Priče iz Prve proleterske: Zora i Komnen, Stipe i Vojo, Avdin i Dušan... Mnogi su pali za slobodu...




Gaočići, Pjenovac, Sjenica, Bijele Vode, Igman, Prača. Svaki dan, svaki okršaj uzimao je žrtve. Ipak, nove snage su neprekidno pristizale. Prva proleterska brigada je za njih bila izvanredna škola borbe i revolucije. Iz nje su oni, često kao rukovodioci, odlazili u novoformirane odrede i brigade. Njihova mesta popunjavali su mladići i devojke iz svih krajeva naše zemlje. Među stotinama boraca-rukovodilac, koje je odnegovala i vaspitala Prva proleterska, mnogi su pali za slobodu.


Komnen Žugić: Od borca do komesara divizije



Komnen Žugić iz Žabljaka imao je nepunih osamnaest godina, kada je sa iznošenom đačkom torbom 1941. godine krenuo put brda i pristupio partizanskim jedinicama. Mladog školca su odmah svi zavoleli. Brzo je savladao sve veštine vojevanja i istakao se svojom hrabrošću i inteligencijom.

Komnen Žugić 

Veseo, uvek spreman za šalu i dosetke, koje su borcima u najtežim trenucima ulivale snagu za borbu, Komnen Žugić je bio jedan od onih vojnika Partije, koji su ličnim primerom podsticali na bespoštednu borbu. 

U najtežim jurišima bio je uvek među prvima.

Njegovi gromki uzvici nadjačavali su zaglušujuće eksplozije, i borci, poneseni njegovim primerom, činili su junaštva koja su ih proslavila.

U najtežim danima 1942. godine, u jeku treće neprijateljske ofanzive, Komnen je sa grupom omladinaca iz Durmitorskog omladinskog bataljona stupio u Prvi bataljon Prve proleterske brigade.

Odanost Partiji i ciljevima naše borbe, uzdigli su Komnena od borca do političkog komesara Prve proleterske.

Odmah po završetku rata, postao je politički komesar Prve proleterske divizije.

Tada je imao samo dvadeset tri godine i bio je, bez sumnje, jedan od najmlađih rukovodilaca visokog ranga.

Proglašen je narodnim herojem.


Meho Cerovac i Toša Tomić



Krajem 1942. i početkom 1943. godine je Prva proleterska brigada dejstvovala u centralnoj Bosni i zajedno sa Trećom krajiškom i Trećom sandžačkom brigadom izvojevala mnoge pobede. Oslobodila je Prnjavor, Teslić, Jošavku, Kotor-Varoš i mnoga druga mesta.

Tih dana u redove brigade došlo je dobrovoljno više desetina mladića i devojaka, Srba, Muslimana i Hrvata.

Došao je Meho Cerovac, rođen 1929. godine u selu Mrkotić kod Teslića i Todor Tomić Toške, rođen 1929. godine u selu Vrašadin.

Tako su Toško i Meho počeli da zajedno ratuju, da zajedno idu u borbu kao bombaši, na stražu, u zasedu, na juriš.

Tako ih vidimo i jula 1943. godine, posle pete ofanzive kako na Petrovom polju primaju vakcinu protiv tifusa.

Meho Cerovac i Todor Tomić

Jedan uz drugog su prošli - četvrtu, petu i šestu ofanzivu. 

Maja 1944. godine, za vreme desanta na Drvar, kod Šipova je pao Meho Cerovac.

Mali Toške je nastavio borbu i poginuo u Sremu kod sela Nemci, januara 1945. godine kao zastavnik JNA.


Tonči Karković: Mnogo je voleo more



Dalmacija se digla na ustanak, ne priznaje carstvo Musolinija niti vladavinu Ante Pavelića. Hiljade Dalmatinaca napuštali su more i svoje domove i odlazili preko Velebita, Dinare i Biokova u partizane. 

Već 1942. godine imaju desetinu partizanskih odreda, pet brigada, a mnogo je mladića i devojaka došlo u redove proleterskih brigada.

Među njima je 1943. godine došao i dečak Tonči Karković.

Imao je oko petnaest godina.

Bio je primeran borac - puškomitraljezac i komandir. A bio je i veseljak.

Tonči Karković

Hrabrost je bila njegova najveća vrlina. Surovi okršaji su ga veoma brzo naučili ratovanju. To je bio borac koji je u jurišima prsima išao napred. 

Takav je Tonči bio u borbama za Travnik, Split, Turbe, Mlinište, Zlatibor, VaIjevo, Beograd, takav je bio i na ostalim poprištima revolucije.

U predasima bi pričao o Splitu.

Kako će kad se rat završi ići na more i kako će se do mile volje iskupati. 

Ali - to nije doživeo.

Pao je 4. decembra 1944. godine u borbi kod Erdevika, Srem.


Avdin i Dušan: Dva politička delegata



Dva politička delegata Prvog bataljona Abdulah Avdin Kiruzović i Dušan Srđanov Ljubinić bili su nerazdvojni: zajedno su vodili svoje vodove na juriš, zajedno su u slobodno vreme radili na vaspitanju mladih.

A i sami su bili mladi. Nisu imali ni 20 godina.

Avdin Kiruzović i Dušan Ljubinić

I cigaretu i kocku šećera oni su delili, baš kao i naporne marševe, glad i juriše.

Na sremskoj ravnici bataljon je pošao na juriš.

Opet su Abdulah i Dušan poleteli ispred ostalih.

Dušan je smrtno ranjen pred svojim vodom. Abdulah je to primetio. Kada je stigao do voljenog druga i sam je pao smrtno ranjen.


Nikola Vukojević: Politkom Nikica



Brzo se kroz redove Drugog bataljona pronela tužna vest da je mladi politkom Nikica poginuo.

Sedamnaestogodišnji radnik iz okoline Sanskog Mosta Nikola Vukojević stupio je 1941. godine u Prvi krajiški proleterski bataljon, a 1942. prešao u omladinsku četu 3. bataljona Prve proleterske. 

Išlo se iz borbe u borbu, Nikica je bio mitraljezac - ponos i dika omladinske čete


Nikica Vukojević

Kod Aržana na Borovni, Travniku, Palisadu, Beogradu, u mnogim drugim borbama, Nikica je pokazao nebrojena junaštva. 

Primljen je u članstvo KPJ, postao politički delegat voda, komesar čete, a zatim politički komesar bataljona proletera.

Tako je kroz trogodišnju borbu Nikica postao primeran politički rukovodilac, iskusan oficir-kapetan...

Izdržao je mnoge neprijateljske nalete, pobedio pet rana i, kada je do slobode bio još samo jedan korak - pao u jurišu maja 1945. godine.


Stipe Čuturić i Vojo Maslovarić: Poslednja fotografija



Među stotinama mladića i devojaka koji su iz Dalmacije došli u proređene redove Prve proleterske bio je i Stipe Čuturić.

Raspoređen je u Prvi bataljon i ubrzo stekao simpatije i poverenje Crnogoraca.

Tako mu je pripao puškomitraljez koji se davao samo potvrđenim borcima.

Stipe Čuturić i Vojo Maslovarić

Na fotografiji vidimo Stipu kako se ne odmiče od svoga "brica", a uz njega je narodni heroj Vojislav Maslovarić, koji na zaplenjenom instrumentu, u slobodnom trenutku, zabavlja svoje drugove. 

Fotografija je snimljena oktobra 1942. godine nedaleko od Mliništa.

Posle pesme, šale i kratkog odmora, pošlo se u borbu u kojoj je mladi Dalmatinac Stipe Čuturić završio svoj borbeni put, a samo dva meseca kasnije, decembra 1942, kod Čelinca kraj Banje Luke, poginuo je i Vojo Maslovarić.


Zora Petrić: Zora iz Pljevalja



Pošla je u partizane novembra 1941. godine.

Ostavila je tada osamnaestogodišnja seljančica svoje stado ovaca i rodni dom da bi se borila za nešto lepše i bolje od onoga što su ona i njene vršnjakinje imale na tom tesnom parčetu zemlje i ljutom crnogorskom kamenu.

Nekadašnja seljančica iz okoline Pljevalja Zora Petrić, postala je uskoro oduševljeni borac, odani član SKOJ-a i KPJ, oficir NOV Jugoslavije, čije su grudi krasila ordenja za hrabrost i mnoge pohvale.

Zora Petrić

Učestvuje u svim pobedonosnim bitkama Prve proleterske od Crne Gore, preko Bosne, Dalmacije, Sandžaka, Srbije - Beograda, Srema i Slavonije. 

Ali 8. maja 1945. godine gine kod sela Dubrave nedaleko od Zagreba.

U toku rata previla je na stotine ranjenika, a mnogi drugovi joj duguju zahvalnost što im je spasla život.

Od borca, postala je četna bolničarka, referent saniteta Četvrtog kraljevačkog bataljona, a septembra 1944. godine i sanitetski referent Prve proleterske brigade.

Obrada: Yugopapir (Front, 1972.)



Podržite Yugopapir: FB TW Donate