Jul 1988: Ispratili smo ih, blago rečeno, u
neizvesnost. I vest je onda dugo putovala, a kako li se tek naporno
stizalo do tog dalekog Montevidea...
Znali smo:
Naša reprezentacija u glavnom gradu
Urugvaja igraće svoju prvu utakmicu u ponedeljak posle podne po
tamošnjem vremenu, to jest u ponedeljak uveče po našem. Objašnjeno
je: ako se utakmica završi u 19 časova po njihovom vremenu, kod nas
će u tom trenutku biti ponoć između ponedeljka i utorka.
Kako telegram otud, rečeno nam je pre tog susreta, treba da putuje bar dva do tri sata, a ponekad i više (televizijo-televizijo!), prvi se izveštaj može očekivati tek u utorak rano izjutra...
To, rano izjutra (u utorak), odnosilo
se na... Beograd i ne mnogo dalje od njega... a onamo gde se "Ćirom"
putovalo dve noći i dan... Kad, tamo?
Kako zaboraviti izgled sportske strane "Politike" od 15. jula 1930. godine, za neki dan će 58 godina,
kada je to nešto najlepše što se upamtilo iz dečaštva...
Preko cele strane, na svih pet stubaca,
stajalo je u nadnaslovu: "Uspesi Evropljana u Montevideu", u
naslovu: "Jugoslavija tukla Braziliju sa 2:1 (2:0)" i
podnaslovu: "Za Jugoslaviju su golove dali Tirnanić i Bek..."
Izveštaj prenosimo u celini:
Montevideo, 14. jula (radiogram)
"Danas po podne u 3 časa po američkom vremenu otpočela je
utakmica između reprezentacija Jugoslavije i Brazilije. Utakmica je
odigrana na velikom novom stadionu pred ogromnim brojem publike.
Pojavu naših igrača publika je pozdravila oduševljenim pljeskanjem
a isto tako i tim Brazilijanaca koji su izveli svoje najbolje igrače
za ovaj susret.
Pošto su izvršene uobičajene
formalnosti oko izbora strana, otpočela je igra živim tempom. Naši igrači su izvanrednim elanom krenuli
odmah u napad. Nervoza se osećala i s jedne i s druge strane.
Međutim borbenost i volja za pobedom kod naših igrača ispoljila se
u tolikoj meri da se već u prvim trenucima prvog poluvremena moglo
nagađati da će odlični brazilski tim imati u našoj reprezentaciji
jednog opasnog, žilavog protivnika.
Reprezentacija Jugoslavije izašla je
na teren u plavom dresu sa državnim grbom na grudima. Brazilijanci takođe u košuljama svoje
boje.
Naš tim pojavio se u najjačem
sastavu:
Na vratima: golman Jakšić.
Bekovi: Ivković i Mihailović.
Half linija: Arsenijević, Stevanović, Đokić.
Navala: Tirnanić, Marjanović, Bek,
Vujadinović, Sekulić.
Prvo poluvreme nesumnjivo je pripalo
timu Jugoslavije, ali i Brazilijanci su izvršili čitav niz ozbiljnih
napada na naša vrata. Naizmeničnim navalama, koje su se redale,
naši su često bivali nadmoćniji, i ta nadmoćnost Jugoslavije
utvrđena je sigurnim rezultatom 2:0 u prvom poluvremenu.
Posle drugog gola Jugosloveni su
potpuno zagospodarili poljem. Brazilijanci pokušavaju u više mahova
da ugroze naš gol ali odlučna odbrana čisti uspešno sve opasne
situacije pred kapijom.
Inače u odbrani naročito su se
istakli bekovi. I Ivković i Mihailović izvanredni kako u razbijanju
protivničkih navala tako i u odbojnom udarcu.
Golman Jakšić odličan. Uspeva da
brani vrlo opasne lopte i bravurozno čisti.
Half-linija je bila nešto slabija.
Primećena je njena nehomogenost u akciji, iako su pojedinačno
Arsenijević, Stevanović i Đokić bili dobri, videla se nepovezanost
njihovog rada u pojedinim potezima. Ipak se može reći da je ona
izvršila svoj zadatak kako je najbolje mogla. Kada se ima u vidu da
je to najbolje mesto u našem timu, ipak treba priznati da je ovaj
trio najbolje dejstvovao kako je najbolje mogao i umeo.
Navala je u svojoj igri pokazala veliku
efikasnost. Situacije koje je mogla da iskoristi ona je uspešno i
ostvarila.
Najbolji navalni igrač na terenu bio
je nesumnjivo Ivica Bek. Njemu svojstvenom prodornošću i snažnim
poletom uspevao je da celu navalu poveže i vodi napred.
U 23. minutu prvog poluvremena jedna
zajednička akcija desne strane Marjanović - Tirnanić završila se
prvim golom za Jugoslaviju. Gol daje sjajnim šutom desno krilo Tirnanić. Odmah zatim naši ponovo navaljuju. I sedam minuta docnije
pada i drugi gol za nas. Ovaj drugi gol dao je Ivica Bek.
Do kraja prvog poluvremena igra ostaje
kod ovog rezultata.
U drugom poluvremenu naš tim popušta,
povlači se u odbranu, trudeći se da očuva rezultat 2:0. Tim
Brazilije pokušava svim silama da probije front odbrane Jugoslavije.
To mu u više mahova polazi za rukom, i posle nekoliko učestalih
napada uspeva da u 17. minutu drugog poluvremena da počasni gol.
Igra je završena rezultatom 2:1 u našu
korist.
Utisak je bio sjajan. Publika, koja je
Braziliju smatrala za favorita, pozdravlja oduševljeno pobedu
Jugoslavije. Naša kolonija, koja je na igralištu predstavljala
značajan deo navijača, na rukama je iznela naše igrače.
Ovom prvom utakmicom Jugoslavija je
osigurala učešće u finale."
Odjek pobede
Bora Jovanović, specijalni "Politikin" izveštač sa Prvog šampionata sveta u fudbalu, u svom citiranom
hitrom izveštaju saopštio je sve najvažnije što je trebalo da
čujemo. Tek na kraju usudio se da utroši dragoceno vreme da bi
opisao i odjek te pobede...
U zemlji nije bilo potrebe ništa da se
štedi. To sutradan verno prenosi "Politika" u nepotpisanoj belešci "Posle velike pobede Jugoslovena u Montevideu":
" ... Prve vesti, pune iskrenog
čestitanja upućene su našoj jedanaestorici koji su, moramo priznati, preko svakog očekivanja, uspeli da u divovskom poletu savladaju tako
silnog protivnika kao što je Brazilija.
Ovde se sa strepnjom očekivao prvi
sudar naših. Ne može se reći da je to strahovanje bilo neosnovano.
Otisnuti se na tako daleki put da reprezentuju zemlju i pasti iz
prve na Braziliju, čiji je sportski prestiž tako visoko cenjen, nije dopustilo da se optimistički sačeka jučerašnji dan.
Ali se, ipak, pritajena nada nekako "stidljivo" ispoljavala da bi se
pretvorila u beskrajno oduševljenje po saznanju radosnog ishoda iz
Montevidea.
Vest je delovala tako silovito da se u
prvi mah skoro s nevericom primila. Većina je spontano i u
razdraganom raspoloženju pozdravila ovaj divan uspeh naših
izabranika i time jasno dokazala koliko se iskreno raduje ovoj
veličanstvenoj pobedi."
Naši ljubitelji fudbala, i ne samo
oni, verovatno tada prvi put, i u najudaljenijim prostorima zemlje,
kao ozebao sunce, očekivali su tih dana "Politiku..." - zbog
Montevidea!
Izvrsno je Bora Jovanović dočarao
našu prvu pobedu u svom drugom izveštaju sa naslovom "Iznenađenje
koje je Jugoslavija priredila Americi" i podnaslovom: "Naš
dopisnik saopštava s kakvim je divljenjem primljena naša sjajna
pobeda na Brazilijom".
Evo tog izveštaja:
Pre polaska na igralište, u hotelu, igrači su pevali i igrali
"...Sa najvećim nestrpljenjem očekivana
je ovde naša igra sa Brazilijom.
Brazilijanci već pet godina nisu
igrali u Montevideu, a za njih su ipak svi znali da igraju odličan
fudbal i da su veliki favoriti za titulu prvaka sveta.
Za nas, međutim, iako su nas sa
najvećom simpatijom dočekali, u Montevideu se smatralo da ćemo
biti žrtve Brazilijanaca, sa kojima i urugvajska reprezentacija nije
mogla najčešće izaći kao pobednik...
Neobično borben duh je vladao u našem
logoru, u hotelu... Pre polaska na igralište, u hotelu, igrači su
pevali i igrali. Raspoloženje odlično. Čileanci nam se čude i
vrte glavom. Amerikanci, koji su dan ranije tukli Belgijance,
poželeli su nam uspeh i sreću i upozorili da se dobro čuvamo...
Nekoliko telegrama pre utakmice dobili smo iz raznih krajeva Južne
Amerike... Oči naših iseljenika bile su uprte u nas sa velikom
radošću i nadom da ćemo širom Amerike proneti slavu i ime Jugoslavije...
Na igralištu, u svlačionicama "Nasionala", sekretar JN Saveza i jedan od vođa puta g. dr
Andrejević održao je igračima jedan dirljiv govor i skrenuo im
pažnju na značaj borbe i potrebu da pobedimo svog velikog
protivnika.
Govor je bio sjajan... Igrači su ga gotovo bez daha
slušali. Suze su mnogima pošle na oči i duboko u srcu su im se
urezale reći g. dr Andrejevića...
Velika borba je počela tačno u 3 časa
po podne (po beogradskom vremenu u 7,20 časova)..."
Mi se čudimo oduševljenju jednog urugvajskog žandarma
Iz Jovanovićevog iscrpnog izveštaja
pod naslovom "Ludo oduševljenje" izdvajamo nekoliko impresivnih
opisa:
" ... Kraj igre ... Publika u
delirijumu od radosti. Kape, šeširi lete u vazduh. Urugvajci se
raduju jer je od Jugoslavije nokautiran jedan protivnik sa kojim su
oni mnoge igre izgubili, te bi im u ovim borbama mogao najozbiljnije
ugroziti prvenstvo.
Jugoslovenski iseljenici plaču od
radosti. Lete na teren, grle, ljube igrače. Ovakav dan neće skoro
doživeti.
Jedan Urugvajski žandarm, sa šlemom
na glavi, trči isto tako na teren, grli naše igrače. Dolazi i do
nas, čestita nam sav blažen. Mi se čudimo oduševljenju jednog
urugvajskog žandarma. Ali, on nam govori našim jezikom...
Igrači naše reprezentacije optrčavaju
oko aut linije i pozdravljaju publiku. Ona im burno otpozdravlja
pljeskanjem i klicanjem...
Nikada jugoslovenska reprezentacija
nije imala protiv sebe ovako jakog protivnika. Oni koji nisu gledali
Brazilijance ne mogu zamisliti kako su oni dobro i snažno igrali i
koliko je trebalo našim volje i energije da sa ovakvim protivnikom
izdrže borbu i potuku ga...
Jakšić je bio junak dana,
nepobedljiv. Branio je gotovo sve. Sa 2, 3, 5 i 10 metara. Posla je
imao mnogo...
Opšti utisak bio je više nego sjajan.
Mi smo pokazali moderan sistem, efikasan fudbal, sjajnu igru u
bekovskom prostoru. Najbolji tim koji je došao u Montevideo..."
Kako je Jakšić primio taj jedini gol?
S razlogom je Bora Jovanović u svom
drugom javljanju od svih igrača pomenuo jedino Jakšića. Jer, pronašao sam u luksuzno opremljenoj publikaciji "Prvi svetski
šampionat u fudbalu" (objavljenoj 1930.
u izdanju Urugvajskog fudbalskog saveza) i ovaj citat (na 46. strani):
" ... Jugoslovenski tim bio je bolji od protivničkog (Brazilije, primedba B.Đ.St)... Jugoslovenski golman bio je sjajan. Bio je
najbolji čovek na terenu... "
Kako je Jakšić primio taj jedini gol?
Ovo su njegova sećanja:
" ... To ja ni danas danji ne znam. Sećam
se samo prilično dugog opsedanja našeg gola, sećam se njihovih
burnih naleta i... više se ničega ne sećam. Težak pad me je
ponovo doveo k svesti, a kad sam pogledao video sam da ležim sa
loptom u rukama u golu. Preko i pored mene ležalo je svih pet
navalnih igraća Brazilije.
Nije li taj gol
nepravilno postignut? Bila je moja prva misao. No, sudijina ruka je
energično pokazivala na centar. Znači: gol je! Psovao sam u sebi i
zarekao sam se da ni po cenu života više neću primiti ni jedan
gol. I nisam, jer u nastavku Brazilija nije imala sreće i utakmica
se završila našom pobedom od 2:1... "
Kakav je to soj bio od igrača: Jakšić
uopšte ne pominje svoje bravurozne odbrane. Ne, on smatra da
protivnik "nije imao sreće!".
Naravno, ima još divnih
pojedinosti sa ove PRVE velike pobede našeg fudbala i POČETKA
njegove AFIRMACIJE. Navedeno dovoljno je, ipak, stariji da se podsete, a mlađi neka bar pročitaju...
Pripremio: Boško Đ. Stanišić (Tempo, 1988.)
