Pritom, pomagaće se izvoz, smanjiti budžetska potrošnja, a plate će moći da dele samo oni koji budu imali para.
Marković ni juče nije tvrdio da će sve ovo proteći bez "otpora i diverzija", ali je uprkos tome izrazio nadu da će, pre svega zahvaljujući nezadrživom procesu privatizacije, izgradnja novog sistema na ruševinama starog ipak u 1991. godini - napredovati.
Optimizam nije bez pokrića, jer smanjena inflacija na samo tri posto u novembru i jedan i po odsto očekivana u decembru, kao i održavanje višestranačkih izbora u svim republikama u relativno mirnim uslovima, kao i početak nove runde pregovora o usvajanju amandmana na Ustav SFRJ sa izgledima na uspeh i nastavak razgovora sa EZ i MMF - nov su podsticaj saveznoj vladi i njenom premijeru da od reforme ne odustaju.
Nova vlada na leto
Iako je ekonomska reforma osnova svih promena u Jugoslaviji, Ante Marković je rekao da u ovoj fazi prelaznog perioda ključnu ulogu mora da odigra ustavno pravni okvir sadržan u amandmanima na Ustav SFRJ, pa je zato novinarima saopštio i dobru vest:
- O tome smo u vreme praznika razgovarali sa predstavnicima Slovenije i Hrvatske, a danas u Skupštini SFRJ sa njenim predsednikom i predsednicima republičkih skupština. Od 25 amandmana sa Hrvatskom smo uspeli da usaglasimo 20 (ranije je ona pristala samo na pet), Slovenija je pristala da otvori razgovor o amandmanima, a sa predstavnicima Srbije počinjemo razgovor na tu temu sledeće sedmice. Danas je postignut dogovor da se na Ustavnoj komisiji usaglasi minimalan broj amandmana koji mogu da se usvoje, a da ostali ostanu u fazi razmatranja i sačekaju višestranačke izbore u svim republikama.
Prema očekivanju Markovića, Izborni zakoni i izbori za Savezno veće Skupštine SFRJ i izbor nove vlade trebalo bi da se u kontinuitetu obavi do kraja prvog polugodišta, a možda i pre. Zastoja neće biti jer će do konstituisanja novih višestranačkih skupština, kako u republikama, tako i u federaciji, funkcionisati sadašnje.
Najviše pitanja domaćih i stranih novinara bilo je upućeno povodom intervjua generala Kadijevića, ali Ante Marković je uz izvinjenje što ga nije pročitao, odbijao da komentariše stavove svog ministra odbrane na osnovu interpretacija samih novinara. Ipak, on je između ostalog rekao:
- Poznajem stavove svojih ministara i iza njih stojim jer nijedan nije protiv politike koju vlada vodi. Kadijević je osećao obavezu da tako nešto kaže da bi se u zemlji osigurao miran kurs reformi i održavanje demokratskih izbora. A ako se Kadijevićevi stavovi ne budu slagali sa vladinim, SIV će o tome raspravljati. Postoji mogućnost u slučaju značajnijeg neslaganja ili da vlada podnese ostavku, kao što je normalno svuda u svetu, ili da ministar ode iz vlade.
Rezervna opcija
Na izričito pitanje novinara Rojtera da li vojska podržava vladu, Marković je objasnio suštinu odnosa između vlade Sekretarijata za narodnu odbranu i Predsedištva SFRJ kao komandanta oružanih snaga:
- Sve što spada u nadležnost SSNO je i u nadležnosti vlade, a komandovanje u JNA je u nadležnosti Predsedništva SFRJ i mi sa tim nemamo ništa. Međutim, ukoliko se dogodi bilo kakvo naoružavanje grupa, pored legalne vojske i policije, resorni ministar je dužan, u skladu sa politikom Savezne vlade, da interveniše. Ministar je dužan da sprovodi stavove vlade, ako to ne čini, normalno on dolazi na dnevni red. Do sada takav slučaj nismo imali.
Marković, inače, smatra da vojska nije dužna da se izjašnjava o reformskom kursu federalne vlade, jer to njena nadležnost i nije.
Na pitanje da li veruje u realnost otcepljenja Slovenije i da li vlada ima neku rezervnu opciju u takvom slučaju, Marković je rekao da otcepljenje nije realno moguće u bliskoj budućnosti.
Iako je SIV protiv razlaza i zalaže se za jedinstvenu Jugoslaviju, kad je reč o promenama, moguće je i o tome razgovarati. Ali, ako dođe do razlaza ni jedna federalna jedinica ne bi mogla da prođe da ne plati visoku cenu tog poteza, koja je daleko veća od traženja uslova za zajednički život. Na duži vremenski period moguće je razmišljati o izdvajanju, ali u međuvremenu će doći novi izbori, pa će biti i drugačijeg raspoloženja.
Mnogi strani novinari posebno su insistirali da Marković odgovori na pitanje tzv. stranačkog karaktera, na šta im je on odgovorio da u svojstvu predsednika vlade neće da odgovara o reformskoj stranci.
Zabeležili: Lj. Zorkić, M. Brkić
Federacija - konfederacija
Objašnjavajući da su amandmani najpogodniji za prelazni period u kojem se nalazi Jugoslavija na pragu dogovora o budućem uređenju, posle višestranačkih izbora, Marković je rekao:
- Izjašnjavanje o federaciji odnosno konfederaciji bilo bi isto kao da određujemo ime još nerođenom detetu. I danas, nema smisla da se oko toga svađamo.
Referendum o reformi
Dopisnik "Biznis internešnela" pitao je Markovića ko u Jugoslaviji, u stvari, podržava reformu, a predsednik je između ostalog rekao:
- Usudio bih se da kažem da građani Jugoslavije daju podršku reformi. Ko bi se odrekao punih prodavnica kad nam na tome zavide i mnogi naši susedi i zemlje socijalizma koje su takođe u prelaznom periodu. Kad bismo raspisali referendum o reformi, verujem da bi većina građana bila za nju.
Da dosad, ipak, nismo platili preveliku cenu reformskih poteza, Marković je ilustrovao podatkom da je od letos iz solidnih deviznih rezervi potrošena samo milijarda dolara.
Vlada - Predsedništvo
Na pitanje da li SIV uživa podršku Predsedništva SFRJ, posle izjave njegovog člana Dragutina Zelenovića na jednom predizbornom skupu da je vladin program loš, Marković je izjavio:
- Komunikacija između SIV i državnog Predsedništva je dobra i nelogično bi bilo da posle izjave pojedinca dođe u pitanje podrška kolektivnog šefa države SIV-u.
Devalvacija
Kako komentarišete službene zahteve za devalvaciju dinara - pitao je novinar "Vjesnika".
- Nikakav službeni zahtev za devalvaciju dinara do sada nismo dobili - bio je kategoričan Ante Marković. - Ako dođu iz pojedinih republičkih skupština, bićemo dužni da odgovorimo u redovnoj skupštinskoj proceduri, što uvek i činimo bilo da usvajamo ili odbijamo predloge.
(Večernje novosti, 1990.)
