Letnja ishrana 1980: Kako da se hranimo kad pripeče sunce? Recept za "zdrav sladoled"!





Dovoljno je ako sladoled prelijete propasiranim voćem ili voćnim sokom. Time ćete ga zagrejati ali, što je još važnije, i obogatiti ga vitaminima, pa će tako pripremljena poslastica biti zdrava užina za mališane

Kako da se hranimo leti kad pripeče sunce, kad se većini od nas i inače ne misli da sedne za punu trpezu. Kad se pribojavamo da svratimo u bilo koju kafanicu ili poslastičarnicu... Kako da se hranimo uopšte, da bismo bili zdraviji i orniji za posao?

Nekad su ljudi jeli da bi utolili glad, koristeći onu hranu koju su imali, na koju su navikli, zavisno od podneblja, kulture, običaja.

Nisu tada razmišljali ni znali zašto im nešto prija više, a nešto manje, ali su i živeli kraće nego danas. Naravno, nisu samo nova saznanja o ishrani zaslužna za produžetak ljudskog veka, ali deo zasluge svakako pripada i njima.

Odgovarajućom hranom se, kažu, možemo braniti i od vrućine.

- Kako to postići, pitali smo Jelicu Katičić, stručnjaka za ishranu.

- Pravilna ishrana se samo neznatno menja u odnosu na sezonu, a promene se uglavnom odnose na nešto veće korišćenje svežeg voća i povrća i na izbegavanje masnih i jako začinjenih jela, mada bismo se tog pravila morali pridržavati i tokom cele godine. 

Najveća razlika je, međutim, u načinu pripremanja obroka.

Obilje voća i povrća na letnjoj pijaci - kako danas, tako i pre 35 godina
(foto: Nada)


Laka čorba - pun obrok



Poznato je, na primer, da se u zemljama s toplom klimom, povrće jede najčešće bareno, začinjeno uljem, sirćetom i belim ili crnim lukom ili samo preliveno jogurtom ili kiselim mlekom. Ako se tome doda i sitno seckano tvrdo kuvano jaje, eto kompletnog, jeftinog i ukusnog letnjeg obroka.

Mi, na žalost, i pri temperaturi od oko 30 stepeni, uporno kuvamo po receptima naših baka koje su one koristile zimi.

- Lako je hraniti se pravilno, potreban je samo dubok džep - reći će oni koji uvek sumnjaju.

Da zdrava hrana nije uvek i najskuplja nije teško dokazati.

Za letnje vrućine preporučuju se, između ostalog, čorbice od sezonskog povrća: krompira, boranije, graška, tikvica, mrkve, kupusa... bilo da se kuvaju kombinovanjem nekoliko vrsta povrća, ili se čorbica gotovi samo od jednog od njih.

Jedina novina, u odnosu na teške čorbe, jeste u tome da ih ne treba zapržavati, odnosno, da ih valja kuvati bez ikakvih masnoća. 

Da bi bile ukusne dovoljno je da ih začinimo sa dosta seckanog lista celera, peršuna ili mirođije -  šta ko više voli - sa jajetom, kiselim mlekom ili pavlakom. 

Ovakve čorbice su pune mineralnih soli, koje organizam leti gubi znojenjem, a mogu se servirati i hladne.


I sladoled - hrana



Nema deteta koje ne voli sladoled. Ako je pripremljen od svežih namirnica i u čistom posuđu može biti čak i veoma koristan. Nesreća je, međutim, u tome što deca najčešće ne umeju da ga jedu polako, pa se dešava da prehlade grlo ili želudac.

- I tu ima leka - kaže Jelica Katičić. - Dovoljno je ako sladoled prelijete propasiranim voćem ili voćnim sokom. Time ćete ga zagrejati ali, što je još važnije, i obogatiti ga vitaminima, pa će tako pripremljena poslastica biti zdrava užina za mališane.

Ima, na žalost, i dece i odraslih koji nerado jedu sveže voće.

To se, međutim, ne može prihvatiti, naročito kad su u pitanju deca, već se mora naći način da, pogotovu usred sezone, voće bude sastavni deo obroka.

Pokušajte da ga pripremite kao salatu, sok, pire ili preliv uz slatkiš koji dete inače rado jede - kuvani pirinač ili biskvit, na primer.

Za starije ili one koji iz zdravstvenih razloga ne mogu da jedu sveže voće - biće dobar i kompot.

Za šaku dinara: I popularna TV voditeljka Dina Čolić pazari na pijaci
avgusta 1980. godine (foto: Osmica)


Oprezno s namirnicama



Leto nam donosi obilje svežih namirnica, bogatih svim onim što nam je potrebno, ali i mnoge opasnosti od stomačnih tegoba koje su, najčešće, izazvane bajatim namirnicama. Čega se za sparnih dana valja najviše čuvati?

- Najopasnija je pokvarena hrana koja sadrži belančevine, a to je meso, riba, pa onda sir, mleko, jaja - rekao nam je dr Radomir Jordanović, internist. - Naročito su osetljivi mleveno meso i smrznuta riba.

Iz toga se nameće zaključak da je najbolje kupovati meso u komadu, mleti ga u kući i odmah upotrebiti, jer ni stajanje u frižideru mu ne garantuje dug vek. I smrznutu ribu valja upotrebiti odmah po odmrzavanju, a ako niste sigurni da je sir dobar, bolje ga ne kupujte.

Obično verujemo da je samo prokislo mleko škodljivo.

I prokuvano mleko koje nije promenilo ukus može, međutim, da bude pokvareno, naročito ako je sporo hlađeno van hladnjaka. 

Zato stručnjaci za ishranu leti i preporučuju kiselo mleko, jer se u njemu, pogotovu ako se čuva na hladnom, teže razvijaju štetne bakterije.


Sokovi, pre svega



Gotovo da nema voća za koje u narodu ne postoji neka izreka koja ga veliča. Zahvaljujući najmodernijim hladnjačama možemo ga jesti i tokom cele godine, ali za vreme vrućina nema boljeg i zdravijeg napitka od voćnog soka.

- Na žalost, mnogi, a naročito mladi, radije piju gazirana pića, kojima je u većini slučajeva samo dodat miris voća, nego pravi gust voćni sok - vajka se Jelica Katičić. - Da i ne govorimo o tome koliko je voćni sok, u kombinaciji s mlekom, gotovo kompletna hrana u vreme kad organizmu zbog vrućine i nije potrebno mnogo kalorija.

- Kad govorimo o sokovima koje, naročito leti, preporučujemo deci - rekao nam je dr Ljubomir Nestorović, lekar Dečje klinike u Beogradu - ne treba zaboraviti ni sokove od povrća, kao što su mrkva i keleraba, pa čak i kupus.

Oni su naročito pogodni za decu koja radije piju blago posoljene napitke.


I leti hleb



Držati dijetu gotovo da je postalo moda. Naročito leti kad se lako odevamo i idemo na plažu bezmalo je sramota ako ne pričamo o tome kako odricanjem od hrane bar pokušavamo da budemo vitkiji.

I, naravno, prvi na crnoj listi onih koji žude za "Tvigi" linijom su hleb, kolači, testa.

U tome se ide toliko daleko, da se i deci uskraćuje hleb (mada im često i nepotrebno čak i pre obroka dozvoljavamo bombonu ili komadić čokolade)!

Ne možemo da tvrdimo da mnogima od nas dijeta nije potrebna, često zbog zdravlja i neophodna. Ali, i tu valja naći pravu meru, a čak i leti organizmu je potrebna određena količina ugljenih hidrata, samo je važno u kom obliku ih uzimamo.

- Čak i dijabetičaru se dozvoljava kocka šećera - kaže Jelica Katičić. - Prema tome i oni koji drže dijetu, ne bi smeli iz ishrane potpuno da izbace proizvode od brašna. Ali, valja imati na umu da je za sve najkorisniji hleb od crnog brašna, kojeg, na žalost, retko ima. 

Osim toga i za decu i za odrasle veoma su zdrave i preporučljive kaše od projinog brašna, ovsenih pahuljica ili pšeničnih klica.

Pripremljene sa kiselim ili slatkim mlekom, sirom ili uz dodatak žumanceta biće kompletan doručak, kako leti, tako i zimi.

Razgovarali smo sa stručnjacima pokušavajući da vam pomognemo u izboru hrane koja će vas braniti od vrućine. U toku razgovora, međutim, došli smo do zaključka - zdrava ishrana je gotovo ista leti i zimi - valja samo znati šta je i koliko zdravo.

Tekst: Z. Živanović, obrada: Yugopapir (Nada, avgust 1980.)


Kako da sami pripremite sir i kiselo mleko



Da biste obezbedili sir svojim ukućanima i u toku leta, reći ćemo vam recept za njegovo brzo pripremanje, koji nam je dala Jelica Katičić: U mlako prokuvano mleko (na 1 litar) uspite 1 dcl izmešanog svežeg kiselog mleka i pavlake, dobro promešajte, poklopite gazom i ostavite na sobnoj temperaturi. Posle nekoliko časova imaćete odlično kiselo mleko. Ako mleko stoji duže, a potom ga ostavite da se procedi kroz gazu, dobićete »švapski« sir koji je veoma hranljiv, naročito za decu i stare osobe.

I još nešto: ne prosipajte surutku (tečnost koja se iscedila iz sira) - to je izuzetno koristan i zdrav napitak. Ako vam se ne dopada da je pijete samu, s njom možete zamesiti svako testo, naliti čorbu ili jelo.



Podržite Yugopapir: FB TW Donate