Band Aid: Kako se i zašto 25. novembra 1984. okupila najveća britanska pop rock grupa muzičara




Niko nije mogao da predvidi da će sve krenuti u tim razmerama. Bile su to osamdesete, doba pohlepe i individualizma. Kada smo objavili Do They Know It’s Christmas, računali smo na neku sitnu lovu, ali, dogodilo se čudo - ljudi su kupovali pedeset primeraka i od toga 49 vraćali da se ponovo proda 

Sve je počelo jednim potresnim TV izveštajem iz Etiopije, koji je pripremio BBC novinar Majkl Burk. Njegova devetominutna reportaža o posledicama katastrofalne suše emitovana je 24. oktobra 1984. na programima 425 stanica širom sveta. Svet je počeo da saznaje kako je to živeti šest godina bez kapi kiše i tumarati u društvu 200 hiljada ljudi, u potrazi za vodom i hranom kojih - nema. 

Grupa entuzijasta okupljena oko ideje Boba Geldofa i Midža Jura: Band Aid (1984)

- Bio sam u Njukastlu, kao gost u rok emisiji "The Tube", koju su vodili Pola Jejts (tadašnja devojka Boba Geldofa) i Džuls Holand (i danas popularna TV faca), kada je prikazana reportaža Majkla Burka, seća se Midž Jur.

"Vrteli" su je svakog sata, tako da sam znao o čemu se radi, a onda mi je prišao Bob i rekao da on mora nešto da preduzme i pomogne tim nesrećnicima. Složili smo se da je jedina stvar koju možemo da uradimo snimanje ploče...


Potresne vesti



Geri Kemp, osamdesetih vođa benda Spandau Ballet:

- Dan posle Burkovog izveštaja, našao sam se u antikvarnici na King’s Roadu, gde me je s ulice video Bob Geldof. Ušao je unutra vidno potresen:

"Da li si gledao sinoć vesti? Ako se okupimo svi zajedno, vi, Duranovci i drugi, da li bi bio zainteresovan da snimimo ploču?" 

Pristao sam, naravno.

Reči za pesmu "Da li znaju da je Božić?" napisao je Bob Geldof, dok je Midž Jur imao samo četiri dana da u svom studiju osmisli melodiju i snimi "backing track". Seća se:

- Bila je to trka s vremenom. Morao sam da radim na brzinu, što nije moj stil, kao i da napišem pesmu "za sve ukuse". Bob i ja smo razmišljali i da jednostavno obradimo neku poznatu božićnu melodiju, ali u tom slučaju 50 odsto profita od prodaje ploče otišlo bi autoru.

Zato smo morali da napišemo novu pesmu i poklonimo sva prava Band Aid fondu.


Sveti Bob



Vredi napomenuti i ovo: nakon ogromnog uspeha muzičkih projekata Band Aid i Live Aid (po mnogima najznačajniji rok koncert u istoriji), Bob Geldof je pokupio svu slavu, odlikovan je najvećim kraljevskim priznanjem, dok Midž nije dobio ništa.

Ipak, kaže da u njemu nije bilo gorčine zbog toga:

- To je nekako bila i moja sreća, jer mi je dozvoljeno da na miru nastavim da stvaram muziku, dok je on postao "Sveti Bob", što mu sigurno nikada nije bio cilj.

Nas dvojica smo tako različiti. Stavite nas u praznu sobu i svi će videti samo njega - on je velik u punom smislu te reči. Visok, otresit, inteligentan, brbljiv...

Čak i kad sam imao Number One hit ("If I Was", kako se zove i Jurova autobiografija), šetao sam ulicom u društvu sa Bobom, a neko mi je prišao, jer je mislio da sam Piter Gebrijel!

Fil Kolins seća se 25. novembra 1984, kada su mnogobrojne britanske pop zvezde stigle u londonski studio na snimanje Band Aid himne "Do They Know It’s Christmas?"

- Pojavio sam se misleći da će bend činiti Džordž Majkl, Sting, Bob Geldof, Midž Jur i ja na bubnjevima. Umesto toga, došla je masa ljudi, sve sami članovi elitnog "ko je ko na UK sceni" tima.

Znao sam Stinga odranije, oduvek sam smatrao da je on jako cool, ali postao je moj prijatelj upravo tog dana. Čuo sam i za Bona, znao sam i za Pola Velera, ali svi su mi delovali nekako odbojno,  sve dok nismo stali zajedno ispred mikrofona. Bono je bio fantastičan, kad god se sretnemo, razgovor nam krene na temu Band Aida...


Parče plastike 



Do kraja dana, Band Aid session pretvorio se u superžurku, dok su Midž i Bob čupali kose s druge strane stakla, pokušavajući da snimanje grupnog refrena privedu kraju. Nestalo je ega i rivalstva, nije bilo bodigardova i portparola, a u žamoru koji je vladao u studiju započinjale su se najrazličitije teme i sretali najneobičniji sagovornici. 

Snimak je završen oko osam sati uveče, a kurir ga je biciklom odneo pravo u fabriku gramofonskih ploča. Bob Geldof je iste večeri poneo kasetu u Radio One, gde je najavio pesmu rečima:

YU rock misija, naš odgovor na UK Band Aid: Vest  objavljena u 
Rocku, marta 1985. (na finalnoj verziji omota singlice "Za milion 
godina" neće biti mrtvačkih glava).
- Ove godine, simbol života je parče plastike s rupom u sredini...

Ploča je počela da se prodaje već sledećeg dana.

Postala je najbrže prodavani singl svih vremena - "otišlo" je tri miliona kopija samo u Velikoj Britaniji, iako su Geldof i Jur računali na tek stotinak hiljada.

Pesma je boravila pet nedelja na prvom mestu UK liste.

Nekoliko sedmica kasnije stigla je i do vrha američke lestvice.

Tamošnji muzičari "revanširali" su se bendom USA For Africa i pesmom "We Are The World", a i Jugoslavija je reagovala u vidu YU rock misije i teme "Za milion godina".

Napisali su je Dragan llić i Mladen Popović.

Mnogo godina kasnije, Bob Geldof je izjavio:

- Niko nije mogao da predvidi da će sve krenuti u tim razmerama.

Bile su to osamdesete, doba pohlepe i individualizma.

Kada smo objavili "Do They Know It’s Christmas?", računali smo na neku sitnu lovu.

Ali, dogodilo se čudo - ljudi su kupovali pedeset primeraka i od toga 49 vraćali da se ponovo proda.

Mogla se kupiti i u pekarama, mesarama.

Ljudi su u fabrikama ploča dolazili da bez nadoknade rade subotom i nedeljom samo da bi se ploča odštampala u što većem tiražu.

Kao na filmu!

Događaji su nastavili da teku filmskom brzinom: počele su pripreme za "najveći rock projekat osamdesetih" - Live Aid...