Opatija 1959: Na jednom ozbiljnom festivalu ne bi smelo da bude mesta za pesmu "Autobus-Calypso"


Septembar 1959: Opatija nije San Remo. Za vreme festivala gradić naših suseda sav je u znaku tog Festivala. Blještave svetlosti, razni ukrasi, ogromne reklame, mnoštvo radoznalih gostiju - menadžeri, pevači, izdavači i cela legija zvanih i nezvanih nagrne da u San Remo provede dva-tri dana.

Naša Opatija, sem skromnih plakata, ničim nije pokazala da se u njoj održava jedna značajna muzička manifestacija. Ima čak ljudi koji, prolazeći pored hotela "Kvarner" pitaju: "Šta se ovde događa?"


*****



Po propozicijama, prve i druge večeri Festivala izvođeno je po devet kompozicija. Prisutni u sali su od tih devet kompozicija birali za uži izbor pet.

Tako je za dve večeri odabrano deset melodija, koje su ušle u finalno takmičenje treće večeri. A od tih deset kompozicija dve dobijaju nagradu Opatije.

Publika je ovaj posao obavila sasvim dobro. Ona je, razume se, birala po svom ukusu. No, da li je baš sve bilo dobro? Ograničen broj prisutnih, oko hiljadu i po lica, nametnuo je svoj ukus milionima slušalaca radija i televizije.

Ono što je u sali izabrano morali su ponovo trećeg dana da slušaju svi koji prate Festival, iako bi možda njihov izbor bio sasvim drugačiji.

Kako izbor prisutnih ne utiče ničim na odluke žirija praktično znači da slušaoci kraj radio-aparata i televiziskih prijemnika treba još jednom da saslušaju dvadeset izvođenja tih deset kompozicija (svaka kompozicija izvodi se dvaput), za koje niko ne garantuje da će ih žiri uzeti u obzir za nagrađivanje (sem nagrade Opatije).

Koliko je ovo nezgodan sistem vidi se i po tome što publika u sali nije izabrala za treće veče izvesne kompozicije koje su bile na većoj muzičkoj visini, čime je njima oduzeta mogućnost većeg broja interpretiranja.

Ipak, da bi se u finalu čule i one uspele kompozicije kojima prisutni svojim glasovima nisu odali priznanje, zvanični muzički žiri je donosio odluke nezavisno od publike. Te kompozicije takođe su stavljene na repertoar treće večeri.

Isto tako, posebni skupovi arbitara birali su melodije prema svojim merilima. Nagrade je dodeljivalo ukupno pet žirija.

Kao što smo već ranije pisali, od 601 kompozicije koje su stigle na konkurs Jugoslovenske radio-televizije, 18 je odabrano za Festival, dok je 104 otkupljeno za redovno izvođenje.

Već pregledanjem prispelih radova videlo se da većina kompozicija naginje laganom ritmu. Tada je žiri odlučio da spase raznolikost festivalskog programa, ali je pritom učinio nešto nedopustivo: neke dobre kompozicije su odbačene, jer su u laganom tempu, a na njihovo mesto uzete su neke lošije, ali bržeg ritma.

Time je priredba dobila u tempu, ali je izgubila u kvalitetu. Sem toga, one dobre kompozicije koje su morale da ustupe mesto lošijim izgubile su mogućnost da se takmiče za nagradu!

Iz toga, opet, proističe zaključak da je žiri stvorio jednu šarenu i zanimljivu priredbu, ali ne i meritoran konkurs.

Mi smo uvereni da to nije bio cilj Festivala.

Da bi sve ispalo još gore, baš one melodije koje je žiri izabrao samo zbog njihovog ritma, bile su muzički najgore u sklopu celog programa.

Sigurno je da na jednom ozbiljnom festivalu ne bi smelo da bude mesta "Autobusu-kalipso", ča-ča-ča "Sandolini" i "Na plesu".

Objavljeno je čak i u propozicijama da dobra muzika s lošim tekstom neće moći da bude uzeta u obzir. Pa ipak, ove godine reči pesama su ispod proseka. Usto treba navesti da su najlošiji tekstovi baš onih ča-ča-ča i kalipsa koji su upali u program da spasu raznolikost.

Mi smo uoči Festivala citirali neke tekstove. Evo još jednog koji se čuo u Opatiji 1959:


"Tvoj je ples kalipso ča-ča-ča

Ti ga znaš, al ne znam ga i ja,

Sad te ipak moram odbiti, 

Al to nije svaki čas, 

Žalim, dođi opet kasnije, 

Svi već plešu osim nas, 

Ča-ča-ča kalipso ..."


Ali verovatno da je vrhunac nepesničkog nadahnuća u "Autobus-kalipsu". U njemu se peva:


"Požuri, jer autobus već trubi,

I kupi još cigareta par. Sad vrijeme ne gubi,

On ne čeka, 

Putovat s tobom,

To je strašna stvar.

Stoj, stoj, stoj,

Bez nas će ostat šumica daleka,

A - joj! Aj, aj gle,

Ode, ode s njim i vikend moj.

To je oj, aj, aj,

I tu je kraj!"

Dalje citiranje svakako nema smisla.




Kompozitori ne bi trebalo da se služe i takvim tekstovima koji su direktni prevodi stranih šlagera. Ove godine bio je i jedan takav slučaj sa prepevom američkog šlagera "Stih u pesmi".

Tokom Festivala ovde su izbile rasprave između onih koji zastupaju mišljenje da Opatiski festival treba da bude manifestacija lake, zabavne pesmice i onih koji traže životni prostor za džez-muziku.

U inostranstvu su ovakve manifestacije sasvim odvojene. Kod nas je, međutim, nađeno jedno polovično rešenje. Niko ne sumnja da je potreban jedan festival onih kompozicija koje Italijani nazivaju "kanconete". Ali džez-muzika je kvalitetniji vid zabavne muzike. Ta grana umetnosti u našoj zemlji je dosta negovana, pa ipak džez-muzika nema svoj festival.

Da bi se nekako udovoljilo zahtevima ove grupe Festival u Opatiji je pokušao da donekle objedini obe muzičke grane, ali u tome nije potpuno uspeo. Pa ipak, može se reći da je tu postignuto mnogo više nego prošle godine.

Rezultat: nismo imali popularnih pesmica kao što je bila "Tata kupi mi auto", ali je zato vrednost muzike na većem nivou od one koju smo čuli u Opatiji 1958 godine. To je, svakako, jedan od pozitivnih rezultata ovogodišnjeg Festivala.

Zajedničko izvođenje pesama i džez-muzike treba smatrati nužnim zlom. Ako nikako drugačije nema mogućnosti, onda bi rešenje moglo biti: bar jedan dan Festivala posvetiti džez-muzici.



Rezultati:




Posle tri dana najzad su svedeni rezultati našeg ovogodišnjeg dometa u zabavnoj muzici.

Od 18 izvedenih kompozicija nagrađeno je sedam. Prema visini novčanih nagrada redosled najuspelijih kompozicija je sledeći:

1. "Mirno teku rijeke", kompozitor Miroslav Biro,

2. "Priča sata", kompozitor Mihajlo Živanović,

3. "Došlo je proleće", kompozitor Vladimir Stiasni.

Ovaj rezultat je sasvim pravedan. Tri prvoplasirane kompozicije nose u sebi sve elemente raznolikosti koju je ovogodišnji Festival objedinjavao. Prva je na vanredan način uspela da iskoristi narodne motive. To je tip balade koja snažno deluje na slušaoca.




Druga je kompozicija moderne muzičke koncepcije koja svoju snagu crpi iz elemenata savremene džez muzike. Treća je vedra, simpatična, kompozicija u stilu foksa.

Ubedljiva pobeda kompozicije "Mirno teku rijeke" govori da naši kompozitori, uz dovoljnu spretnost, mogu koristiti narodne motive jer su oni veoma bliski našim raspoloženjima.

"Priča sata" opet dokazuje da moderni muzički izraz ima veoma plodno tle među ljubiteljima zabavne muzike.

Od svih sedam nagrađenih kompozicija samo jedna pretstavlja ustupak publici dok je prošle godine toga bilo više.

Sumiranje rezultata uvek povlači za sobom razmišljanje o perspektivama. Pitanje pevača ne dovodi nas u neugodan položaj, jer ih imamo dovoljan broj. Svake godine pored starih poznatih interpretatora pojavi se i poneko novo ime.

Ovog puta od debitanata najveći uspeh su postigli Nada Knežević i Tihomir Petrović. Iduće godine biće opet novih snaga.

Orkestri takođe ne zadaju brige. Stanje će biti još poboljšano time što Jugoslovenska radio-televizija ima nameru da formira svoj sopstveni zabavni orkestar.

Prema tome, potrebno je još rešiti neka organizaciona pitanja, zatim pitanja dobrih aranžmana, jer su oni ove godine prilično podbacili. Najzad, moramo odvojiti lak šlager od džez-kompozicije. Neka svako dobije svoje mesto pod suncem.

Napisao: Aca Pavlović, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, 1959.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate