Dijana Bećirević '81: Naša zemljakinja iz Lukavca kod Tuzle postala je najtraženiji svetski foto-model



To je za mene kompletna ličnost, slobodan čovjek. Teško je nama shvatiti ono što nismo navikli. Ona je mnogo više od mene odmakla u životu i spoznaje tu slobodu. Neka, brate, neka se pokaže kad ima šta. Drugo bi bilo da ona sad ide da se prodaje, to bi osudio

Naša zemljakinja, Dijana Bećirević danas je jedan od najtraženijih i najplaćenijih foto-modela širom sveta. Reskir i njena čvrsta odluka odveli su je iz Lukavca (kod Tuzle) u Milano, gde je osvojila objektive najpoznatijih foto-reportera.

To i jeste razlog što je Lukavac jednog dana bio življi nego obično.

Njegovim ulicama vodili su se dijalozi koji su bili, uglavnom, identičnog sadržaja.

- Jesi li kupio "Start"? Pa, izašla je Dijana!

- Bećirević!

- Da, Bećirević.

Dijalozi koji su se tih dana vodili imali su svoj zajednički rezime: Ceo Lukavac se zgrozio kada ju je video golu u "Startu".

Prvo smo zakucali na vrata Dijanine majke, Emine Bećirević. Primila nas je domaćinski i uz jednu dobru tursku kafu pričala nam o Dijani.

- Sine, ne znam šta te interesuje. Ovo što je moje dijete uradilo nije ništa loše - bila je kategorična Emina. - Ja znam da je to neuobičajeno, pogotovo, ovdje kod nas.

Dijana je po završetku drugog razreda gimnazije ostala bez oca. 

Potresena tom neminovnom ljudskom sudbinom uputila se na školovanje u Sarajevo.

- U početku sam se malo bojala da je ne uhvati neko društvo, mada je ona tamo išla i ranije. Trenirala je džudo i često je vodila svoju grupu u Sarajevo.

Da bi imala što više vremena za snimanje u studiju, pošto je već tada reklamirala "Jupi", "Alhos" i druge firme na televiziji, Dijana je u Sarajevu upisala treći razred gimnazije vanredno.

- Od malih nogu je bila nekako živahna. Evo, pokazaću ti i jednu sliku iz albuma kada nije imala ni dvije godine, a već se znala namestiti pred foto-aparatom, vidi kako je izbacila nogicu ...

Posle završetka gimnazije Dijana je želela da upiše glumu na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu.

- Htjela je da bude glumica, ali kaže ona meni: 

"Mama, ne kažem da sam neka super, super, ali djevojka ako hoće poći sa profesorom ona će i položiti". 

I tu ona odustane i upiše Fakultet političkih nauka u Sarajevu. 

To njoj stoji, ona voli da priča, vidjećeš, upoznaćeš je ... 

Nema kod nje: ono što ona zna, to znaš i ti. 

Ima dušu...

Ona je mene pitala za "Start", vidim dijete hoće, nije to ništa pokvareno. 

Meni bi bilo krivo da se je ona slikala, a nije potpisala ili da je dala neko drugo ime, jer ljudi bi je ipak prepoznali. 

Tog dana kada je "Start" izašao ja sam namjerno prošetala dva-tri puta Lukavcom da vidim hoće li mi ko šta reći. 



Takva je da je čovjek mora voljeti



Ja se ne stidim, nikada mi nije imala jedinice, nije išla na popravni ... 

Na koncu tu ne vidim ništa pokvareno, ako je bog rodio, golu je rodio ... 

Ne zna svako stati pred aparat, za to treba imati umjetnički smisao, to je stvarno umjetnost.

Ovih dana priča se o braku između nje i Boba Gučonea, vlasnika "Penthausa".

- Pitala sam ja nju i za to, ona kaže: 

Mama, reci koji Bobi, ima ih više ... tako se mi zezamo. 

Ona nema momka, stvarno nema, nije se ni zaljubila. 

Ja ne znam šta će sutra biti. 

Njoj je jedini cilj da nauči jezike i ako nešto uštedi - da kupi plac u Sarajevu.

... A Dijanini sugrađani, Lukavčani, kažu:

Goran Mihajlović, učenik:

- To je za mene normalno. Ja znam da je ona to oduvijek voljela. To je odličan poziv a i lova je dobra. Ovdje je niko za to ne osuđuje, jer je takva da je čovjek mora voljeti.

Snežana Janačković, student:

- To je njena stvar. Mislim da je hrabra, ovo je provincija. Nadam se da će je shvatiti i oni koji su je osudili, ako uopšte ima takvih, jer ona je mlada i ambiciozna i sigurno će uspjeti.

Rasim Hašanović, penzioner:

- To je za mene kompletna ličnost, slobodan čovjek. Teško je nama shvatiti ono što nismo navikli. Ona je mnogo više od mene odmakla u životu i spoznaje tu slobodu. Neka, brate, neka se pokaže kad ima šta. Drugo bi bilo da ona sad ide da se prodaje, to bi osudio.

Listajući Dijanin album, u kome je zapisivala svoje uspomene kada je imala sedam godina, naišli smo i na ovo:

 "Jelda mama da ću imati sve petice i jelda da se dječiji osmijeh mora ostvariti". 

Zabeležio: Mirko Lukanović, obrada: Yugopapir (Zum reporter, septembar 1981.)