Na carini u Surčinu: Kako prošvercovati kompjuter, 50 metara sajle i kubni metar margarina (1985)




Izmenjeni carinski propisi omogućili su građanima da iz inostranstva donesu robu u vrednosti od 20.000 dinara, uvoz kompjutera i delova za automobile. Carina se brže prolazi i više nema onih mučnih scena oduzimanja robe i kažnjavanja prekršilaca, ili je to bar svedeno na najmanju meru

I ove godine je pred novogodišnje praznike nagrnuo talas naših radnika zaposlenih u inostranstvu. Gužva je neopisiva. Sletelo je, gotovo istovremeno, pet aviona. Najveći udar predviđa se za sledeća dva dana - 60 aviona dnevno!

Otvoreni su svi punktovi, a red je ipak beskrajan. Carinici su u uobičajenoj formi a ljudi nestrpljivi u želji da što pre prođu carinsku kontrolu. Mnogi gunđaju, poneko gužvu prima kao dobar provod, a čitav prostor je gotovo zatrpan koferima, kutijama, torbama i paketima svih mogućih veličina.

Među carinicima su u ovoj smeni i dve žene. Primećujemo da je u redu ispred njihovog pulta više muškaraca.

Žene se odlučuju pre za carinike u pantalonama.

- U pravu ste, kod nas više dolaze muškarci - reče nam carinica uz osmeh. - Ali, ni ja ne bih stala u red kod žene carinika. Mi smo "opasnije", više pamtimo.

Početak je smene. Carinici su raspoloženi, rade hitro i red se brzo smanjuje.

- Znate li za nove carinske propise? - pitamo Živanu Radosavljević, nastavnicu u vrtiću i dopunskoj školi u Minhenu koja je došla da novogodišnje praznike provede sa sinom.

- Čula sam za izmene u Konzulatu, a i u emisiji "Dobar dan, Jugoslavijo". Mislim da je za naše radnike zaposlene u inostranstvu ovo mnogo povoljnije.

Carinik je pita, ima li šta da prijavi za carinu?

- Samo jedan radio od 39 maraka, sir, šunku, banane i ličnu garderobu.

Sve se to lepo vidi na monitoru. Ta čarobna sprava je svemoguća - raspoznaje se i cucla za bebu, a kamo li neke veće stvari. Gotovo smešno deluju ljudi koji pokušavaju da ponešto sakriju.


Hajde lepo plati carinu...



- Šta ti je ovo, zemljak? - pita carinik jednog pedesetogodišnjaka.

- Sajla za auto - glasi kratak odgovor.

- Koliki ti je to auto? Kao da je do kraja piste, kad ima toliku sajlu! Hajde, reci, koliko ovde imaš metara kabla?

- Deset metara, časti mi!

- Deset metara u jednom koturu, a u ova ostala četiri? Hajde lepo plati carinu, pošto si iskoristio povlasticu.

Čovek, šta će, promeni devize na šalteru banke i plati šta je dužan.

Ne čudimo se što ljudi iz inostranstva donose kablove, kad je kod nas nestašica. Očigledno nama su potrebniji kablovi od kompjutera! I pored propisa po kojima je dozvoljen uvoz kućnih računara koji ne prelaze vrednost od 40.000 dinara, carinici ocarine svega pet, šest komada dnevno.

Iako je dozvoljen uvoz, računare pokušavaju da proture kao dečje igračke. Tako je jedna žena na carini prijavila da nosi čokoladu i dečje igračke. Carinica je na monitoru videla kompjuter. Carina je iznosila 13.000 dinara!

Dobro je što novi propisi dozvoljavaju uvoz kompjutera. Stasa nam nova generacija mladih koja za desetak godina, ako ne i ranije, neće moći da napreduje i radi bez ove sprave "pametnice".

Ali, novim propisima omogućen je uvoz kompjutera samo pri prvom odlasku u inostranstvo.

Objašnjenje za ovaj propis dobili smo u Saveznoj upravi carine. Uvozom kompjutera pri prvom prelasku granice smanjiće se gužva na carini, jer će biti lakše da se računari evidentiraju.

Ipak, ovim propisom je, bez obzira na razloge, smanjen uvoz kompjutera, jer će oni koji nemaju dovoljno novca pri prvom odlasku u inostranstvo morati da kupovinu kompjutera ostave za narednu godinu.

Među brojnim putnicima videli smo mnoge s ogromnim paketima u kojima su bili delovi automobila - branici, krila, gume... Njihov uvoz nije ograničen, ni po broju, niti po iznosu novca utrošenog za nabavku.

Ali, ni ovi putnici, kao ni oni s kompjuterima, nisu brojni. Naš se svet više odlučuje za videorikordere, televizore, kamere... i tu onda dolazi do problema, jer njihova cena prelazi onu dozvoljenu stavku uvoza za zaposlene u inostranstvu.

Često se desi, vele nam carinici, da sve to kasnije moraju da vraćaju pri povratku u inostranstvo.

Ljudi donose iz inostranstva slavine, telefone (jedna žena iz Kanade pokušala je da "proturi" osam telefona, ali carinik ih je video na monitoru i platila je carinu), zatim, pomorandže, banane, čokolade, kafu, čaj, pirinač...

Jedan "gastarbajter" je poneo kući kubni metar margarina. Kaže, dobio ga je jeftino, ni dve marke po kilogramu! 

Troše se povlastice, plaća carina i svi se trude da bar nešto zabašure, da jeftinije prođu. Ali, kod "mahera" kakvi su naši carinici, takav trud se retko kad isplati. Njihovom budnom oku ne može ništa da promakne.


Bunda od prošle godine



Veteran među carinicima u ovoj smeni radio je za pultom bez monitora. Naišla je žena s tri velika crvena kofera. Nije ništa prijavila za carinu. Nepogrešivo, carinik je zamolio da otvori jedan od kofera. U njemu su bila dva "vokmena" i tranzistor. Platila je carinu.

Mnogi pokušavaju da prijave manju cenu za tehničku robu, ne bi li uštedeli na carini. Ali, carinici znaju sve cene, u zavisnosti od tržišta i prevare ne može biti.

Popodne je, 16 časova. Treba da sleti još 17 aviona, a gužva se ne smanjuje. Carinici neumorno rade, uz osmeh.

Primetili smo da je veliki broj žena u bundama od skupocenog krzna. Jedna predstavnica lepšeg pola bila je u dugačkoj bundi od bele lisice. Druga, kratka od polarne, bila je spakovana u koferu. Obe su joj upisane u pasoš.

Carinici su pravi stručnjaci za krzna, sve vrste nepogrešivo znaju. U jednom trenutku učinilo nam se da će žena u bundi proći kroz carinu i da joj carinik neće upisati u pasoš.

No, on samo reče:

"Ovu bundu sam vam, zar ne, upisao prošle godine?"

Dolazi nova smena. Stara je bila na posiu 12 sati. Sada je 19 časova, ali niko od smene ne ide kući. Ostaće da pomognu kolegama.

Avion iz Toronta, Moskve, Frankfurta, Ciriha... iz Tunisa. Nikad kraja. Umorili smo se od gledanja, stajanja i gužve. Mi jesmo, carinici ne. Krenuli smo s aerodroma u 21. čas. Svi oni u zelenim uniformama su ostali.

Napisala: Vesna Marković, obrada: Yugopapir (Nada, januar 1985.)


Novi carinski propisi



Od 28. novembra prošle godine stupili su na snagu novi carinski propisi koji su, izgleda, doneli olakšanje i građanima, ali i carinicima. Od brojnih izmena izdvojićemo samo one koji se tiču najvećeg broja naših žitelja.

• U prvih pet dolazaka iz inostranstva u istoj kalendarskoj godini dozvoljen je uvoz predmeta (uz plaćanje carine) do 20.000 dinara, a posle, samo do 2.500 dinara.

• Na lični prtljag se ne plaća carina i druge uvozne dažbine. U tu klauzulu ne ulaze skupocena krzna i nakit.

• Prilikom prvog ulaska u zemlju dozvoljen je uvoz kućnog računara u vrednosti do 40.000 dinara, uz plaćanje carine.

• Građani mogu uvoziti i delove za automobil, sem šasije i motora, bez ograničenja u iznosu.

• Građani na privremenom radu i inostranstvu mogu jedanput godišnje uvesti robu u vrednosti od 65.000 dinara, uz plaćanje carine, a imaju i povlasticu od 15.000 dinara.



Podržite Yugopapir: FB TW Donate