Zvonko Milojević, golman Crvene zvezde: Bokšić je izuzetan igrač - totalno je nepredvidiv!



Jeste da me zovu devojke, al' malo-malo pa se oglase beogradski mangupi, koji su mi već jednom obili stan. E, da se to ne bi ponovilo, čim krenem na put ili u karantin - u stan dolazi jedan od mojih drugova

Dovoljno je da samo desetak minuta razgovarate sa Zvonkom Milojevičem, dvadesetogodišnjim golmanom Crvene zvezde, pa da vam se učini da je on najzadovoljniji mladić u gradu. Međutim, pre samo tri meseca, tačnije na samom početku fudbalske sezone, od njegovog neodoljivog osmeha nije bilo ni traga...

- Tom mom razočarenju „kumovalo” je „neplanirano” dovođenje Lekovića, jer smo mi tadašnji Zvezdini golmani imali obećanje kluba da neće doći niko nov. Ali, neposredno po povratku iz Grčke, s Mediteranskih igara, iz novina sam saznao da je došao Leković. On je prvi i dobio šansu, ali sticajem okolnosti evo mene na golu.

- U kakvim si odnosima s Lekovićem?

- Odličnim! Ja sam pristalica one narodne ko dobro radi, dobro mu se vraća tako da o nekoj ljubomori nema ni govora. Tako sam mislio i govorio dok sam bio na klupi, tako mislim i sada, kad sam u prvom planu.

- Od kojih protivničkih igrača najviše strepiš?

- Protiv Bokšića sam branio samo trening utakmice reprezentacije, ali slobodno mogu reći da je izuzetan igrač. Totalno je nepredvidiv! Što se tiče ovih s kojima se srećem iz nedelje u nedelju, videćemo -  prave utakmice tek nailaze, al’ ne daj bože da mi neko ostane u posebnom sećanju.

- Meni je ostalo u sećanju da si se, pre godinu, dve, zabavljao s jednom Marinom...

- Joj, samo to nemoj da me pitaš? Važi?

- Pa, nije baš da važi... Šta ima loše u priči o devojkama?

- Ma, nema ništa loše u priči, već u onome što sledi. Ranije sam često spominjao Marinu, pa su mnogi to pogrešno protumačili. Čim bi neku utakmicu malo lošije branio, odmah bi „padali” komentari da je to zbog nje ili izlazaka, što nema blage veze.

Uostalom, kad čovek ima stalnu devojku živi mnogo urednije, a da ne pominjem to što sam ja zaista pravi profesionalac. Znaš ono: odmor posle svakog treninga, miran život, rano u „krevetac”...


Foliranje ne dolazi u obzir



Zvonko: "Ženama je lakše!"
- Da li i dalje pri pomenu reči brak smesta kažeš neka hvala!

- Daaa! Još glasnije! Tako nešto mi pre odlaska u inostranstvo sigurno neće pasti na pamet.

- Veruješ li u romantiku, vernost... ?

- Kad devojka zaslužuje da joj budeš veran,  onda se to podrazumeva, a ako nije toga vredna - glupo je i biti s takvom devojkom.

- Šta misliš, kome je u životu lakše - muškarcima ili ženama?

- Ženama! Po nekoj tradiciji, ja sam taj koji mora da vodi računa o egzistenciji, dok ona treba da brine o meni, da me dočekuje s putovanja, da me pazi, mazi, inspiriše...

- Šta te, kod devojaka koje srećeš, najviše nervira?

- Kad su prepotentne, kad se prave važne... Dakle, kad nisu prirodne.

- Šta kažeš ili uradiš kad želiš da na nekoga ostaviš što snažniji utisak.

- Uvek nastojim da budem onakav kakav stvarno jesam. Ako se tako nekome svidim, onda i neko dalje druženje ima perspektivu, ako ne - nikom ništa. U svakom slučaju, foliranje ne dolazi u obzir.

- Ti si jedan od retkih fudbalera koji krajnje ljubazno odgovara na telefonske pozive obožavateljki.

- (smeje se) Jeste da me zovu devojke, al' malo-malo pa se oglase beogradski mangupi, koji su mi već jednom obili stan. E, da se to ne bi ponovilo, čim krenem na put ili u karantin - u stan dolazi jedan od mojih drugova.

- S kim se najčešće družiš?

- Uvek sam se više družio s ljudima van kluba, poštujući zlatno pravilo - bolje dobar drug, nego brat u daljini. Trudim se da taj moj krug prijatelja ne bude velik, već mali ali - pažljivo odabran. Evo, ovde je moj drug Šogun, koji je jedan od najodabranijih.

- Kad smo se prošli put videli, zaključili smo da si mnogo dobra duša. Pretpostavljam da se nisi promenio?

- Pa, bilo je nekih malih korekcija, ali ako je neko dobar prema meni, ja mu to duplo vraćam. Znaš, vremenom shvatiš da je dosta onih koji jednostavno ne zaslužuju da prema njima budeš dobar.

- Čula sam da si pri kraju više škole za fizioterapeute.

- Dao sam sve ispite, tako da mi je ostala jedino praksa, ali s njom će biti malo teže, jer bi trebalo da obiđem sve kliničke i urgentne centre u Beogradu. Uz moje sportske obaveze, to ni teorijski nije moguće, ali ipak se potajno nadam da će se naći neko rešenje.

Pored toga, upisao sam i višu ugostiteljsku školu, jer planiram da zajedno s roditeljima otvorim restoran u rodnom Svetozarevu.


Šta bi bilo da sam ragbista



Milojević: "Kupio sam bratu kola!"
- Misliš li da pare kvare ljude?

- Zavisi koliko čovek ume da ih ceni, tačnije koliko truda ulaže da bi do njih došao.

- Šta si kupio od prve veće love koju si zaradio?

- Kupio sam bratu Zdravku Ladu samara.

- Koje pitanje sam sebi najčešće postavljaš?

- Da li je trebalo da uradim ono što sam u određenom trenutku uradio.

- Gde trenutno živiš?

- Trebalo bi da do kraja godine dobijem stan, a sad sam u ulici Albanske spomenice, preko puta Novog groblja. Fin, miran kraj... (smeje se)

- Kojim se sportom nikad ne bi bavio?

- Ragbijem. Kad sam igrajući fudbal zaradio ovoliko ožiljaka, ne smem ni da pomislim šta bi bilo da sam ragbista.

- Misliš li da dobro izgledaš?

- Uuuu, koje pitanje! Pa, nisam narcis da „visim” pred ogledalom.

- Koju muziku slušaš?

- Iako volim i stranu i domaću zabavnu, ja se ne stidim da kažem da veoma često slušam narodnu. Najviše mi se dopadaju Džej, Kris Ajsak i Bijelo dugme.

- Jesi li sujeveran?

- Imam neke svoje cakice koje mi nose sreću, a od nedavno verujem i u gledanje u šolju. Goga, koja radi u računovodstvu više ugostiteljske škole, gledala mi je u šolju i toliko toga pogodila da je to prosto neverovatno.

- Poslednja knjiga koju si pročitao?

- "Kad su cvetale tikve".

- Tvoj omiljeni TV program?

- Vaša emisija na Trećem kanalu!

- Kad bi mogao da biraš, gde bi živeo?

- U Australiji!

- Kad si tamo bio?

- Nikad, zato toliko i želim da odem. Tamo imam dosta prijatelja, ali uvek je tu prepreka od dvadeset četiri časa leta. Prosto ne mogu da zamislim da tako dugo sedim na jednom mestu.

- S kime bi voleo da se zaglaviš u liftu?

- Uopšte ne bih voleo da mi se tako nešto desi, al’ ako baš „mora” onda s mojom devojkom. Tako bi mi bar bilo interesantno.

- Kad bi sreo vanzemaljca, šta bi mu rekao?

- Ništa. Pobegao bih, jer ko zna kakve su mu namere. Kad su ovi naši „zemljani” takvi kakvi su, ko zna kakvi su tek oni.


Lična karta:



Miloje: "Sve je smeđe!"
Ime i prezime: Zvonko Milojević 

Nadimak: Miloje

Datum i mesto rođenja: 30. 8. '71, Svetozarevo

Visina: 190 cm

Težina: 82 kg

Boja kose i očiju: sve je smeđe

Tip devojke: moja devojka

Film: "Neopravdano odsutan"

Glumac: Klerk Gebl

Pevač/pevačica: Kris Ajsak, Kim Vajld

Boja: bordo

Cvet: ruža

Cigarete: ne pušim

Slovo: M

Broj: 1

Grad: Svetozarevo

Jelo: rolovana junetina

Slatkiš: Banana torta

Piće: Kokta

Mane: pitajte Pujketa i Šoguna

Volim... mir, ali ga trenutno nema

Ne volim... da gubim u remiju

Izlazim u: Allo, Allo i Delfin

Doba dana: veče

Godišnje doba: leto

Najdraži stih: Ko se s nama druži...

Reci nešto lepo za kraj: Ćao!

razgovarala: Brankica Treskavica, obrada: Yugopapir (Ćao, decembar 1991.)



Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)