Roger Waters ima novi solo album "Radio K.A.O.S.": Trebalo bi penzionisati ime Pink Floyd (1987)

Avgust 1987: Rodžer Voters govori o svom novom albumu "Radio K.A.O.S. ", starim danima sa legendarnom grupom Pink Floyd i novom sudskom procesu. Disk-džokej za reči je Saša Stojanović...

Rodžer Voters (Roger Waters) obično uloži nekoliko godina u snimanje jednog albuma, kao što je uostalom radio i sa starim bendom.

Pink Floyd je, za one koji to možda ne znaju, stvarao izvanrednu muziku. 

Točak vremenskih promena se neminovno okreće: LP "The Final Cut" je bio poslednji zajednički izlazak benda u javnost.

Rodžer je krenuo svojim putem. 

Sve je izgledalo mirno u vreme izlaska njegovog solo-debija "The Pros And Cons Of Hitch-Hiking". Jedino se bubnjar Nik Mejson žalio što neki drugi ljudi izvode stare stvari Floyda, ljudi kao Erik Klepton. 

Votersov "Radio K.A.O.S.'" je novi koncept, ali i ostala trojica nekadašnje postave imaju novi album, "The Turning Away"'. Sudski proces će odlučiti može li biti objavljen pod starim nazivom benda.


Da li ti intervjui pomažu da budeš analitičan kad govoriš o svojoj muzici, što ti je verovatno teže dok snimaš ploču?


Pošto intervjue radim svake dve ili tri godine, interesantno mi je. Nikada nisam analizirao svoju muziku jer potiče iz nekih dubokih instikata. Komponovanje smatram pozitivnim procesom. Kod kuće imamo studio, ali ne radim svakog dana, već samo kada osetim potrebu da nešto iskažem muzikom. 

Ako osetim inspiraciju i počnem da pišem pesmu i ako to ne uspem za kratko vreme, batalim sve i počnem da radim nešto drugo.


Obično radiš konceptualne albume. U kom stadijumu komponovanja odlučiš šta je tema ploče?


Roger Waters (foto: Rock)
Nikako u samom početku. Druga pesma koju sam napisao u ovom ciklusu "Who Needs Information", me je zaprepastila jer nisam znao odakle dolazi, niti gde može da se uklopi. Tek kasnije pokušam da joj pronađem mesto u shemi stvari... 

Pesma koju sam prvu napisao čak nije ni uključena na ploču.

Dosta je takvih koje su otpale. Imao sam i petnaest pesama od kojih je samo sedam završilo na albumu. Osmu "Four Minutes" sam napisao u studiju jer sam osetio da mi je potrebna pesma koja će ispuniti funkciju epohalnog finala.

Prva pesma "Get Back To Radio" je o strahu koji svi mi osećamo jer se bojimo da nećemo moći da uradimo sledeći projekat, da više neće biti ideja... 

Pesma je o onim danima kada sam kao dete slušao radio, jer mi je teško da se poistovetim sa svim ovim vizuelnim pomagalima.


Ploča ima osnovnu ideju kao Vudi Alenov najnoviji film "Radio Days'".


Tako je, mada u vreme komponovanja pesme nisam znao za taj njegov film.



Čest je utisak da su tvoje ploče oslobađanje od nekih tvojih tamnih strana.


Moja najveća nesreća je bila što sam rastao bez oca koji je poginuo u ratu. Bio sam okružen ženama i to mi je stvorilo teškoće u kasnijem životu. Sa prošlošću sam raskrstio na "The Final Cut".


Na novom albumu iskazuješ svoje mišljenje o mnogim pitanjima, da li ti to pomaže da se potpuno oslobodiš?


Nikako, samo mi dozvoljava da izrazim neka osećanja, da proluftiram neke svoje opsesije. Centralno pitanje ove ploče je da nas sva ova tehnologija oslobađa raznih restrikcija, ili ljudska bića postaju sve više automatizovana.


Da li si pronašao neki odgovor?


Optimista sam, iako vidim previše odvratnih stvari u svetu.



Kada nestane produktivnost, najbolje je zaboraviti sve




Optimizam obično potiče iz lične sreće?


Zaista sam srećan i uživam u životu. Postoji izvestan broj stvari koje me čine srećnim: oženjen sam i imam decu, ali o tome neću da govorim jer je to veoma privatna stvar. Zatim, više nisam deo grupe, i to je skinulo veliki teret sa mojih pleća.


Na koji način je to bilo skidanje tereta?


Nisam siguran da želim sve to da izložim. Kada radiš sa ljudima izvestan broj godina, dođe do tačke kada to više nije produktivno kao što je bilo.


Kao brak, iako neuporedivo manje bolno?


Svakako, ali dok bi se trudio da održiš brak zbog dece ili nečeg drugog, toga nema u bendu. Izuzev možda imena jer to osigurava izvestan stepen uspeha. Kada nestane produktivnost, najbolje je zaboraviti sve.


Ostali članovi benda su snimili album , "The Turning Away" ("A Momentary Lapse of Reason"), sa izvesnim brojem pesama koje su inspirisane tobom i posvećene tebi: "Sorrow'', naslovna numera, "A New Machine'", "Peace With You", "Learning To Fly", "Yet Another Movie" i tako dalje?


Ne mogu to da verujem. Ne mogu da imam bilo kakva osećanja o tome jer ne znam ko je napiso pesme. Veoma sam iznenađen.


Omot albuma je navodno veoma sličan ploči "Dark Side Of The Moon", isto kao i muzika?


Sve je tako tajnovito o celom tom projektu i najgora je stvar što je objavljivanje tog albuma planirano za sam dan kada moja turneja počinje u Americi.


Sudski proces je u toku: možeš li da govoriš o tome ili ne, jer to može uticati na odluku suda?


Nema problema jer niko ne treba da ide u zatvor. Stvar rasprave je da ne želim da ime Pink Floyd više bude upotrebljavano. Bio sam deo tog benda, pisao svu muziku i više ne želim da to radim. 

Moje stanovište je da treba penzionisati ime sa dostojanstvom, a ne nastavljati sa njegovom upotrebom. Dejv (Gilmor) i Nik (Mejson) se ne slažu.


Da li si ikada pomislio da će bend završiti svoj život sudskom raspravom?


Ne, iako sam znao da ćemo se neprijateljski rastati. U vreme snimanja albuma "Wish You Were Here'' jer smo se skoro rasformirali za vreme snimanja tog albuma. "The Final Cut"" je ispao veoma proročanski naslov.



Zašto nisam nastupio na Live Aidu




Uvek si zvučao ljutito na pločama benda?


Nisam bio ljut na bend, moja ljutnja je bila uperena napolje. Nisam želeo da je sputavam.


Poslednja numera na toj ploči je "The Tide Is Turning (After Live Aid)". Da li si želeo da nastupaš na tom prvom i jedinom Globalnom koncertu?


Naravno, ali pod uslovom da nastupam sam. Nazvao sam Boba (Geldofa) i ponudio mu svoje usluge. Upitao me da li želim da nastupam sa ostalim članovima Floyda. Odbio sam. 

Podsetio me je na The Who koji se reformiraju, a ipak nastupaju. Naveo je i primer Zeppelina koji su se okupili. Rekao sam im da Jagger nastupa bez Stonesa.

Prvo sam gledao predstavu na televiziji, a uveče sam otišao na koncert (Wembley stadion u Londonu) da vidim neke stare prijatelje. Bilo je fenomenalno.


Poznat si po specijalnim šou-programima. Hoće li i ovoga puta biti nečega izuzetnog?


Biće to putujući radio-šou i za vreme koncerta će biti telefoniranja disk-džokeju, Amerikancu Džimu Ledu koji je sarađivao i na albumu.


Prethodni solo-album nije bio naročito uspešan. Veruješ li u bolju prođu ove ploče?


Nadam se, jer ako se ne prodaje u Evropi, neće biti ni turneje. Ali, dugo sam u ovom biznisu, biće mi teško da se stvarno razočaram.


Uspeh ploče "Dark Side Of The Moon" je bio više nego fenomenalan, pomišljaš li da se takmičiš sa tim standardom?


Ne stvarno, možda podsvesno, ali dogodilo mi se to dva puta u životu: drugi put sa pločom "The Wall". Očekivati to i treći put bilo bi možda malo previše.


Na ovoj ploči ima sve više pesama sa mnogo manje specijalnih efekata?


Stvarno? Nisam to primetio, hvala ti.

Razgovarao: Saša Stojanović, obrada: Yugopapir (Rock, 1987.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate