Džuboksove rock godine - 1978: Trijumf Čolića, obećavajuće Kazalište, nezadrživa Blondie




Oktobar 1980: U prodaji je jubilarni 100. broj jugoslovenskog muzičkog časopisa Džuboks, čija se redakcija tim povodom osvrće na proteklih sedam godina izlaženja. Napravljena je kraća rekapitulacija "Džuboksovih 7 rock godina" u kojoj su nabrojana najznačajnija dešavanja na domaćoj i stranoj sceni, kao i neke od karakterističnih izjava rock zvezda koje su govorile za Džuboks...  


1978: Čolić i Leb i sol



Zdravko Čolić (foto: Džuboks)

Ma kako sada to glupo izgledalo, u dobrom delu intervjua sa našim poznatijim rockerima te 1978. godine se govorilo o "korišćenju šanse" dok je Bregović u vojsci. 

Ako je iko iskoristio "šansu" onda je to bio Zdravko Čolić.

Uz pomoć "trusta mozgova" pod rukovodstvom Bate Kovača, Čolić je svojom varijantom modernog jugoslovenskog popa uspeo da zaintrigira neobično veliki i širok uzorak stanovništva.

U neku ruku, tako je stvari postavio na svoje mesto, jer je činjenica da je jedan rock sastav bio tiražni fenomen, ipak bila nenormalna kada se uzme u obzir profil i tradicija domaće estrade.

Kombinujući elemente rocka sa svojim iskustvima iz tradicionalne zabavne muzike, Čolić je na velika vrata uveo pojam jugoslovenske "middle-of-the-road" muzike.

Čistom koncepcijom i uz pomoć zaista neospornog talenta Leb i sol su postigli ono što su velike nade naše "progresive" neuspešno pokušavale još od vremena Korni grupe.

Jednostavno, pravili su izvrsne ploče koje su se solidno prodavale.

U toku 1978. izdali su dva albuma koji su ih učvrstili u najuži vrh svega što se dešavalo u jugoslovenskom rocku otkada se taj termin počeo upotrebljavati.

Novotalasne grupe koje su se značajnije počele pojavljivati uglavnom su i tokom 1978. ostale kod svojih kuća.

"Prljavo kazalište" je izdalo svoj prvi singl koji zbog traljave produkcije i njihovog neiskustva nije pokazivao ni delić potencijala u koje smo se docnije uverili.

Na festivalu BOOM 78, koji se već drugu godinu za redom održavao u Novom Sadu pojavili su se Kazalište, Paraf i Pekinška patka najavljujući značajan prodor novih grupa 1979. godine.

Po glasanju čitalaca "Džuboksa" Leb i sol su ubedljivo izglasani za grupu godine.


1978 in rock: Dobra godina za svakog



Blondie (foto: Džuboks)

Bruce Springsteen snima svoj najbolji album "Darkness on the Edge of Town". Na njemu, on je sasvim izoštrio svoj "imidž" romantičnog buntovnika, osećajnog lutalice koji juri automobilom njujorškim ulicama tražeći "nešto u noći".

Fascinantna emotivna interpretacija Springsteena, koja dosta duguje Van Morrisonu, na najbolji način je dopunjena monumentalnom produkcijom, u skladu sa Springsteenovim "imidžem" mesije i vođe mlade generacije.

U sličnim stilskim okvirima je i Elvis Costello, ali se on iscrpljuje u napadno tematskim ostvarenjima čije teme, kao npr. "emocionalni fašizam" ili "Moda" mogu da deluju naivno.

Pere Ubu su najzanimljivija grupa godine, jer snimaju čak dva klasika "Modern Dance" i "Dub Housing".

Sa njima i nekako u ovo vreme dolazi do prave eksplozije "modernog rocka" koji se već pominje u ovom tekstu.

Maštovitom upotrebom elektronike i efekata ali i izvrsnim osećajem za dobar rock'n'roll Pere Ubu opisuju psihu čoveka izloženog stalnim pritiscima života u velikom gradu.

Muzički primaju razne uticaje, od Weather Report do Residentsa i raznih egzotičnih ritmova.

Devo žele da budu karikatura potrošačkog društva i da ga ismeju. Njihova muzika je nekima isuviše detinjasta, mada nesumnjivo potpuno originalna.

Devo se mogu opravdati da je svet oko njih takav i da se oni samo trude da ga što vernije prikažu.

Talking Heads zvuče mehanički pod dirigentskom palicom Enoa na ploči "More Songs About Buildings and Food" a Kraftwerk snimaju izvrstan disko album "Man Machine".

Najviše komplimenata dobijaju pomenuti "Darkness on the Edge of Town" (album godine NME) i "Peter Gabriel II".

Ove dve ploče uopšte ne zaostaju za najboljim rock klasicima, ukoliko ih i ne prevazilaze, i posebno dokazuju tvrđenje da je 1978. jedna od plodnijih godina za rock uopšte.

Gabriel usvaja neka dostignuća trija Eno - Fripp - Bowie, ali ih oslobađa suvišnog akademizma.

Njegove već poznate romantične i pastoralne vizije i melodijska invencija sudaraju se sa savremenom supermodernom tehnikom zvuka i tako se gradi niz zvučnih slika neopisive lepote i snage.

I Gabrijel peva o otuđenosti, o sumornom životu u urbanoj sredini, strahu i nasilju ali ostaje optimist.

Da ne zaboravim, najprodavaniji album svih vremena postaje "Saturday Night Fever", zahvaljujući velikom uspehu koji doživljava film ili obrnuto.

Blondie su najtiražnija grupa novog popa, koji postaje moderan i poprima najrazličitije pojavne oblike.

U proteklih šest i kusur godina, saradnici Džuboksa su vam omogućili da preko stranica našeg i vašeg lista porazgovarate sa mnoštvom imena koje rock čine zanimljivim. Smatramo da nije na odmet podsetiti se hit izjava 1978...

Međutim, kasnije sam ustanovio da bi bilo bolje da sam imao više muzičkog znanja i iskustva, mislim na teoriju pa da onda razbijam te forme  >  R. M. Točak

Nemam s kim da radim, nema ko da mi svira muziku, da je snima, da je prodaje, da je izvodi. Ne odgovaraju mi saradnici, zato sam kao muzičar rekao malo. Godinu dana sam radio album, natezao se, zbog sebe samog, zbog muzike ga radio. I otišao je u tiražu od 3.000 primeraka, neće ljudi da slušaju muziku  >  Kornelije Kovač 

Uglavnom nas mrze. Mrzeli su nas još u Dablinu. Mi nismo znali da smo pank, uopšte nismo znali da pripadamo toj vrsti nove muzike. Mi sebe čak ni danas ne smatramo pravom pank grupom. Mi sviramo samo svoju muziku - a vi je zovite kako hoćete. Uostalom, pank i nije ništa strašno, to je samo logičan nastavak tj. proširenje rock and rolla ili jednostavno rečeno naše viđenje rock and rolla  >  Bob Geldof

Znaj, bio sam prvi koji je svirao električni klavir. To znači da nisam napravio nekakve "fuzije". Veći deo onoga što sada sviramo napisao sam pre petnaest ili dvadeset godina  >  Joe Zawinul, Weather Report

Mi sviramo rhythm'n'blues i rock'n'roll ili kako to neki novinari još nazivaju - pub rock i tvrdim da su punkeri osamdeset posto štosova pokrali od nas  >  John Martin, Dr Feelgood

Ja lično imam problema sa mladim devojkama, u stvari sa njihovim roditeljima  >  Aki Rahimovski 

Naš rock je već dobio naziv, to je seksi rok  >  Milić Vukašinović

Koncert (Leb i sol) je bio odličan, nije bilo nikakvih problema, sve je proteklo u najboljem redu  > Veljko Mitrović, radnik obezbeđenja

Zaista ne bih želeo da mi neko prikači taj epitet (najboljeg gitariste) na glavu, jer njega posle treba stalno opravdati. Tu se drug Točak jako prevario stvorivši od sebe idola i famu gitariste, jer tek mu sada predstoji period pravog dokazivanja  >  Vlatko Stefanovski

O punku mislim sve najbolje, to je pravi rock'n'roll, jedini koji vredi poslednjih godina  >  Vlatko Stefanovski  

Mićo, još jednu lozu  >  Laza Ristovski

Ne verujem, on (Jim Morrison) nije bio dovoljno tvrd. Nije bio dosledan onome što je govorio. Mi u Stranglersima smo takvi. Čovek mora biti u stanju izvršili ono što zastupa ili barem priznati svoje propuste. Morrison nije bio takav. Bio je pozer  >  Jean Jacques Burnel, The Stranglers

Šta je to? Ne znam. A, to je taj Metak. Bijelo dugme u šesnaestom izdanju, čak i gitarski solo  >  Tomaž Domicelj

Pa on je u stvari odgovoran za sve. On me je prvi predstavio muzičkom svetu. David (Gilmour) me je prvi put čuo kada sam imala petnaest godina. Pomagao mi je da se muzički usavršim, a o potpisivanju ugovora za EMI da i ne govorimo. Bez Davida bi sve to bilo nemoguće  >  Kate Bush

Mi smo moderan rock'n'roll bend. Smatram da ne pripadamo trenutno ni jednom pomodnom muzičkom pravcu  >  Graham Parker

Uostalom, mi smo najbolja jugoslovenska rock'n'roll grupa  >  Husein Hasanefendić, Parni valjak

Punk je progurao stvar. Pazi, ja ne sviram punk, ali oni upravo misle ono što i ja mislim - da je zbilja bez ikakvog smisla i razloga biti samo svirač. Svirač - to je pitanje zanata - a mi nismo zanatlije. Mi pokušavamo da mijenjamo svijet, razumiješ?  >  Goran Bregović

Do razlaza je moralo doći, Johnny i ja smo stalno bili u sukobu. Naši razgovori su se uvek završavali međusobnim prepucavanjem u kome je uvek njegova reč morala da bude poslednja, inače bi se razjario. Jedino kada je bio pijan ličio je na čoveka i tada se moglo razgovarati sa njim  >  Glen Matlock, ex-Sex Pistols

Zoran: Vidi, on se bavi nekim stvarima tako duhovnim, Zen budizmom i slično, ali to nema veze sa religijom. Nije to razlog. Đorđe M. Vojnović: A da ga nije isuviše opteretila slava? Zoran: Ne bih rekao da je... Ne, nije ni to. On je u svakom slučaju nečim opterećen, ali... razumeš? Boris: Ne zna se to. Ima on nekih fiks ideja  >  Smakovci, povodom Točkovog "napuštanja" grupe 

Kao profesionalac prvi put sam se ogledala u jednoj putujućoj cirkusko-vašarskoj grupi. Ne, nisam bila gutač vatre, već tako ... osrednja pevačica  >  Lene Lovich

obrada: Yugopapir (Džuboks, oktobar 1980.)

sledi: 1979


Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)