Blagoje Topličić Top već deceniju i po druguje sa sportom i sportistima: Vatreni partizanovac (1977)



Džajić je tada igrao u velikom stilu. Toliko je vešto varao Kamača da je ovaj u jednom trenutku počeo da se krsti. Džajić je u najvećem zanosu igre gledao raspored igrača. Takav fudbaler se retko rađa

Blagoje Topličić, poznati i popularni snimatelj RTB, već deceniju i po druguje sa sportom i sportistima slikajući svojom kamerom čak i ono što gledaoci golim okom ne vide...


*****



Kako naslikati portret Blagoja Topličića, zvanog "Top", filmskog snimatelja Televizije Beograd?

Poveća je zbirka "dokaznog" materijala, koja u njegovom slučaju potvrđuje onu prastaru istinu da život piše najzanimljivije romane.

To je zapravo priča o mladom čoveku koji godinama na leđima nosi televizijsko "oko" i njime najprefinjenije dočarava lica i naličja sportskih zbivanja.

Detalji sa ovih priredbi, snimljeni njegovom kamerom (gledamo ih u "Sportskom pregledu", "Indirektu" i ostalim emisijama) imaju neponovljivi prizvuk majstorstva, tako da iznova uzbudljivo deluju na sportske poklonike.

Kako god bilo, priča o Blagoju Topličiću počinje 1957. godine, kada je iz rodne Medveđe (selo kraj Trstenika) pošao "sa mirisom raži i kovilja" (kako reče njegov prijatelj, pesnik iz Kragujevca, Zoran Živadinović Uča) u prestonicu, da bi na velegradskom asfaltu dugo upoznavao svu gorčinu jedne i odveć smele odluke, ali i omamljiva zadovoljstva početnih uspeha.

A uspesi su bili povezani sa ambicijama mladog čoveka da svet u kome živimo vidi i filmskom kamerom.

Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, on je uspeo da iz beogradskog "Kino-kluba" pređe u Televiziju Beograd.

- Prvi put sam se zvanično ogledao kao snimatelj 1961. godine - kaže Blagoje Topličić. - Snimao sam rad Prve konferencije nesvrstanih zemalja. Velika radost, ali i velika obaveza. Posle ovog događaja prešao sam u Sportsku redakciju i od tada drugujem sa sportom i sportistima.



Obišao svet



Od pitanja mnogih, jedno se samo po sebi nameće: kako izgleda sport gledan kroz televizijsko oko?

- Kroz kameru vidim "nijanse" koje često nisu dostupne gledaocu. To je i razumljivo, jer mi je vidni ugao mnogo suženiji... U fudbalskoj igri vidim grubosti, kod boksa udarce glavom. Vrlo često čujem razgovore boksera, boksera i sudija i tome slično. 

Primera radi, navešću nedavni obračun između Marića i Rusevskog, za vreme prvenstvenog meča Crvena zvezda - Kumanovo.

Marić je bio u nokdaunu, a sudija je brojao i govorio:

"Sad ti brojim i odmaram te. Predaj borbu ako ne možeš dalje... " 

Kad smo već kod boksa, dodao bih da sam snimio sve borbe Mate Parlova otkako je postao profesionalac.

Verujem da će Parlov jednog dana postati svetski prvak u polu teškoj kategoriji.

Obišao sam ceo svet i snimio mnoge sportske događaje, ali ostala mi je još samo jedna "želja pusta" -
nisam snimio nijednu borbu Muhameda Alija.

I tako je Blagoje Topličić zvani "Top" hodio i brodio po belome svetu, sa predanom verom da u sportskom životu ima nepresušnih izvora svega onog lepog i uzvišenog što ponekad nedostaje u gruboj svakidašnjici životne zbilje.

A jednog događaja sećaće se zanavek.

- Bio je to oproštaj Pelea od brazilske reprezentacije. Naša reprezentacija je učestvovala na svečanosti kojoj je prisustvovalo oko 200 hiljada gledalaca (rezultat je bio nerešen 2:2). 

Po završetku meča prisustvovao sam velikoj drami: Pele je trčao oko igrališta sa majicom u rukama i suznih očiju. Dres je poklonio jednom dečaku: navijači su sa velikom tugom posmatrali odlazak svoga miljenika.

Nisam odoleo - i ja sam zaplakao.


Tope, nećemo više...



- A da li katkada suze radosnice zaiskre u očima našeg sagovornika?

- Ne krijem, niti sam ikada krio - ja sam vatreni navijač Partizana. Nije se, međutim, dogodilo da u svome poslu bilo kada favorizujem ovu ekipu, niti sam bilo kada propustio da snimim gol koji je primio Partizan. 

U prošlogodišnjem prvenstvu Beograđani su izgubili od Hajduka u Beogradu sa 6:1.

Posle svakog gola, dolazili su igrači Hajduka, Peruzović, Buljan, Šurjak, Jerković i ostali da bi mi kazali:

"Tope, nećemo više, samo još jedan!" 

Znali su da sam navijač Partizana.

Uopšte, sportisti su vesele, uglavnom čestite ličnosti i veoma se razlikuju od ostalih ljudi...

Raduje me što rukovodstvo Partizana postepeno ubacuje u igru mlađe igrače: Prekazi, Radović i Polak postaće jednog dana dobri fudbaleri.


Kamačo se krsti



Prikazujući trenutak onakav kakav je, televizijsko oko vidi i majstorstva najuglednijih izvođača fudbalske igre.

Dok je snimao utakmicu Crvena zvezda - Real u Beogradu, Topličić je snimio i dvoboj Džajić - Kamačo.

Ovaj duel prikazan je u emisiji "Indirekt", a sadržina pisama prispelih posle emisije jasno je govorila da su gledaoci bili vrlo zadovoljni onim što su videli.

- Džajić je tada igrao u velikom stilu. Toliko je vešto varao Kamača da je ovaj u jednom trenutku počeo da se krsti. Džajić je u najvećem zanosu igre gledao raspored igrača. Takav fudbaler se retko rađa... Kao što vidite sve o fudbalu i oko fudbala. Ali sa velikom ljubavlju snimam i takmičenja na kojima učestvuju deca i pioniri...

Obrada: Yugopapir (Tempo, 1977.)


 Osam godina kasnije...



Blagoje Topličić, jedan od najboljih snimatelja reportera na svetu 


Podržite Yugopapir: FB TW Donate