Beogradski osnovci o marksizmu, socijalizmu, samoupravljanju '73: Do komunizma - milom ili silom

April 1973: Kad bi nas neko zaustavio neočekivano na ulici i upitao o Savezu pravednih, kakav je to savez bio, šta bismo mu odgovorili? 

Ili, gde je osnovana Prva, a gde Druga internacionala? Ili: šta su to Aprilske teze? A šta "Manifest"?

Otkuda komunistima to ime?

Ili, za uslove koje mora da zadovolji svako socijalističko društvo da bi moglo tako da se zove?...

Kad bi nas, zbilja, tako neko prepao "s neba, pa u rebra", što se kaže, kako bismo se osećali?

A baš takva pitanja smo pre neki dan postavili u tri beogradske osnovne škole: "Đuro Đaković", "Žarko Zrenjanin" i "Vladimir Iljič Lenjin". 

Jednostavno smo u svakoj od njih, razumljivo uz pristanak nastavnika, ušli na časove po jednog četvrtog i jednog osmog razreda i iznenađenim učenicima počeli da postavljamo takva pitanja.

Nije bio posredi, naravno, nikakav test isključivo radi toga da bi se saznalo koliko poznaju marksizam, već jedna novinska, takozvana "leteća" anketa, a to znači da nas je, pored njihovog znanja, isto toliko interesovalo i to kakav je njihov stav prema izvesnim pojmovima iz te oblasti nauke, njihovo mišljenje.

Marksizam kao poseban predmet ne postoji u osnovnim školama. Sa njim se đaci sedmog i osmog razreda susreću na časovima istorije, ili književnosti, a đaci četvrtih razreda ni toliko.

Razlika u odgovorima je bila očigledna, u korist đaka osmih razreda, kada je reč o poznavanju pojmova, ali i u korist onih iz četvrtih razreda, kada je reč o slobodnijem odnosu prema pitanjima, i kada je reč o zanimljivosti.


Radnička klasa



Na pitanje, šta je to radnička klasa, 11-godišnji učenik četvrtog razreda škole "Žarko Zrenjanin", Vladimir Marković je napisao:

"Radnička klasa je ona u kojoj mora da se radi!"

A njegov vršnjak iz škole "Đuro Đaković", koji nije hteo da se potpiše, odgovorio je:

"Ja mislim da je radnička klasa neka masa koja uvek buja, i koja se uvek zbog nečeg talasa. Radničku klasu sam najpre sretao na televiziji, i na radiju, a ponekad i kad se popravljaju ulice. Ona obično ima crne zaštitne naočari i pomalo nagaravljena lica,"

Njihovi tri godine stariji drugovi tačno navode da je radnička klasa nastala u osamnaestom veku, da su seljaci bežali sa imanja feudalaca u gradove, da se po gradovima stvarala zanatska a zatim manufakturna proizvodnja, da se u tom trenutku počinju da javljaju prvi oblici kapitalističke proizvodnje i da je tu počela da se formira nova, radnička klasa ... 

Međutim, i kod starijih je bilo ovakvih odgovora: 

"Radnička klasa je sloj ljudi koji nose sav teret domovine, i kad se ratuje i u miru!" 

To je napisao Aleksandar Mitrović, učenik sedmog razreda škole "Žarko Zrenjanin". Njegov drug iz istog razreda, Duško Milinković, napisao je:

"Radnička klasa je sloj ljudi koji radi po fabrikama, za mašinama. Ti ljudi rade za određene plate, od kojih oni uspevaju da žive. Ali nije kod svih tako. Ima nekih koji zarađuju veoma malo, pa ne stignu ni da sastave kraj s krajem."

Miloš Milutinović, iz istog razreda, je napisao da je radnička klasa najzaslužnija za napredak našeg društvenog oistema, "iako preko njenih pleća prelazi najveći deo naših svakodnevnih muka." On je dodao:

"Sa prozora često posmatram radnike u "Ikarusu", i smatram da radničkoj klasi treba povećati lične dohotke i stvoriti im malo više vrtova i bašti, da u pauzama mogu malo da provetre pluća i skrenu tok misli." 

On je zatim zaključio: "Ne postoji pisano pravilo da neko sebi može da dozvoli toliki luksuz da mu porezi dostižu astronomske brojke, kojekakvi privatnici, dok poneki radnik mora da odvoji za Novu godinu od ionako male plate, novac, za trista grama mlevenog mesa."

Njegov drug iz razreda, koji se takođe nije potpisao, međutim, drugačije zaključuje:

"Radnici su u prošlosti živeli bedno i manje-više obespravljeni. Dok danas su oni svoj na svome. Istina, radnik gunđa, nije zadovoljan, traži veći standard, ali i to izražavanje negodovanja govori o njegovim neuporedivo većim pravima. Danas je radno vreme ograničeno, postoje po fabrikama jevtine radničke samousluge, radnicima se dele stanovi, fabrikama više ne upravljaju pojedinci, već celi saveti ... Gde je to nekada bilo!"


Komunisti i komunizam



"Komunisti su, mislim, ravnopravni ljudi, koji sve dele na jednake delove: i sreću, a i tugu!" - napisao je 11-godišnji učenik četvrtog razreda škole "Đuro Đaković", Aleksandar Joksimović.

"Komunisti su ljudi koji ne veruju u boga, a zovu se tako, mislim, zato što su realni. Samo ih stvarnost interesuje!" - odgovorio je njegov vršnjak iz istog razreda.

"Komunisti su ljudi koji su učestvovali u ratu." 

Za pojam proletarijat 11-godišnjaci su vezali proletere iz rata i proleterske brigade, dok su njihovi stariji drugovi tačno navodili poreklo reči još iz antičkog doba, i njeno drukčije značenje u doba stvaranja radničke klase.

"Moj deda Žarko Zrenjanin je bio proleter u ratu!" - napisala je učenica četvrtog razreda škole "Žarko Zrenjanin", Ana Koprivica.

Alisa Mićunović, učenica sedmog razreda škole "Žarko Zrenjanin" je napisala:

"Komunizam zamišljam veoma privlačnim društvenim uređenjem, mada još ne postoji ni u jednoj zemlji. Jedna država mora da bude na vrlo visokom stepenu razvitka da bi mogla da pređe na komunizam. U takvom društvu svi rade i svi su ravnopravni, i svi uzimaju od društva koliko im treba, ali ne previše, da ne oštete zemlju. Socijalizam je mnogo bliži komunizmu, mada ne mora da znači. Ako je jedna kapitalistička zemlja veoma razvijena, ona bi mogla pre dostići komunizam od neke siromašne socijalističke zemlje, ukoliko se u toj zemlji dogodi revolucija. Silom ili milom, bilo kako!"

"Komunističko društvo zamšljam kao društvo u kome novac nema značaj, u kome ljudi ne bi privređivali za novac, već da bi tim svojim radom gradili napredan svet. A takvo uređenje moglo bi da se izgradi samo ako se čovečanstvo ne bi delilo na države, već ako bi ceo svet predstavljao jedinstvenu zajednicu! (Ja sam o ovome tako čuo!)" - bio je odgovor učenika osmog razreda škole "Lenjin" Siniše Radenovića.

"Isto tako kao što je razvitak socijalizma nemoguć bez elektrifikacije jedne zemlje, tako je i ostvarenje komunističkog društva nezamislivo bez automatizacije svih proizvodnih sredstava. Samo, ja lično smatram, da se komunizam nikako ne bi mogao ostvariti samo u jednoj državi iz prostog razloga što bi došlo do njene izolacije od ostalog sveta. Stoga ja komunizam zamišljam kao zajedničko ostvarenje cele naše planete!" - napisao je Zoran Hrnčić, učenik osmog razreda škole "Lenjin".

"Komunističko društvo zamišljam, kao neku vrstu obećane zemlje, u kojoj će se ljudska ličnost poštovati iznad svega, u kojoj neće biti privatne svojine, pa da neko ima više a neko manje, u kojoj neće biti prljavih čađavih fabrika, bez filtera na dimnjacima, pa kad se spusti magla da nas pritisne smog, i da nam se astmatični dedovi i bake poguše!" - odgovorio je 14-godišnji učenik škole "Lenjin".

"Komunisti su dobili ime po jednom događaju u Francuskoj iz 19. veka, tačnije iz 1871. godine, kada je stvarana Pariska komuna. Tih 70 dana koliko se ona održala bili su značajni za radnike i proletere, jer su oni prvi put imali vlast u svojim rukama - napisao je 15-godišnji učenik osmog razreda škole "Vladimir Iljič Lenjin".

"U komunizmu bi ljudi radili svega dva dana u nedelji, a u ostale dane bi se bavili vežbanjem tela na prelepim stadionima, vežbanjem uma i vežbanjem duha!"- bio je odgovor njegovog druga iz razreda, Miodraga Erca.


Socijalizam



Da bi objasnio šta je socijalistička država, a šta kapitalistička, jedan učenik četvrtog razreda iz škole "Đuro Đaković" je kratko napisao:

"Socijalistička država je Jugoslavija, a kapitalistička - Savezna Republika Nemačka!"

"Socijalistička država je naša država, ali u našoj zemlji ima i kapitalista. To nisu oni pravi kapitalisti, nego oni mali, šićardžije, koji kvare ovu našu socijalističku zemlju!" - odgovorio je njegov vršnjak iz iste škole.

"Socijalizam je kada svi ljudi vole da rade!" - bio je odgovor 11-godišnjeg Ivana Djelineo iz škole "Žarko Zrenjanin".

"Socijalistička država je ona koja uvek traži mir, a kapitalističke države su ratoborne države!" napisao je osnovac iz škole "Đuro Đaković".

"Uslov da jedno društvo bude socijalističko je pre svega da niko nema zadnje misli, zadnjih ideja i birokratskih pobuda. Jedno takvo društvo mora da ima poštene, savesne, radne ljude, jedinstvenu ideologiju. I ne bi trebalo da bude premnogo diskusije bez rada. Kad mi nasledimo starije, mi ćemo manje da održavamo sastanke, a više da radimo. Te maratonske diskusije ne vode ničemu. Na primer, kaže se: "U 1973. ostvarićemo to i to". Dođe 1973. a oni onda kažu: "Sačekajte do 2001. godine."


Klasici



O velikim misliocima Marksu, Engelsu i Lenjinu odgovori su bili najopširniji. Ali dok učenici četvrtih razreda samo naslućuju ko su oni, sa naivnim pretpostavkama, dotle njihovi tri-četiri godine stariji drugovi govore o klasicima marksizma sa iznenađujućim poznavanjem.

"Kako smo čuli, Marks i Engels su bili veliki ljudi, koji su se borili da pobedi komunizam. Zato se i zove jedan trg Marksa i Engelsa. A Lenjin je isto tako, samo nemamo Lenjinov trg!" - napisala je učenica četvrtog razreda škole "Đuro Đaković".

"Marks i Engels su dva naučnika koji su se međusobno pomagali i uspeli da za tri godine napišu devet knjiga. To sam čula na radiju!", napisala je 11-godišnja devojčica iz iste škole.

"Marks i Engels su bili braća, koja se nikad nisu razdvajala. Oni su bili naučnici", napisala je učenica četvrtog razreda škole "Žarko Zrenjanin" Zorica Mihajlović.

"Marks i Engels su tvrdili da se buržoazija može zbaciti samo silom. Oni su čak tvrdili da će posle socijalizma nastupiti komunizam. A da li su oni imali u vidu jednu činjenicu, onda možda neprimetnu, ali danas veoma važnu: odonda se broj stanovnika na našoj planeti ogromno umnožio, pa je prosto nemoguće stvoriti totalnu ravnopravnost!" - bio je odgovor učenika sedmog razreda škole "Lenjin".

"Po mom mišljenju, ideje Lenjina su i danas savremene, i još se odnose na veliki broj zemalja današnjice, koje ne mislim sada da nabrajam, da ne kvarim dobre diplomatske odnose koje imamo s njima, ali mi te zemlje uglavnom dobro znamo. Jer još ima gladnih na ovom svetu, a i presitih. Još ima obespravljenih i obesnih. Još ima onih koji rade i po 18 časova na dan", odgovorio je učenik osmog razreda škole "Lenjin".

"Lenjin je bio protiv pokretanja prvog svetskog rata i protiv izdavanja ratnih kredita. On je nastavio misao Marksa i Engelsa i bio osnivač Treće internacionale. Posle februarske revolucije vratio se iz progonstva u Sibiru i napisao svoje poznate "Aprilske teze", u kojima je tvrdio da će vlast preći u ruke radnika..." - napisao je Lenjinovu biografiju učenik osmog razreda škole "Lenjin".

"Samoupravljanje je kada radnici rade složno i dogovaraju se šta će i kako će, a ne da im neko sa strane popuje!" - napisao je učenik četvrtog razreda škole "Žarko Zrenjanin".


Samoupravljanje



"Samoupravljač je moj tata. On je inženjer!" - bio je odgovor njegovog druga iz istog razreda.

"Samoupravljači su ljudi koji sami upravljaju. Samoupravljač je moja mama, u kući. Tata nije!" - napisala je 11-godišnja učenica iz iste škole.

"Moj tata je samoupravljač u firmi "Elveg", koja se nalazi u nemačkom gradu Bambergu. Malo sutra!" - odgovorila je njena vršnjakinja iz istog razreda.

"O samoupravljanju ne znam baš mnogo, ali od oca često slušam prigovor drugovima da bi radnička klasa trebalo da bude mnogo bolje upoznata sa poslovanjem preduzeća, a ne kad ono počne da propada, da tek onda radnici saznaju šta je posredi" - bio je odgovor njihovog četiri godine starijeg druga iz škole "Lenjin".

"U televizijskom "Dnevniku" sam čuo da jedan direktor ima platu od milion dinara kad je na bolovanju. Kolika li mu je plata tek kad radi. A kolika njegovih radnika. I pitam se, da li je i samoupravljanje na nivou direktorove plate u tom preduzeću!" - bio je odgovor učenika osmog razreda škole "Lenjin".

"Ovo pitanje o samoupravljanju je najlakše, sama reč govori, ali i pored toga ne znam šta da kažem, jer svi danas pričaju o samoupravljanju, i ko zna i ko ne zna, pa mi u glavi zuji" - odgovorio je njegov vršnjak iz škole "Žarko Zrenjanin".

Na kraju smo 162 učenika koliko je bilo anketirano iz tri beogradske osnovne škole, upitali: šta misle o proučavanju marksizma. Da li ih ta grana nauke zanima, ili ne. I da li će im poznavanje marksizma biti uopšte potrebno u životu?

Sto šezdeset jedan učenik je pozitivno odgovorio na to pitanje. Samo je jedan rekao da ne zna čemu bi mu poznavanje marksizma služilo, da će moći da živi bez toga.

"Marksizam, mislim, može biti interesantan, ako se interesantno prikaže. On može da bude i dosadan, i to strahovito, ako se dosadno predaje. Naravno da je savremenom čoveku i te kako potrebno da što bolje poznaje marksizam", napisao je Vladimir Racić, učenik sedmog razreda škole "Đuro Đaković".

Zabeležio: Danilo Ružić (Ilustrovana, 1973.)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate