Ostrvo Kornat, avgusta 1968: Starina Božo Kučić, suv i čvornovat
kao grana davno usahle masline, dremao je pod vrelim jadranskim
suncem na stepenicama oronule kamene kuće.
Kad smo iznebuha ispali pred njega
prenuo se i u njegovim, od dugog života već zamućenim očima
pomešao se strah sa nezadovoljstvom. Hteo je da pobegne od ljudi,
tih nametljivih stvorova koji neprekidno nešto govore i uvek hoće
nešto da saznaju, od tih galamdžija što remete zuk pčela...
