Septembar 1953: Na kioscima je prvi broj luksuzno opremljenog jugoslovenskog časopisa Mozaik

Septembar 1953: Ozvaničena je jedna od najpoznatijih ljubavnih veza XX veka - pred oltar su stali mladi senator, budući američki predsednik Džon F. Kenedi i njegova izabranica Žaklina Li Buvije... U stranim bioskopima lansiran CinemaScope, u prevodu: ekran se raširio i na levu i na desnu stranu, a prvi holivudski spektakl koji je iskoristio prednosti novog formata je biblijski "The Robe"... Na naslovnim stranicama filmskih magazina nalaze se Merilin Monro, Elizabet Tejlor i Ava Gardner, američka žuta štampa raspreda o tome zašto se razvodi Rita Hejvort i zašto Gari Kuper nema sreće u ljubavi... Najveći filmski hitovi su "Odavde do večnosti" i "Praznik u Rimu", a na vrhovima top-lista (koje u Velikoj Britaniji postoje tek godinu dana) nalaze se samo provereni "crooneri": Peri Komo, Frenki Lejn, Toni Benet i Edi Fišer... Jugoslovenska estrada u povoju, tačnije - u kolevkama: u Novom Sadu kmeči Đorđe Balašević, u Splitu Meri Cetinić, a pre zime će se u okolini Sokolca začuti i prvi plač Halida Bešlića... Domaći sportski heroji su fudbaleri Todor Živanović (Crvena zvezda), Stjepan Bobek (Partizan), Predrag Marković (BSK), Kosta Tomašević (Spartak), Bernard Vukas (Hajduk)... Jugoslovenska književnost ima svog prvog predstavnika na Zapadu, zahvaljujući nemačkom prevodu Andrićeve "Na Drini ćuprija"... Pokrenuti su časopisi Nova misao i Vidici, a najambicioznije deluje novi magazin velikog formata, štampan na kvalitetnoj hartiji, nazvan - Mozaik. Kako i zašto prvi Mozaik - objašnjava urednik Miodrag Marinković, mada čitaoci imaju problema da se koncentrišu na njegove reči, jer se odmah pored nalazi jedna izazovna reklama "Partizanke" iz Beograda - ipak je to bila čedna 1953, a i Hju Hefner će pokrenuti prvi broj Plejboja - tek za tri meseca... 
"Na svim poljima naše kulturne i privredne delatnosti novi socijalistički zakoni krče sebi put. Stvara se novo društvo. Ono se neobično brzo razvija, a stvaraju ga naši radni ljudi koji se svakim danom sve više interesuju za ono što ih okružuje, jer nisu više robovi svoga posla i mašina"

Danas oni imaju mogućnosti da pogledaju oko sebe, a njihov ambijent stalno se menja, dopunjuje, raste i zahteva da se i njihov opšti estetski kriterijum proporcionalno razvija.

"Ljudska industrija je ćerka potrebe" — jer su potreba i zakon održanja naterale čoveka da dela i stvara predmete od upotrebne vrednosti. On je stvaralac po nuždi.

Ali čovek se ne zadovoljava samo korisnom stranom izrađenog predmeta, već ga estetski uobličava — postaje umetnik po ukusu i ostavlja za sobom jedan nepisani zakon: da se korisno prepliće sa lepim; da to korisno zadovolji potrebu, a lepo da impresionira, zainteresuje, da izazove ushićenje, divljenje... da da osnovni socijalni akcenat koji inače umetnost ima.

Naslovna stranica Mozaika (autor: Đorđe Milanović)
Dati i zadržati lepo i umetničko i prilagoditi ga, vezati za praktično — to je zadatak primenjenih umetnosti — a zadatak našeg časopisa je da objašnjava i populariše taj napor, jer uporedo sa našom socijalističkom izgradnjom treba da se razvija naša društvena umetnička i estetska nadgradnja. 

Lepo i umetničko treba da prodre u sve pore života: u domove, na ulicu, u fabrike i radionice. 

A da bi se to ostvarilo treba vaspitati ukus našeg čoveka, da on oseti potrebu za lepim, a u isto vreme praktičnim, jer jedan umetnik ne može ništa učiniti za jednu sredinu, ako to svakome pojedincu nije potrebno.

Da jedan dezen, kuća, vrt, budu lepi, treba do to žele i hoće i umetnici i radnici i svaki pojedinac — znači celo društvo.

Zbog toga mi želimo da preko našeg časopisa razvijemo što prisniju saradnju između umetnika, industrije i potrošača i da na taj način doprinesemo njihovom međusobnom razumevanju.


Svaki dan, godina — dopunjuje naš industrijski potencijal i povećaje mogućnosti opšteg blagostanja. 

Osvajamo nove proizvode koji progresivno dobijaju u svom kvalitetu i estetskom izgledu, no ipak, dobar deo tih proizvoda još uvek ne odgovara estetskim i praktičnim zahtevima savremenog čoveka, a u svemu tome, u dezenu, nameštaju, modi, i tako dalje, mi još nemamo svoj stil — nešto specifično naše — još uvek se nepotrebno juri za inostranim uzorima koji su vrlo često problematičnog kvaliteta.

Međutim, ako bacimo pogled na naše kulturno nasleđe, videćemo da naši ljudi imaju mnogo smisla za skladno i lepo, za praktično i jednostavno, ukus i meru.

Zbog toga je jedan od zadataka našeg časopisa da se bori za nov moderan pravac vezan za naše tlo, koji će se napajati na nepresušnim vrelima našeg kulturnog i folklornog nasleđa, a uz to usvajati sva ona dostignuća u svetu koja su progresivna i koja su u skladu sa našim nacionalnim stilom i materijalnim mogućnostima našeg čoveka.

U drugom delu našeg časopisa, kroz reportaže, prikaze, beleške i članke o životu i radu naših radnih kolektiva, upoznavaćemo našu publiku sa proizvodima ovih preduzeća, a takođe putem razgovora sa našim istaknutim umetnicima i privrednim stručnjacima donosićemo njihova mišljenja o kvalitetu i estetskim osobinama tih proizvoda. 

Na taj način će industrija doći do dragocenih podataka o kvalitetu svoje robe, a putem anketa sa našom čitalačkom publikom o željama i zahtevima potrošača.

To znači da je želja uredništva da časopis MOZAIK postane spona između umetnika, industrije i potrošača.

Po sebi se razume, za ispunjenje svih ovih zadataka potrebna nam je šira saradnja umetnika kao i razumevanje proizvođača. Samo pod tim uslovima časopis će odgovoriti svojoj nameni.

uvodnik napisao glavni odgovorni urednik: Miodrag S. Marinković


BROJ 1 - GODINA I

S A D R Ž A J


I. DEO

1. Uvodna reč

2. Male i velike stvari — Peđa Milosavljević


Članak Juraja Najdharta kompletno je digitalizovan OVDE

4. Mozaik — Vasa Pomorišac

5. Arhitektura i primenjene umetnosti — Ing. Aleksandar Sekulić

6. O jugoslovenskoj arhitekturi — Lj. P.

7. Savremeni enterijeri — Ing. S. Miljković

8. Organizacija prostora — Ing. Milan Minić

9. Ornamentika i gravure na oružju naših ustanika — Đurđica Petrović-Sabljić

10. Čipkarstvo — Zdenka Sertić

11. Japanski kimono — Ljubiša Plavšić

12. Bogata narodna ornamentika i kroj primenjeni na modernoj materiji — Miloš Marković

13. Za afirmaciju osme umetnosti — Slobodan Garić

14. Između trube i tišine  —  Peđa Milosavljević


II. DEO


Prilozi iz jugoslovenske privrede


Makedonska privreda hvata zalet - klik za uvećanje


Direktor: Gavrilo Tadić

Urednici: Miodrag S. Marinković (glavni odgovorni urednik), Dušan MaletićLjubiša K. Plavšić

Redakcioni odbor: Slobodan GarićPredrag MilosavljevićMilan MinićVasa Pomorišac i Ivan Tabaković

Grafički prilozi i fotografije:

Slobodan Garić; Milan Grčević; Tošo Dabac; Branko Debeljković; 
Dragoljub Kažić; D. Stojanović Sipi; Bogdan Čikota

Naslovnu stranu izradio: Đorđe Milanović

Foto — obrada reklama: Branko Debeljković

Ovaj broj je otštampan u štampariji "Ljudske pravice" u Ljubljani.

Klišea: cinkografije "Nove trgovine", "Jugoslavije" i "Ljudske pravice".

Adresa uredništva: Beograd I, Terazije br. 2, poštanski fah 440. 

Tekući račun kod Narodne banke FNRJ u Beogradu br. 103-T-592. 

Svi radovi u ovom broju zaštićeni su autorsko-pravnom zaštitom.

Časopis izlazi dvomesečno, u latiničnom pismu.

Štampanje završeno polovinom septembra 1953 godine.

Reklama Jugodrva na poslednjoj stranici Mozaika

Pogledajte kako su izgledale ostale reklame u časopisu Mozaik

 OVDE


Podržite Yugopapir na Fejsbuku :-)