Žarko Laušević, nova zvezda na domaćem filmskom nebu '87: Tri filma u Puli i jedna "Zlatna arena"

Avgust 1987: Sjajan glumac! Žarko Laušević je sjajno odigrao tri sasvim različite uloge: bio je dobar ("Dogodilo se na današnji dan"), zao ("Oktoberfest") i "Oficir s ružom".

- Kad si beo u liku, tražiš ono crno, a kad si crn, tragaš za belim. To je još Stanislavski postavio, nije to ništa novo, ali je to pravilo teško primeniti - to je rekao kao objašnjenje kako je spremio ove tri uloge.

Laušević je pao u oči kao glumac koji je princip o dobru i zlu ili crnom i belom umeo savršeno da primeni još kao student treće godine Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu kada mu je Stevo Žigon poverio ulogu Tibalda u "Romeu i Juliji".

Odmah ga je Jugoslovensko dramsko pozorište prigrabilo, stipendiralo i sada je njegov član. 

Laušević za pozorište kaže da je jedan ogroman akumulator za glumca i "poslednja oaza u kojoj glumac još može da uči, da se bavi sobom i glumom".

Film je nešto drugo - više je stvar improvizacije u većini slučajeva.

Tri filma u Puli i "Zlatna arena": Lauševića srećemo dan posle svečane dodele nagrada - vrteo se po holu hotela tražeći nekog da ga prebaci do "Jadran-filma" zbog nekih dogovora.


Kako - zar njemu nisu dodeljena kola sa šoferom na raspolaganje?

Laušević se smeje -  kakav šofer, ali "fića" bi sada odista vredeo, jer od hotela do Pule ima petnaestak kilometara.

Ako nije do Pule, je li Festival organizovao "pozlaćenome" prevoz do aerodroma?

- Nije - kaže naša filmska zvezda, naš Tom Kruz - niko me nije ni sačekao kad sam dolazio, niti sam ikoga od festivalskog sveta, dok sam bio ovde, upoznao.

Pa zar nije bilo zvanične svečane večere da se festivalsko "zlato" proslavi?

- Nije - "Tom Kruz" se osmehuje i pokušava da svemu prida "nije važno" ton. - Posle dodele nagrade s društvom sam obišao tri kafane dok nismo našli mesto da malo posedimo.


Glumice su ove godine štrajkovale...



Na drugim festivalima glumac se, radi koga se i prave sve te parade, neguje; pod njegove noge se pri ulasku i izlasku iz bioskopske dvorane prostiru crveni tepisi, u njegovu čast priređuju banketi i svečani ručkovi.

- Kod nas je sve na drugarskoj osnovi. Računa se na našu ljubav prema filmu.

I s tom se ljubavi onda manipuliše: glumca na Festival dovodi producent i plaća mu tri dana boravka u Puli, u šta je uračunato spavanje u hotelu "B" kategorije, plus devet hiljada dinara - što naravno nije dovoljno ni za pristojan sendvič s pivom.

Glumice su zato ove godine štrajkovale, te ih gotovo nije ni bilo. 

Laušević se izluksuzirao jer je imao tri filma, što znači tri honorara i tri puta one tri bakšiš-dnevnice - ostatak od 60 starih miliona dinara, koliko će ga Festival zajedno sa suprugom koštati, plaća on, svojeručno.

E, pa sad bumo videli da li će ga i sledeća Pula videti!

Napisala: Ljiljana Binićanin, obrada: Yugopapir (Ilustrovana, 1987.)


(Snimio: Bratislav Patrnogić)



Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate