Dušan Prelević na svom prvom solističkom koncertu '92: Indexi stigli iz Sarajeva uprkos barikadama

Mart 1992: Preletova muzička karijera je, uzgred rečeno, pravo čudo obrnute evolucije: završio ju je 1969. godine, a počinje je i dan danas, duhovito (i tačno) kaže Bogdan Tirnanić. 

I tako je Prele, posle dvadeset tri godine pevanja, prošlog petka dogurao do prvog solističkog koncerta i to u Domu sinidikata!

Bilo je to veče sjajnog muziciranja: Prele i prijatelji na sceni, poštovaoci i prijatelji u publici.


- Sa većinom od njih sam u svađi i ne govorim, ali navalili da dođu - kaže Prelević.

YU grupa odlična kao i uvek, dragi gosti iz Sarajeva "Indeksi" sa Davorinom Popovićem Pimpekom prekidani su burnim aplauzima na svakom refrenu, jednako dlanovima ispisnika, ali i generacija mladih junoša sa frizurama ukrućenim od želea.

Dobru svirku pružili su "Mama Co-Co" duvači džez orkestra RTB-a, uz udaranje na kongama - svojeručno Tirketa!

(Snimio: Leon Pijade)



Raspoloženi gosti: Bora Čorba, Viktorija i talentovana mlada Marija Mihajlović bile su sjajan ram za portret dobrog muzičara, velikog šarmera i najboljeg pisca među pevačima: Dušana Prelevića!

(Snimio: Leon Pijade)
I što reče jedan glas iz publike na kraju koncerta:

- Sve je dobro, ali izem ti Preleta u odelu, sa sokom u čaši i koncertu rok-muzike na kojem publika treba da disciplinovano sedi!

Ipak, sam završetak koncerta prerastao je i pesmu i interpretaciju, postajući svojevrsna metafora onoga što nas je sve zajedno snašlo. 

Jer, finalna numera iz mjuzikla "Kosa" "Daj nam sunca", koju je Prele pre više od dve decenije pevao u "Ateljeu 212", pridružujići se onom delu sveta koji je digao svoj glas protiv rata u Vijetnamu i rata uopšte, danas i sa gostima tek prispelim iz Sarajeva, u kome je te večeri još bilo barikada, dobila je nove prizvuke i nova značenja.

Sve u svemu, pravi šlag za jedan značajan muzički događaj u glavnom gradu.

Napisala: Meri Bilić, obrada: Yugopapir (RTV revija, 1992.)






Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate