Kada će Jugoslavija preći na satelitsku televiziju? / Koje su sve pravno-političke prepreke? (1976)




Televizija se i do sada razvijala, mnogo brže nego što je iko mogao da sluti. Kada smo započinjali sa kolor programom, na primer, ni sanjali nismo da ćemo danas gotovo ceo program emitovati u koloru. Prema tome, moj odgovor je: nova era započeće brže nego što mnogi i sanjaju



Zahvaljujući televizijskim satelitima, gledaoci će u skoroj budućnosti na svojim televizorima birati programe baš kao što danas čine na radio-prijemnicima... Satelitski program omogućiće da svi gledaoci na malim ekranima imaju besprekornu sliku, bez obzira gde se nalaze, a veća konkurencija verovatno će poboljšati kvalitet TV-programa...


*****



Svi smo nebrojeno puta vrteli dugme na radio-aparatu tragajući za nekom stanicom čiji nam program u tom trenutku najviše odgovara.

Na izobilje radio-programa u etru ljudi su odavno navikli i ono nikoga ne uzbuđuje već decenijama.

Ipak, raznovrsnost programa i najšira mogućnost izbora su one retke osobine radija, u kojima ovaj prednjači u odnosu na mali ekran.

A dokle će tako biti - pitanje je samo vremena.

Jer, veoma skoro - mnogi tvrde da će do toga doći pre nego što se iko nada - ljudi će vrteti dugmad na svojim televizorima, a na ekranu će se smenjivati razni programi iz čitave Evrope. 

Pa, ko šta voli - nek’ izvoli.

Jer, kako mnogi autoriteti tvrde, ma koliko nam era satelitske televizije izgledala samo kao lepa budućnost, ona tek što nije počela ...



Svima dobra slika



Danas postoje dve vrste satelitske tv-difuzije: direktna i indirektna.

Kod direktne difuzije, tv-program se iz specijalne otpremne stanice na Zemlji usmerava put televizijskog satelita koji kruži u orbiti oko naše planete, odakle, preko prijemnika i otpremnika u satelitu, biva vraćen na Zemlju, gde ga u određenom regionu na zemljinom globusu primaju svi televizori opremljeni specijalnim antenama za tu vrstu difuzije.

U slučaju "indirektne" difuzije, program koji na isti način stiže od satelita prihvataju određene stanice koje ga emituju u ograničenom dometu.

Naravno, u oba pomenuta slučaja reč je o "geostacionarnim satelitima", to jest napravama koje prate rotaciju Zemlje, pa su u odnosu na svaku tačku na planeti praktično u stanju mirovanja.

Ovaj drugi način satelitske difuzije, koji smo laički nazvali indirektnim, već se primenjuje u Kanadi. Ova zemlja, zbog različite gustine naseljenosti - u Kanadi postoje ogromna prostranstva u kojima živi vrlo malo ljudi - odlučila se za sistem difuzije koji garantuje dobar prijjem tv-slike u određenim, naseljenim regionima.

Slično je i u Indiji.

Evropskim zemljama, među koje spada i naša, više odgovara "direktna" satelitska difuzija, jer omogućuje dobar prijem programa u svim krajevima, s obzirom da program iz satelita može solidno da "pokrije" teritoriju nekoliko puta veću od naše domovine. 

U tom slučaju, u našoj zemlji ne bi postojao televizor koji ima lošu sliku - sem ako je neispravan, naravno - jer u satelitskoj televiziji nema "senki", koje su česte u difuziji pomoću zemaljskih predajnika.


Japanci ili Francuzi?



Današnji tv-prijemnici, opremljeni specijalnom antenom i konvertorom, koji frekvencije na kojima radi otpremnik u satelitu pretvara u one koje može da primi svaki tv-prijemnik, mogli bi da se koriste za gledanje programa koji stiže direktno iz satelita.

Naravno, u početku bi pomenuti uređaji bili prilično skupi, ali kasnije bi, usled serijske proizvodnje, njihova cena pala, pa bi novi televizori, u koje će oni biti fabrički ugrađeni, bili jedva nešto malo skuplji od današnjih.

Reč je o stvari sličnoj onoj koju su prebrodili birači za UHF talasno područje: prvo smo ih skupo plaćali i ugrađivali na stare prijemnike, a današnji prijemnici bez njih se ne mogu ni zamisliti.

Koliko je era satelitske tv-difuzije blizu govore i predračuni nekih velikih firmi koje su već spremne da počnu sa masovnom proizvodnjom antena i konvertora za gledanje satelitskih programa.

Prema računici jedne japanske firme, takvi uređaji u početku bi po komadu koštali oko 120 dolara, dok jedna francuska firma iste proizvode nudi po ceni od 280 dolara.

U stvari, reč je o neznatnim troškovima kojima bi "podlegao" pretplatnik-pojedinac, jer velike zgrade, soliteri na primer, kojih je u gradovima danas najviše, imali bi jednu takvu antenu i jedan konvertor, koji bi koristili svi stanari, slično centralnim televizijskim antenama danas.


Nemcima je skupo



Pre izvesnog vremena osnovana je Evropska unija za satelitsku tv-difuziju sa sedištem u Parizu.

Ovo udruženje nudi svojim članovima da se opredele za satelitsku televiziju, naravno, uz prethodno rešavanje određenih pravno-političkih problema, koji su za sada najveća prepreka novoj televizijskoj eri, s obzirom da tehničkih prepreka više uopšte nema ...

Naime, domet programa koji bi stizao iz televizijskog satelita ne bi imao određenih granica, tako da bi osim teritorije zemlje kojoj je namenjen, zahvatao i teritorije drugih zemalja. 

Stručnjaci tvrde da bi program iz satelita namenjen našoj zemlji, na primer, mogao da se gleda na televizorima od SSSR-a do Francuske.

Istovremeno, domaći gledaoci televizije mogli bi da prate programe gotovo svih evropskih tv-stanica, naravno, ukoliko bi i one prešle na satelitsku difuziju.

- Pravno-političke prepreke satelitskoj difuziji morale bi da se prebrode određenim međunarodnim konvencijama - kaže tehnički direktor TV Beograd, dipl. inž. Aleksandar Todorović. - Koliko će vremena za to biti potrebno - za sada je saseim neizvesno.

U svakom slučaju, svaka zloupotreba satelitske televizije morala bi da se spreči zvaničnim konvencijama i propisima, jer u protivnom, vrlo brzo bi se pojavio, na primer, televizijski "Glas Amerike" ili neki drugi slični program, koji bi preko satelita stizao u onaj deo Zemlje koji se svidi njegovim "autorima" ...

- Osim pravno-političkih prepreka, postoje i ekonomske, jer prelazak na satelitsku televizijsku difuziju zahteva znatna sredstva - kaže tehnički direktor TV Ljubljane, dipl. inž. Mori Peter. - Zapadni Nemci, na primer, imaju tri programa. Oni su izračunali da bi ih prelazak na satelitsku difuziju koštao oko 20 miliona dolara, što im se, kako tvrde, za sada ne isplati. 

Ni mi nismo sasvim spremni za prelazak na novu difuziju, ali čini mi se da priliku koja nam se ukazuje ne smemo da propustimo, jer kad-tad novom ćemo morati da se prilagodimo.

Možda je problem i u tome što većina nije svesna koliko je nova televizijska era blizu, baš kao što mnogi nisu verovali da čovek može da se otisne u vasionu ni dan pre nego što je to pošlo za rukom Juriju Gagarinu ...


Na granici fantastike



U svakom slučaju, nije preuranjeno reći da se čovečanstvo danas nalazi na pragu nove televizijske ere. S obzirom da tehničkih prepreka za njen početak gotovo uopšte nema, samo je pitanje dobre volje i miroljubive politike kada će ona i početi.

Televizijskim gledaocima, čije nas pozicije u čitavoj toj stvari najviše interesuju, ona će doneti, ne samo bolji tehnički kvalitet slike i veću mogućnost izbora programa - već i bolji kvalitet programa uopšte.

Naime, veća konkurencija u etru ugušiće televizijski monopol, pa bi svaki tv-centar svim sredstvima i snagama morao da se angažuje na programu kojim bi za mali ekran vezao što veći broj gledalaca. 

S obzirom na programe koje često gledamo danas, ova poslednja odlika buduće televzijske ere nagoni nas da prelazak na satelitsku difuziju već sada - sa nestrpljenjem očekujemo.

- Nezahvalno je prognozirati kada ćemo preći na satelitsku televiziju - kaže dipl. inž. Todorović. - Uostalom televizija se i do sada razvijala, mnogo brže nego što je iko mogao da sluti.

Kada smo započinjali sa kolor programom, na primer, ni sanjali nismo da ćemo danas gotovo ceo program emitovati u koloru.

Prema tome, moj odgovor je: nova era započeće brže nego što mnogi i sanjaju ...

- Po mom mišljenju, već je vreme da se pređe na satelitsku difuziju - kaže dipl. inž. Peter. - Naravno, sa manje kanala i sa programima načinjenim od emisija koje su originalna produkcija naših pojedinih tv-centara.

S obzirom na mrežu predajnika koje danas posedujemo, za takav poduhvat bio bi nam potreban samo jedan satelitski otpremnik na zemlji, što čitav projekat znatno pojevtinjuje.

A šta televizijske gledaoce očekuje u budućnosti, o tome je veoma teško govoriti. Takve priče, plašim se, mnogima bi ličile na - naučnu fantastiku ...

Napisao: Danilo Štrbac, obrada: Yugopapir (RTV revija, mart 1976.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate