NOB na Kosovu: Liman Kaba predvodio je mlade Albance koji su hrabro ginuli na sremskom frontu

Novembar 1974: Od prvih dana narodnooslobodilačke borbe narod Kosova je, rame uz rame sa ostalim narodima i narodnostima naše zemlje, ustao u odbranu svoje slobode i nezavisnosti.

Već 7. jula 1941. godine pri Oblasnom komitetu KPJ za Kosovo i Metohiju formiran je Vojni komitet, koji je rukovodio pripremama za ustanak. Obrazovane su i dve diverzantske grupe. Jedna od njih, grupa Trepče, je 17/18. jula 1941. godine izvršila diverziju na žičari Zvečan-Stari Trg... Posle toga, ova grupa se prebacila na Kopaonik.

Već oktobra meseca 1941. godine osnovan je i Metohijski odred sa pet bataljona i oko 780 boraca. On je organizovao diverzije i branio seosko stanovništvo od nedela četničkih bandi.

Početkom 1942. godine rađaju se nove partizanske jedinice. Tako je 1. oktobra 1942. godine osnovan 1. odred "Zejnel Ajdini". Od njega su kasnije, u januaru 1943. godine, stvorena dva odreda, "Zejnel Ajdini", sa oko četrdeset boraca, i "Emin Duraku", u čiji sastav je ušlo trideset boraca.

Nakon kapitulacije Italije stvoreni su novi uslovi za širenje oslobodilačkog pokreta na Kosovu. Tada su oslobođeni politički zatvorenici i od njih osnovana dva bataljona, "Ramiz Sadiku" i "Boro Vukmirović", koji su 22. oktobra ušli u sastav Kosovsko-metohijskog NOP odreda. Nešto kasnije, štab operativne zone za Metohiju formirao je četu "Bajram Curi", koja je do decembra već prerasla u bataljon. U januaru 1944. godine bataljon "Bajram Curi" i bataljon "Perjat Redžepi" ulaze u sastav "Malesijskog NOP odreda".

Tokom 1944. godine na Kosovu se osniva osam partizanskih brigada i jedna brigada Korpusa narodne odbrane.

Prva Kosovsko-metohijska brigada osnovana je 24. juna 1944. godine na Karaormanu. U njen sastav ušli su kosovski bataljoni Prve Kosovsko-makedonske brigade. Na dan formiranja brigada je imala tri bataljona i brojala 310 boraca, a do kraja godine narasla je na 2.200 boraca. Kasnije je ušla u sastav 52. divizije.

Ova brigada je vodila više značajnih borbi, među kojima se posebno ističe borba za oslobođenje Debra (9. VII 1944. godine), kada je pohvaljena od Glavnog štaba NOV i PO Makedonije. Ona je uspešno delovala na putu Struga-Debar i nanela je neprijatelju teške gubitke u borbi kod Piškopeje u Albaniji, u sadejstvu sa albanskim partizanima. Krajem avgusta 1944. godine vodila je borbe u dolini reke Treske itd.


Druga Kosovsko-metohijska brigada je osnovana 9. septembra 1944. godine u selu Ljiljancu kod Bujanovca, a u njen sastav je ušao Kosovski NOP odred i partizani iz Gnjilana i Kačanika. Kada je formirana, brigada je imala 600 boraca svrstanih u četiri bataljona, a već na kraju godine brojala je 1.600 boraca. Vodila je značajne borbe kod Bujanovca, Gnjilana, Uroševca itd.


Treća Kosovsko-metohijska brigada je nastala 16. septembra 1944. godine u Vranju i imala je 450 boraca, raspoređenih u tri bataljona. Njene najznačajnije borbe su bile kod Medveđa, Podujeva i Prištine.


Četvrta Kosovsko-metohijska brigada je stvorena 13. oktobra 1944. godine u Krumi (Albanija). Na početku je brojala 400 boraca koji su bili svrstani u tri bataljona, a na kraju godine je narasla na 2.000 boraca. Jedna od njenih najtežih borbi bila je za oslobađanje Đakovice, od 14. oktobra do 8. novembra 1944.


Peta Kosovsko-metohijska brigada je osnovana 24. septembra 1944. godine u Gularima. U sastav ove brigade ušle su izbeglice sa Kosova i dobrovoljci sa područja Jablanice, ukupno 300 boraca. U oktobru mesecu brigada broji 500 boraca, a na kraju godine 1.800.


Šesta Kosovsko-metohijska brigada je formirana u Kosovskoj Mitrovici 13. decembra 1944. godine od oko 1.000 boraca.


Sedma Kosovsko-metohijska brigada je formirana decembra 1944. godine. Imala je 4.000 boraca.


Osma Kosovsko-metohijska brigada je formirana 20. decembra 1944. godine u varošici Istok od 2.000 boraca.


Na Kosovu je u januaru 1945. godine formirana i Kosovsko-metohijska brigada KNOJ-a. U njen sastav su ušli odabrani borci Kosovsko-metohijskih brigada, ukupno 1.600 boraca i rukovodilaca.

Sve ove brigade sa Kosova vodile su oštre borbe krajem 1944. i početkom 1945. godine sa ostacima balističkih bandi, kojih je u to vreme bilo dosta.

Dvadeset i četvrtog novembra, u Prištini, okupiće se preživeli borci brigada i odreda NOP-a sa Kosova. Na zboru će kako je predviđeno, govoriti predsednik Socijalističkog saveza Kosova, drug Mihajlo Zvicer, dok će smotru preživelih boraca svih brigada izvršiti drug Fadilj Hodža, komandant Operativnog štaba Kosova iz ratnih dana.

Ovom svečanom skupu, pored preživelih boraca i predstavnika boračkih organizacija iz svih naših republika i pokrajina, prisustvovaće i delegati boraca NR Albanije. Očekuje se da izaslanik Predsednika Republike preda brigadama odlikovanja.

Napisao: Mihajlo Georgijevski (Front, 1974.)


Herojska mladost



Limani Jaja Kaba je rođen 1924. godine u Debru. Saradnik NOP-a od 1942, a član KPJ od 1944. godine. Poginuo je u završnim operacijama za oslobođenje zemlje krajem aprila 1945. godine kod Banove Jaruge. Za narodnog heroja proglašen 9. oktobra 1953. godine.

Po završenoj osnovnoj školi radio je na imanju svoga oca, a u zimu 1942. godine se zaposlio u prištinskoj gimnaziji kao školski poslužitelj. Pripadao je naprednom omladinskom pokretu. Za vreme rada u Prištini, u njegovom skromnom sobičku koji se nalazio ispod bine u sali za priredbe, sastajali su se članovi skojevske ćelije.

Tu je, uz njegov pristanak, unesen i geštetner, na kojem je skojevska organizacija umnožavala vesti i drugi propagandni materijal. Kaba nije dugo ostao nezapažen na tom mestu, pa je ubrzo uhapšen. Pobegao je iz zatvora i vratio se u rodni Debar, gde se odmah priključuje pripadnicima NOP-a i izvršava mnoge odgovorne zadatke.

U kući njegovih roditelja su boravili ilegalci i održavani su partijski sastanci. U toj kući je narodni heroj Kuzman Josifovski Pitu formirao početkom 1943. godine Mesni komitet KPJ za Debar.

Februara 1943. godine Kaba je, pritisnut nemaštinom, krenuo u Tiranu da se zaposli, ali samo dva meseca kasnije napustio je taj grad i stupio u partizanski odred "Daiti". Uskoro se sa jednom partizanskom četom našao u rejonu Debra i Piškopeje. U tom kraju ratovao je duže vreme. U mnogim borbama je pokazao izuzetnu hrabrost.

Posle oslobođenja Debra postao je zamenik komesara čete pri komandi mesta, a kada je osnovana Sedma makedonsko-albanska brigada, stupio je u nju i učestvovao u borbama za oslobođenje Makedonije. Naročito se istakao u borbama za Strugu, novembra 1944. godine.

Početkom 1945. godine brigada je upućena na sremski front. Kaba je i ovde neustrašivo jurišao. Predvodio je mlade Albance koji su hrabro ginuli u Sremu i Slavoniji. Na plodnim poljima ostalo je zauvek više od stotinu pripadnika ove brigade. Među njima i mladi Kaba.

Poginuo je ne dočekavši slobodu za koju se tako hrabro borio. U rodnom Debru mladom Kabi podignut je spomenik u znak zahvalnosti za sve ono što je dao u svom kratkom ali časnom životu.

Napisao: Njegoslav Puharić (Front, 1974.)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate




No comments:

Post a Comment