Aleksandar Dujin, Aleksandar Kravić, Boris Kovač, Siniša Sekulić: Novosadski muzički kvartet - Džez meta

Novembar 1979: Sve glasnije čuje se tvrdnja da, pored sarajevske, nastaje i novosadska pop škola. Koliko je to tačno? Đorde Balašević, "Laboratorija zvuka Vranešević", Mira Ostojić, "Pekinška patka", "Smokvin list" i "Džez meta" - mogu ali i ne moraju da budu garancija za ispravnost takve tvrdnje...

- Ako uopšte postoji, ili tek nastaje novosadska pop škola, onda ona s ovom generacijom muzičara i interpretatora i završava. Ne vidim naslednike progresivnog muzičkog vrenja u Novom Sadu.

Generacije koje doiaze skoro da su bez ambicija da štafetu ponesu dalje - tvrdi Aleksandar
Kravić, bas gitarist grupe koju vam danas predstavljamo.

U Novom Sadu, džez je sve prisutniji i popularniji - a za to su najzaslužniji mladi ljudi, grupa talentovanih muzičara, koji uspešno deluju u nekoliko džez formacija i organizuju uspele koncerte i sešn večeri. Pre svih "Džez meta".


Razvojni put



- Džez smo zavolell slušajući ploče. Retki koncerti nisu presudno uticali na nas. S vremenom - menjali smo uzore, ali je ljubav prema džezu rasla. U početku slušali smo Čik Koriju i Henkoka (prelazni oblik između komercijalnog roka i džeza), grupu "Veder Riport" (od komercijalne do manje komercijalne varijante džeza), Majlsa, itd. To je, u stvari, dijalektički put koji je učinio da danas, isključivo, slušamo produkciju "E.S.M." (Metin, Garbarek, grupa "Oregon", Piterson, Konors, itd) - ističe Boris Kovač, flautist i sopran saksofonist "DŽEZ METE".

Stičemo utisak da RTV Novi Sad intenzivno pomaže popularizaciji džeza i radu "DŽEZ METE", mlade grupe koja dve godine deluje u nepromenjenom sastavu.

- U našem gradu odavno postoji povoljna klima za muzičko iskazivanje kroz džez. Možda se ne radi o nikakvoj zakonitosti, ali normalno je da se vremenom iz rok sastava muzičari infiltriraju u više sfere (preko simfo roka, komplikovanljih varijanti roka, džez roka, pa sve do progresivnog džeza) - isključiv je Aleksandar Dujin.

Po osnivanju, "DŽEZ META" oglasila se konkretnom muzikom pridržavajući se striktno određenih kompozicija, često opterećenim nepotrebnim i komplikovanim unisima. Ma koliko njihovo današnje muziciranje izgleda jednostavnije, ono je svežije, jer je dobilo na neposrednosti i atmosferi.

- Ranije smo, uglavnom, težili ka tehničkoj perfekciji - ističe Siniša Sekulić. - Osećao se nedostatak slobode, dakle improvizacije. Danas težimo da kompozicije ne budu određene korusima, koji su nas ranije sputavali. Muzička tema nam je samo povod za razmišljanje, a kako će se razmišljanje odvijati, zavisi od trenutka. Postigli smo, takoreći, apsolutnu slobodu, u kojoj je svaki instrument važan i ravnopravan s drugim. Džez nije sastavljen od adolescentnih hirovitosti, već je sve više nauka, filozofija. Zahteva mnogo rada, čitanja, slušanja, studiranja, analiza. Potrebno je neverovatno iskustvo i znanje.


Treba zaslužiti poverenje publike



Primećujemo da u kompozicijama ove novosadske grupe često ima i elemenata i klasične muzike.

- Elementi džeza i klasične muzike prilično se sintetizuju. Ponovo dolazi do dominacije nekih harmonija iz klasične muzike. Možda bi se ovaj novi pravac, kome istina ne težimo, mogao nazvati impresionizmom.

"DŽEZ META" je, do sada, nastupila na dva subotička i jednom opatijskom Festivalu zabavnih melodija. Uspešno su debitovali na Džez festivalu u Budimpešti kao predstavnici naše zemlje. Čestim nastupima dokazuju da i u našoj zemlji ima ljubitelja kvalitetnog džeza. To najbolje dokazuje novosadski džez festival na kojem su pobrali vredne nagrade i spontane simpatije publike.

Evo i najvažnijih podataka o članovima ove najperspektivnije jugoslovenske džez grupe.


ALEKSANDAR KRAVIĆ, bas gitarist, rođen je 1958. godine u Novom Sadu. Završio je nižu muzičku školu. Student je Pravnog fakulteta.

- Ne treba se čuditi što "Bijelo dugme" uspeva da na stadionu okupi brojnu publiku; dakle, da učini nešto što ne može ni jedna jugoslovenska džez grupa. Takva je situacija samo kod nas. Recimo, "Veder Riport" uvek svira pred 30 do 40 hiljada ljudi. Dakle, publike ima, ali njeno poverenje treba zaslužiti. Istina, publici treba pomoći da shvati i u potpunosti razume jezik džeza. Zakazale su neke institucije koje bi morale pomoći ovoj divnoj muzici.


BORIS KOVAČ, flautist i sopran saksofonist, rođen je 1955. u Novom Sadu. U Moskvi je pohađao Konzervatorijum "Čajkovski". Student je Filozofskog fakulteta.

- Kod nas je veoma malo džez manifestacija. Šteta. Apsurdno je da se u okviru festivala, šlager, rok, pank i džez muzika nađu u istoj torbi. Čudo da se neko nije setio da svemu tome doda i novokomponovanu narodnu muziku. Komedija bi bila tada veća. Apelujemo da se, pored ovo malo džez festivala, organizuje više večeri na kojima bi se okupili poklonici ovog muzičkog pravca.


ALEKSANDAR DUJIN, klavijaturista, rođen je 1955. u Zrenjaninu. Student je pravnog fakulteta.

- Danas je teško napraviti kvalitetne snimke džez kompozicija. Skoro da je nemoguće ostvariti zadovoljavajući kriterijum. Postoje tehnički uslovi, ali nema obučenih zalnteresovanih snimatelja. Svi su oni, na žalost, obučeni samo za šlagersku muziku.


SINIŠA SEKULIĆ, bubnjar, rođen je 1958. godine u Novom Sadu. Studira istoriju pri Filozofskom fakultetu.

- Ovih dana montirali smo sopstveni studio, koji smo od ličnog novca kupili u Engleskoj. Najzad bićemo u situaciji da sačinimo kvalitetne snimke. Istina, naći će se mesta i vremena i za sve naše kolege iz Novoga Sada i drugih mesta koji budu imali poverenja u nas i našeg snimatelja Ivicu Vlatkovića.

Napisao: Miroljub S. Nikolić (Zum reporter, 1979.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate








No comments:

Post a Comment