Zoran i Bojan Rambosek - Svi pevaju "Vuka i ovcu", a uskoro će i "Cicu iz Grivca"! (1972)


Jednom me je jedan prijatelj pitao da li znam kakvo je to osećanje kada ceo svet pevuši tvoju pesmu. Tek sa "Vukom i ovcom" sam to saznao. Verujte, prijatno je. Ta moja prva dečja pesma i nenamerno je postala novi stil komponovanja te vrste muzike. A skoro je neverovatno da je baš "Vuka i ovcu" odbio "Jugoton" da izda na ploči! Uspeh je velik, ploča je već srebrna i ide dalje

Put do popularnosti i pune afirmacije za Zorana Ramboseka trajao je, maltene, dve decenije. Njegov sin Bojan bio je bolje sreće. Bilo je dovoljno da u emisiji "Dvogled" otpeva tatinu kompoziciju na tekst Ljubivoja Ršumovića "Vuk i ovca", pa da postane ljubimac i dece i odraslih.




Ovih dana dogodilo se nešto što tata Zoran nije mogao ni da sanja kada je pisao svoju prvu kompoziciju za decu. 

Njegove dve pesme nisu primljene na "Beogradsko proleće", u konkurenciji za dečju kompoziciju, ali je zato sin Bojan dobio poziv da peva tuđe pesme.

- U prvom trenutku bio sam dvostruko razočaran: i zbog toga što pesme nisu primljene i zbog toga što Bojan neće pevati - kaže stariji Rambosek. - Međutim, sada sam zadovoljan. Jer, ja nikako ne mogu da shvatim zašto dečje pesme ne pevaju deca nego odrasli. 

Isto tako nije mi blizu poimanja da poneko dete, koje će se naći na festivalu, mora da peva u konkurenciji sa već afirmisanim pevačima. Zašto bi se Bojan takmičio sa Radmilom Mikić, Ljubišom Bačićem ili Draganom Lakovićem?

Iako ne govori glasno, Zoranu Ramboseku smetaju i neke druge stvari u ovom delu Beogradskog proleća. 

Recimo da je takmičenje za najbolju dečju kompoziciju za novčane nagrade od kojih je prva petsto hiljada starih dinara!

- Bojan, sem na televiziji i nekim dobrotvornim koncertima, nije pevao za publiku, a ni za novac - priča Zoran. - Nedavno smo bili na gostovanju u Sovjetskom Savezu i nagrada mu je bila knjiga ilustrovanih bajki koju je dobio od Šaljapinove žene, kao i pojava na Moskovskoj televiziji kada je sa "Vukom i ovcom" na ruskom jeziku mamama čestitao Osmi mart

Vidite, često se uzbudim kada mi se prebaci da sam Bojana uvukao u svet šou-biznisa, da maltretiram dete, da ga vodim po koncertima i da izvlačim dobit, da dete ni krivo ni dužno trpi od mojih ambicija. 

Stvari stoje drukčije. 

Ne želim da Bojan postane starmali. Ne učim ga da peva, puštam ga da sam uči, izbegavam da ide na koncerte. 

Već sada je odlučeno da za jesen pripremimo jednu longplej ploču i da kada Bojan pođe u školu sve prestane. Nema više pevanja!

Dok tata brine brigu oko festivala, kompozicija i igara, brani sebe i sina od nabeđenih tvrdnji, Bojana ne more takve brige. 

Ovih dana on nešto "kunja". Jeo je semenke i pokvario stomak. Manje izlazi u dvorište a više je u sobi koju je pretvorio u košarkaško igralište. Čim ustane, onako u pidžami, hvata loptu i pokušava da je ubaci u improvizovani koš. 

I pored svih pretnji mame Mirjane da ne sme da lupa i skače, da uznemirava susetku koja stanuje na spratu niže, on tera svoje. Pokušava da bude ravan Slavniću koji mu je ideal.


Tolstoj i deda Ostoja



- Sasvim slučajno je Bojan propevao - nastavlja tata Zoran. - Jednom sam sreo Ršumovića i ponudio se da pevam u "Dvogledu". Pošto u svom repertoaru nisam imao ništa prikladno, komponovao sam. Bojan je skoro slučajno otpevao tu kompoziciju, koju sam inače namenio Senki Veletanlić i meni. 

I tako, umesto da to bude naš hit, postao je Bojanov.

Jednom me je jedan prijatelj pitao da li znam kakvo je to osećanje kada ceo svet pevuši tvoju pesmu. Tek sa "Vukom i ovcom" sam to saznao. Verujte, prijatno je. Ta moja prva dečja pesma i nenamerno je postala novi stil komponovanja te vrste muzike. 

A skoro je neverovatno da je baš "Vuka i ovcu" odbio "Jugoton" da izda na ploči! Uspeh je velik, ploča je već srebrna i ide dalje!

Tata Zoran i sin Bojan su, inače, drugari. Druže se i u slobodnom vremenu i "službeno". Mama Mirjana je, po svemu sudeći, vrlo popustljiva i Bojan ne strahuje od nje. Najviše se plaši oca. 

Ali, iako ga respektuje, ipak ponešto radi na svoju ruku. Pa i to sa pevanjem. 

On peva kako ume, uzima vazduh kad mu je zgodno, i uopšte ponaša se kako mu najviše godi. I njemu se dopada ona protestna pesma Pere Zupca koja se lepo završava:

A sinoć mi deda Ostoja kupio dva tri Tolstoja, i šta da kažem više, taj Tolstoj dobro piše.

Ali nikako ne razume one čudne odnose i zašto se vuk i ovca ne podnose. Ta filozofija njemu nije mnogo bliska.

- Zadovoljan sam što se sa Bojanom za ovih nekoliko meseci nije ništa dogodilo. On je dete kao i sva druga deca. U našoj kući se negovala muzika, moj deda je svirao, otac Miroslav bio je dirigent, ja pevam i komponujem. 

Normalno je, skoro, da i Bojan radi to isto. 

Sada je upisan u prvi razred Muzičke škole "Stanković" - vežba već etide. Samo on reaguje kao i svi dečaci njegovih godina. Jednom, pred koncert, sav ozbiljan priđe mi i pita: 

"Tata, imaš li tremu?"

"Nemam, a šta ti je to?" - odgovorim ja još ozbiljnije.

"Ne znam - nastavi Bojan još zabrinut - ovi kažu da je imaju. Ali, kad je ti nemaš, nemam ni ja!"

Voli da mu pričam priče, ali ne one iz knjige. Moram da izmišljam. Kao, recimo: "Seo vuk u auto, a jarići.. "

Zoran Rambosek je vrlo odlučan kada kaže da Bojan prestaje da peva sa prvim danom školske godine. On je već našao "zamenu" svome sinu. To je trogodišnja Deana Pataković koja je već pevala u duetu sa Bojanom "Mamine maze" koje razbijaju vaze i piju batine. 

Po Rambosekovim rečima, Deana je pravo otkriće.

Na "Beogradskom proleću" u konkurenciji za dečju pesmu neće se pojaviti ni kompozitor ni pevač sa prezimenom Rambosek. U prvo vreme stariji Rambosek je bio razočaran što njegove kompozicije "Tužbalica jednog psa" na Ršumovićev tekst i "Cica iz Grivca" na tekst Dobrice Erića - "zbog akcenta“ - neće biti pevane. 

Sada je zadovoljan i veruje da će na ploči postići veliki uspeh.

Napisala: Zorica Pašić (TV novosti, april 1972.)


Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)