Džuboksove rock godine - 1974: Posustaju Kornijevci i YU grupa, ali stiže "moderni rock"



Oktobar 1980: U prodaji je jubilarni 100. broj jugoslovenskog muzičkog časopisa Džuboks, čija se redakcija tim povodom osvrće na proteklih sedam godina izlaženja. Napravljena je kraća rekapitulacija "Džuboksovih 7 rock godina" u kojoj su nabrojana najznačajnija dešavanja na domaćoj i stranoj sceni, kao i neke od karakterističnih izjava rock zvezda koje su govorile za Džuboks...  


1974: Smena generacija  



Kornelije Kovač (foto: Džuboks)

Prvi broj "Džuboksa" koji se pojavio u julu 1974. godine na naslovnoj strani je doneo Milenu Dravić (?) i Zdravka Čolića. Unutra je bio pravi galimatijas imena - Paul McCarney, Roberta Flack, Milena Dravić, Duke Ellington, Sylvie Vartan, Zvonko Bogdan, Charles Aznavour, Tony Bennet, Pop Mašina i ... Bijelo Dugme. 

Urednik tog prvog pilot broja bio je Vojkan Borisavljević, a u uređivačkom odboru mogla su se pronaći imena Pere Zlatara, Jureta Robežnika, Jovana Adamova i drugih. Već u drugom broju promena je izvršena, ali sama činjenica da se sve to odigralo dovoljno govori o klimi u popularnoj muzici 1974. 

Opšta ocena situacije mogla bi se sažeti ovako - rock je još uvek bio zbijen u rezervat interesovanja publike i malih ili osrednjih tiraža, a tadašnji etablirani rockeri nisu imali snage da to promene. 

Korni grupa je snimila svoj "italijanski" album "Not An Ordinary Life" i promenila par stilova sviranja. Pošto je publika odbila da padne na kolena, Kornelije je rezignirano rasturio grupu i svi se bacili u proizvodnju šlagera. 

Pošto sami nisu mogli da se snađu, premijerni jugoslovenski muzičari iz zapadnog dela Jugoslavije okupili su se pod nominalnim rukovodstvom Popa Asanovića u "Jugoslavensku jazz pop rock selekciju" koja je ostala zapamćena po paru pesama i kao kuriozitet. 

Odlaskom Dragana Jelića u vojsku, YU grupa je izgubila korak u trci za glavnu narodnu rock grupu Jugoslavije. 

Tu poziciju uskoro je preuzelo Bijelo dugme i do danas im je niko nije preoteo. 

Velika koktel-okupljanja izgleda da su bila najbolji surogat jednoj dinamičnoj sceni. BOOM 74 ostaće zapamćen kao jedan od najvećih skandala koji se desio jugoslovenskom rocku, ali je po običaju po štampi dignuto mnogo više galame nego što je bilo potrebno. 

U Sarajevu je održan najveći spektakl godine "Hit 74" gde je Dugme pred oko petnaestak hiljada gledalaca pokazalo Korni grupi i Selekciji ko će biti gazda u kući. 

To su definitivno potvrdili izlaskom svog prvog albuma, koji, retrospektivno, naprosto mora da izgleda kao jedan od ključnih događaja u jugoslovenskom rocku. 

Iako su u to vreme razgovori oko Bijelog dugmeta često zaključivani, u najboljem slučaju, svrstavanjem grupe u koordinate ispraznog popa karakterisanog sastavima poput Sweet, Dugme je prvi put kod nas radikalno pokazalo prednosti čiste koncepcije nad čistom svirkom. 

Kao pandan "veselim Bosancima" i kao nastavljač jugoslovenske "tradicije progresive" pojavio se Smak. Svojom pojavom po prvi put su značajnije uveli dva elementa tradicionalne rock mitologije - figuru gitarskog heroja i "kult" status. 

Sledećih nekoliko godina Smak i Dugme su bili protagonisti sa strane nametnutog im duela, kao nosioci dve suprotne tendencije, ali gledano iz ovih pozicija jasno je na čijoj je strani bila prednost i da o nekom istinskom duelu nije bilo ni govora. 

Smešna reč - duel! 

Po sistemu "jednom i nikad više" čitava serija imena kao što su Dag, Spektar, Porodična manufaktura crnog hleba snimila je albume. 

Takvih primera bilo je i sledećih godina i oni su samo pokazali da forsirano "pružanje šanse" ne može samo da izvuče jugoslovenski rock na jedan novi nivo. 

Ono što je za 1974. najkarakterističnije je činjenica da se pojavila čitava nova generacija muzičara koji nisu bili ostaci iz nostalgičnog poluamaterizma šezdesetih okupljeni u ko zna kojoj varijanti svoje "zadnje avanture". 

Izvršena je smena generacija. 



1974 in rock: Novi putevi - stari putevi 



Kraftwerk (foto: Džuboks)

1974. potreba za pronalaženjem novih puteva u rocku postaje sve akutnija. Tzv. simfo-rock, jedno vreme prilično cenjen, do 1974. sasvim gubi sjaj. Neki muzičari idu ka što većem pojednostavljenju zvuka sa ciljem da se vrate korenima i tako povrate nešto od onoga što se usput izgubilo (New York Dolls). 

U to vreme već postoji jedan stil u rocku, nazovimo ga "moderni rock" (koliko god termin bio neadekvatan, teško je pronaći bolji) koji odlikuje hiper-urbana tematika uz obilno korišćenje elektronskih instrumenata i efekata.

Ovaj stil unutar rocka razvija se paralelno sa ostalim zbivanjima, a postaje aktuelniji poslednjih godina. Dve grupe, u ovim okvirima izuzetno značajne 1974. čine važne korake. Kraftwerk snimaju vrlo tiražan album "Autobahn", a Residents svoj prvi album "Meet the Residents". 

Oni skupljaju trake sa egzotičnim ritmovima koje su donosili američki vojnici iz Vijetnama i sastavljaju ih u sasvim neobičnim odnosima.

Can objavljuju "Future Days". 

Dobro se prodaju "Tubular Bells" (Mike Oldfield) i "The Dark Side of the Moon" (Pink Floyd). 

Ipak, glavna stvar je jazz-rock. Weather Report snimaju "Mysterious Traveler" a Corea i McLaughlin su na vrhuncu popularnosti. 

Uopšte, približavanje rocka jazzu do izvesne granice je nesumnjivo jedan od mogućih puteva razvoja ove vrste muzike, što je posebno došlo do izražaja od 1974. pa do danas.

Neki beli rockeri već sviraju ili će svirati pod velikim uticajem crne muzike (Joni Mitchel, Eric Clapton, Bowie, Buckley, AWB). 

NME album godine je "Pretzel Logic" sastava Steely Dan

Puno duha, smisao za dobar ukus a i zainteresovanost muzičara za šire prihvatanje njihovih ploča, učinili su da Steely Dan izbegnu zamke pretencioznog muziciranja, što rockerima u ono vreme često nije polazilo za rukom i da sve vreme održe onu neophodnu ravnotežu između vrlo ambiciozne namere i sposobnosti. 

Jedan od najboljih rock albuma do tada "Pretzel Logic" proširuje izražajne mogućnosti rocka a sadrži i neke odlike klasičnog jazz izraza. 


U proteklih šest i kusur godina, saradnici Džuboksa su vam omogućili da preko stranica našeg i vašeg lista porazgovarate sa mnoštvom imena koje rock čine zanimljivim. Smatramo da nije na odmet podsetiti se hit izjava 1974... 

Eeeeeej, uvek isto! Ne, mislim da nemam telo koje je "toliko seksi"  >  Tina Turner

Pa razume se da se mnogo priča i piše, a treba više da se peva  >  Milena Dravić


Najsvežiji primer predstavljaju Daliborka Stojšić i Žarko Dančuo koje smo uputili kod poznatog pedagoga Stanoja Jankovića. Od kada kod ovog umetnika uzimaju časove pevanja, Daliborka i Žarko pevaju mnogo bolje nego ranije  >  Obrad Jovović, šef predstavništva "Jugotona" u Beogradu


Počinjemo saradnju sa ljudima koji su italijanskoj grupi PFM omogućili proboj na američko i englesko tržište. Mislim da je i to naša velika šansa  >  Kornelije Kovač 


Zato je najbolje da u godini najvećih uspeha odemo. Da pođemo novim putevima kad znamo šta smo. Idemo bez pompe, skandala, senzacije. Ne bih želeo da nekog napadam i time pravdam što Korni grupa nestaje... ali... tako mora biti  >  Kornelije Kovač 


obrada: Yugopapir (Džuboks, oktobar 1980.)


sledi: 1975



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)