeg mira (POL ŽAN).


  • - Jesu li mrtvi pali uzalud? Ako svet ostane kakav jeste, onda jesu (BARBIS).


  • - Kada izbije rat, niko se njime toliko ne zanosi kao oni koji ga gledaju iz daljine (SPENSER).


  • - U ratu odlučnost, u porazu prkos, u pobedi velikodušnost, u miru dobra volja (ČERČIL).


  • - Rat istovremeno otkriva i snagu i slabost jednog naroda (LEBON).


  • - Pošto rat počinje u čovekovom umu, u čovekov um treba usaditi ideju ljubavi i mira (UNESKO).



Podržite Yugopapir: FB TW Donate