April 1971: U želji da saznamo šta će nam u
narednom delu godine ponuditi Televizija Beograd, obratili smo se
Ljubomiru Radičeviću, glavnom uredniku Kulturno-umetničke redakcije
da nam pruži, što bi se reklo, informacije iz prve ruke o novim
filmovima, uzbudljivim serijama, dramskim ostvarenjima i šou
programima.
Naše prvo pitanje odnosilo se na filmski repertoar.
Hteli smo da saznamo da li će u toku leta broj takozvanih
celovečernjih filmova biti povećan. Evo šta nam je na to odgovorio Ljuba Radičević:
- Dužni smo da poštujemo programsku
šemu utvrđenu za 1971. i obaveznu za sve televizijske centre u
zemlji. Međutim, to ne znači da nećemo, ukoliko se za to ukaže
mogućnost, dopuniti fiksirani program vanrednim filmskim terminima.
I do sada je tako bilo, pa treba očekivati da će se i tokom ovog
leta pojaviti "filmski dodatak", možda serija "Diznilend"
i jedna engleska humoreska, u nastavcima, poput "Doktora u
kući".
Pregovori su u toku i ja se nadam da će se povoljno
završiti do kraja aprila.
U red za dobar film
Pod kakvim uslovima nabavljate filmove
koji nisu bili prikazivani kod nas?
- Reč je svakako o bioskopskim
filmovima. U svetu je uobičajeno
da se filmovi pravljeni za bioskopsku eksploataciju najpre ponude
distributerskim kompanijama, pa tek zatim televizijskim stanicama.
Naravno, prednost je uvek na strani bioskopa. Ukoliko se desi, a
to se događa, da u Jugoslaviji nijedan distributer neće da uzme
jedan film, onda se može ponuditi televiziji. Ali, ako distributer
otkupi licencu za, recimo, pet godina, onda će na mali ekran taj
film doći tek kad istekne bioskopska licenca ili ranije, ali uz
obaveznu saglasnost (a to će reći i finansijsko obeštećenje)
distributera.
Međutim, hteo bih ovde da naglasim
da i u slučaju kad distribucija odbije jedan film, televizija
automatski ne stiče pravo na njega. Događa se da niko od prikazivača ne želi da uzme neki igrani film, ali proizvođač ipak
ne daje TV pravo. Zašto? Zato što mu se više isplati da pričeka
nekoliko godina, jer ili će se distribucija predomisliti ili će
film u trećoj ili četvrtoj godini eksploatacije biti ponuđen
prikazivačima jeftinije nego u svom premijernom izdanju. Na primer,
"Dr Živago" je u početku bio preskup za jugoslovensku
distribuciju, pa je stigao u naše bioskope sa zakašnjenjem, to
jest, tek kada mu je pala cena.
Ali treba istaći da je cena koju može da plati naša distribucija
desetak puta veća od platežne moći televizije, pa se stoga
stranoj kompaniji više isplati da čeka, više godina, odluku naše
distribucije, negoli da film odmah proda televiziji. Samo, nije sve
tako bezizlazno za mali ekran kao što to, posle svega ovde rečenog, izgleda. Jer, jugoslovenski distributeri često nađu zajednički
interes sa televizijom i tako se na televiziji nađu filmovi posle
godinu-dve prikazivanja u bioskopima, a neki filmovi svoju premijeru
imaju zapravo na televiziji.
Reč je, naravno, o filmovima koji prema
proceni distributera neće u bioskopima imati veliku posetu. I desi
se često da se distribucija prevari, jer posle televizijske
projekcije film doživi renesansu: o njemu se priča, publika ga je
lepo primila, mnogi nisu bili u prilici da ga na televiziji vide pa
se raspituju kada će biti na bioskopskom repertoaru. Želim da
naglasim da je reč samo o umetnički vrednim filmskim delima.
Još 13 puta Nes?
Šta nam obećavate za ostatak
godine?
- Stavićemo na program vestern seriju
"Hondo". Ali, u ovom trenutku ne mogu vam reći kad će
početi prikazivanje. Najverovatnije u julu mesecu.
Kriminalističke serije su uvek
osvajale gledaoce. Kakav je plan Vaše redakcije kada se radi o
naslednicima Eliota Nesa i drugih?
- Neka se pristalice Eliota Nesa
raduju: pregovaramo o otkupu još 13 epizoda i krajem ove ili
početkom sledeće godine - opet "Nesalomivi"! O novim
kriminalističkim serijama još je rano govoriti, jer tek predstoji,
drugom polovinom aprila, susret sa stranim serijama u okviru
televizijskog programskog sajma u Kanu.
400 novih TV drama
 |
| Ljubomir Radičević marta 1980: Neuspeh konkursa za TV seriju |
- Posredi je nesporazum: večernje
emitovanje crtanih filmova nije dečji termin.
U stvari, izašli smo u susret mnogim molbama gledalaca: na kraju dana razvedrite nas!
A deca imaju crtane filmove u poslepodnevnom terminu!
U stvari, izašli smo u susret mnogim molbama gledalaca: na kraju dana razvedrite nas!
A deca imaju crtane filmove u poslepodnevnom terminu!
Dramatizacija "Čedomira Ilića"
(u nastavcima) naišla je na dobar prijem. Da li će vaša redakcija
još koje delo iz našeg kulturnog nasleđa tako prezentirati i da li
će to postati jedan novi oblik TV dramskog
stvaralaštva?
- Prema reakcijama na prvu i drugu
epizodu "Čedomira Ilića" može se zaključiti da su
gledaoci veoma dobro primili proširenje dramskog repertoara
adaptacijama domaćih proznih dela.
Ohrabreni time, mi počinjemo rad na seriji "Hronika palanačkog groblja" Isidore Sekulić u režiji Slavoljuba Stefanovića - Ravasija.
Ohrabreni time, mi počinjemo rad na seriji "Hronika palanačkog groblja" Isidore Sekulić u režiji Slavoljuba Stefanovića - Ravasija.
Vaša redakcija raspisuje konkurs za
TV drame svake godine. Da li ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima i
u kojoj meri su na takav način otkriveni novi pisci? Koliko vas
košta ta akcija?
- Posle više godina opet smo raspisali javni konkurs za televizijsku dramu.
Upravo je u toku čitanje prispelih radova.
Ima ih više od 400!
Nadajmo se da ćemo otkriti nove autore.
Pitate me o ceni tog konkursa?
Izdaci su visoki, ali ako zaista dobijemo dobre tekstove - bar tri-četiri drame koje bi bile stubovi repertoara - isplatiće se!
Šou - još uvek iz uvoza
Upravo je u toku čitanje prispelih radova.
Ima ih više od 400!
Nadajmo se da ćemo otkriti nove autore.
Pitate me o ceni tog konkursa?
Izdaci su visoki, ali ako zaista dobijemo dobre tekstove - bar tri-četiri drame koje bi bile stubovi repertoara - isplatiće se!
Šou - još uvek iz uvoza
Šou programi se uglavnom uvoze iz
sveta. Ima li nade da se neki takvi programi stvaraju i na domaćem
tlu?
- Šou i revijalni programi ne samo da koštaju mnogo, već
zahtevaju i zabavljače sa višestranim sposobnostima. To se
najbolje vidi kad se uporedimo sa stranim emisijama i učesnicima u
njima. U nas još nisam naišao na kandidata za šoumena koji je
spreman da vežba više meseci, da uči, da ovlada scenom u svim
njenim komponentama: da peva, pleše, glumi...
Mnogi naši pevači, i ne samo oni, žele i traže brz rad, čak pružaju
otpor ako treba da se pojave sa potpuno novim repertoarom pesama. Ima
izuzetaka i prema njima ćemo se ubuduće i orijentisati. Televizija
je spremna, ali ne znam da li su spremni i svi kandidati za šou
emisije, pogotovo oni koji nam preko novina javljaju o svojim
ambicijama, čudeći se pri tom što još nisu snimili svoj šou. Mogućno je da je reč i o zabludi: šou nije samo pevanje uz promenu
dekora i uz baletski ansambl!
Narodna muzika je posle toliko
vremena našla svoje stalno mesto na malom ekranu. Šta predviđate
kao nova programska rešenja za sledeću sezonu?
- Za narednu programsku godinu već
sad prikupljamo ideje, angažujemo autore i nadam se da će to
rezultirati inovacijama u ovom nimalo lakom televizijskom žanru:
treba odoleti kiču i kvazi narodnoj muzici!
Leto i kako ga preživeti?
- Leto ćemo tretirati kao prošle
godine, a to znači da se obim i kvalitet programa neće menjati, već
će se samo programske vrste podesiti prema "vrelim" mesecima.
(RTV revija, april 1971.)
