Mitić, Šekularac, Džajić, Petrović, Stojković: Jedinstveni susret 5 Zvezdinih zvezda (1989)




U najlepšoj trofejnoj sali jednog evropskog fudbalskog kluba (Real ima više i boljih pehara ali nabacanih kao u špajz) bilo je pretoplo za sve te tamne kravate i bele košulje, ali čak i onome ko ne navija za Zvezdu bilo je jasno da se tog trenutka dešava nešto lepo, neobično, svetski - čak za ovaj naš Balkan i naše naravi

Crvenoj zvezdi može samo da se zavidi: Rajka Mitića, potpredsednika kluba, Dragoslava Šekularca, šefa stručnog štaba, Dragana Džajića, direktora, Vladimira Petrovića, trenera i Dragana Stojkovića kao kapitena podvig je okupiti a kamoli ih staviti na istu klupsku ikonu kao - pet Zvezdinih zvezda!

Utorak, 30. maja 1989. godine: Vladimir Cvetković, generalni sekretar FK Crvena zvezda, prvi put je bio bespovratno nervozan i ljut. 

Prvi put pred i u toku velikih događaja u klubu nije nadmoćno širio ruke tvrdeći:

- Sve je pod kontrolom i sve se odvija po planu. 

Nervoza se zvala Dragoslav Šekularac.

Kasnio je više od pola sata na možda najveću klupsku svečanost koju je ova sportska institucija imala: zvanično proglašenje "pete Zvezdine zvezde". 

Svi su već bili tu: Rajko Mitić, Dragan Džajić, Vladimir Petrović Pižon, pa i Dragan Stojković Piksi - samo nema Šekija! 

Ne može da se krene sa ceremonijalom dok on ne stigne...

I kada je izgledalo da će Cvetković propištati kao Papenov lonac, pojavio se on, mali, proćelav, već zreo godinama (52 su mu) i stisnutom šakom pokazao karakterističan pokret:

- Evo me, bre... A? Bilo prpa, nema Šekija...

Više nije bitno da li je Šekularac zakasnio da bi ga svi čekali, ili se zaista ta bela košulja pri presvlačenju (bio je trening sve do pola šest) zaflekala slučajno, pa se čekao taksi sa novom košuljom iz Ulice 29. novembra, ili je on namćorast kao pubertetlija bio tvrdoglav da direktoru Draganu Džajiću presedne 43. rođendan. 

Činjenica jeste da su svečane pozivnice štampane sa datumom 29. maj 1989. u 18 časova, a posle je neko rukom i mastilom to sve prepravljao na 30...



O svakome nešto naj-naj



A bio se okupio svet svečan, svečarski obučen, biran bogami, nije da nije...

Bilo je direktora kojima bi se Predsedništvo Privredne komore Jugoslavije duboko poklonilo, a i Ante Marković ne bi pogrešio da ih priupita za neki savet.




Bilo je političara pa i trenutnih ministara za bar dva tri vladina kabineta, bilo je umetnika, pesnika, glumaca...

Posle su novine zabeležile lakonski to sve kao "veliki broj prijatelja Crvene zvezde".

I svi su oni čekali da dođe Šekularac i da počne fešta: promovisanje Dragana Stojkovića Piksija u petu legendu kluba.





Zvezda je imala mnogo kapitena, dosta igrača koji su za reprezentaciju Jugoslavije odigrali više od 50 utakmica, ali ova petorica nisu samo kapiteni - oni više dođu kao generali fudbala. 

I u Zvezdi i u reprezentaciji - po naš, pa i evropski fudbal. 

Svakom od njih u ukusno pripremljenoj monografiji napisano je nešto naj-naj. 

Rajko Mitić je bio 12 godina non-stop kapiten. 

Džajić je apsolutni rekorder u broju odigranih utakmica i za klub i za reprezentaciju, a u "Ginisa" pravo može podatak da je kapiten reprezentacije Jugoslavije bio 53 puta!





Pižon je imao u džepu najskuplji profi ugovor od Jugoslovena (sa Arsenalom na 895 hiljada funti sterlinga) ali ga nije naplatio krivicom manijakalne birokratije. 

Piksijeva priča tek se priča, a već je dva puta igrao za fudbalsku mundo-ekipu. 

Šekularac od svega toga nema ni približno, ali od deset prolaznika na ulici bar osam će reći:

- Šekularac je bio najbolji fudbaler ove zemlje svih vremena. On je bio čarobnjak!





Zato nikome ni nije bilo teško da čeka Šekija...


Preokret u Osijeku



U najlepšoj trofejnoj sali jednog evropskog fudbalskog kluba (Real ima više i boljih pehara ali nabacanih kao u špajz) bilo je pretoplo za sve te tamne kravate i bele košulje, ali čak i onome ko ne navija za Zvezdu bilo je jasno da se tog trenutka dešava nešto lepo, neobično, svetski - čak za ovaj naš Balkan i naše naravi. 

Zvezda je proizvodila igrača u klupskog fudbalskog Boga koji još hoda i igra. 

A kako igra videlo se 48 časova ranije u Osijeku...

Stigavši iz dalekog Brisela (zajedno sa Boškom Đurovskim, gde su dan ranije igrali za reprezentaciju Jugoslavije) samo dva sata pre meča sa Osijekom, Piksi je tražio prvo da jede, a onda da još spava u automobilu od hotela do stadiona. 

Prvo poluvreme nije igrao (budilo se dete!), a onda ušao u drugom poluvremenu i od 0:1 napravio 3:1! 

Samo on i on sam. 

Nije tajna: bez Dragana Stojkovića Piksija današnja Crvena zvezda bi bila mala ekipa, za igranje po kući, tako reći. 

Sa njim to je tim koji je ove 1989. ostvario najberićetnije proleće od kako postoji Crvena zvezda. 

Samo je Miljanićeva generacija (Džajić, Aćimović, Krivokuća, Dojčinovski, Ostojić, Karasi...) u jednoj polusezoni osvojila 25 bodova igrajući u Prvoj ligi sa 18 takmaca. 





Piksijevi drugovi su sa njim osvojili (pre zadnje igre sa Vardarom u Skoplju) 25 bodova u sistemu koji im je oteo jedan bod (nerešena igra sa Željezničarom i lošije izvođeni penali). 

A nije istina da je ova Šekularčeva družina igrački jačeg potencijala od one Miljanićeve. 

Biće da nam je sveukupni fudbal malo slabiji nego sedamdesetih...

Uz lepe reči, čestitanja svečarima, bilo je i pošalica koje su više zbilja među sujetnima u profesiji (a koja to profesija nije).

Rajko Mitić je ponavljao:

- Svima priznajem da su bolji, ali ja sam prvi i to nema ko, i nikada da izmeni...





Šekularac je kukao:

- To što sam odocnio je ništa! Trebalo je da im, ipak, uzmem pare za pravljenje svečane slike...

Džajić je već mislio, kao Karpov, unapred:

- U redu nas pet, ali ko je šesti?!

Vladimir Petrović Pižon je bio siguran:

- Ovo na svetu može samo Crvena zvezda...



Pojedinci će otići četvoronoške



A Piksi, da li je bio impresioniran?

Pa njega je samo pre nešto više od pola godine tadašnji šef stručnog štaba hteo da stavi na transfer listu jer nije pristao da obuče neki drugi dres osim broja 10!

Dragan Stojković je bio realan:

- Od mojih velikih prethodnika ja sam video jedino Pižona kako igra... Ja moram još da opravdam ovakvu čast...

Realno, Zvezdina mašinerija je proizvela instant velikana.

Dragan Stojković nije ponikao u ovom klubu, došao je kao prepečeni igrač, neće ostati u klubu više od četiri godine, ali...

Ono što nije uspeo Džajić ("Zar samo pet puta u timu sveta?!"), ili ono što nije uspeo Pižon (895.000 funti sterlinga je sada sitniš kakve se sume broje fudbalskim veličinama kalibra Piksija) Dragan Stojković ima velike šansi da ih dostigne i nadmaši.

Uspe li reprezentacija Jugoslavije da zaigra na Mundijalu u Italiji i bude li Piksi imao sreće da se teže ne povredi (tu svi obavezno pljunu tri puta u stranu ili čuknu u drvo) njegov odlazak u inostranstvo meriće se sumom koja bi možda iz bule vadila narodne banke neke naše republike ili pokrajine...




Posle zvaničnog dela ceremonije koja srećom nije bila dugačka, čitačka i dosadna, zvanice su sišle sprat niže u kafanu na prijem. 

Cvetković se hvalio da je repertoar takav da će pojedinci otići četvoronoške, ali sve je bilo na nivou. 

Negdašnji igrači svih generacija, rukovodioci kluba i članovi izvršnih odbora od osnivanja, uz čašicu (škotskog "razgovora") pričali su uspomene davne:

- A onda ja njemu zavrnem na penal, a on promaši celu loptu...

Šekularac je ostao do kraja dosledan:

- Jel’ da majstore, da sam ja bio kao igrač ispred svih njih bar četiri svetlosne godine?!

Upitani, doajen jugoslovenskog sportskog novinarstva i savetnik FIFE za pitanje štampe, Stojan Protić, nije se zbunio, i ostao je diplomata:

- Ti si, Šeki, mogao sve što drugi nisu... I Tumbasa nije mogao niko drugi da udari, nego samo ti...

Šekularac je posle svoje igrače poveo u karantin. 

Slava je bila, mora dalje da se radi... 

Ali kratko rečeno, Zvezdi može samo da se zavidi: svog potpredsednika Skupštine, šefa stručnog štaba, direktora kluba, trenera prve ekipe i trenutnog kapitena sjajno je okupiti na jednoj ikoni, a kamoli na takvim funkcijama u klubu.

napisao: Stevan Zec, obrada: Yugopapir (Tempo, jun 1989.)


u nastavku

Kraće biografije Zvezdinih zvezda i slike sa svečanosti - OVDE




Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)