Slavoljub Slava Ković: Sećanja i reagovanja nakon otkrivene priče o dečaku heroju iz Bogatića (1979)




Pogledaj ovaj spisak. Evo krsta pored njegovog imena. Sam je sebi presudio. Psuje nas, ruga nam se, prkosi. Kad su ga saslušavali, rekao je: "Tucite, ubijte, pobeda je naša!"

Naša reportaža "Petokraka heroja Slave" o prkosu i junačkoj smrti šesnaestogodišnjeg dečaka iz Bogatića i dalje izaziva veliko interesovanje u javnosti. Redakciji svakodnevno stižu pisma od naših čitalaca. O Slavinoj hrabrosti i smrti razgovarali smo i sa borcima, političarima i njegovim drugovima i zemljacima. 

(Reportaža je najverovatnije objavljena u nekom od decembarskih brojeva Ilustrovane 1978. godine / brojevi 1048-1051 / Javite se ukoliko je imate - op. Y. )

Slavoljub - Slava Ković iz Bogatića, sa urezanom petokrakom na čelu,
streljan u Šapcu 10. januara 1942. godine (foto: znaci.net)

*****



MOMČILO DUGALIĆ, general-potpukovnik, potpredsednik SUBNOR-a Jugoslavije:

- Pišući o Slavi Koviću, otržući ga od zaborava, "Ilustrovana Politika" mu samim tim podiže lep spomenik. Vaša priča o dečaku sa fotografije, snimljene uoči svirepog pogubljenja otkriva jedno od mnogih svedočanstava postojanosti i prkosa porobljenih ali nikad nepokorenih naših ljudi.

To nije samo protest protiv ropstva i tiranije tuđina, nego i odsudna borba na poslednjoj liniji života, u kojoj čovek treba da ostane čovek a zločinca da hvata strah, da potlačeni ne izgube veru.

Ko tako umire, ostaje večito da živi u svakom novom pokolenju. Najlepši spomenik koji im dugujemo je borba za što humaniji život ljudi za koje su živeli i umirali ti ljudski gorostasi.



ŽIVORAD KOVAČEVIĆ, predsednik Skupštine grada Beograda:

- Pridružujem se inicijativi redakcije "Ilustrovane Politike" da se potresni događaji iz naše revolucije i herojsko držanje šesnaeetogodišnjeg borca Mačvanskog odreda Slavoljuba Kovića pred neprijateljem - trajno obeleži.

Naše društvo znalo je da ceni podvige hiljada znanih i neznanih heroja naše narodnooslobodilačke borbe i da mladim generacijama ukazuje na njihove besprimerne podvige, njihovu ljubav prema domovini, odanost Partiji i žrtvovanje za ideale za koje su se borili.

Zato mislim da je i podvig Slavoljuba Kovića, koji je sa urezanom petokrakom na okrvavljenom čelu prkosio i neustrašivo stao pred puščane cevi nemačkih fašista i domaćih izdajnika dostojan da se obeleži kako bi trajno ostao u sećanjima današnje generacije i budućih generacija.

Izgleda mi najprirodnije da neka ustanova u kojoj borave deca i mladi (obdanište, osnovna škola, dom za decu i omladinu i slično) dobije Slavoljubovo ime - jer bi to bio ne samo spomen, već bi priča o malom heroju bila stalno živa i podsticajna.



Dr SAŠA BOŽOVIĆ, proslavljena lekarka koja je bila zajedno sa Boškom Buhom onog dana kad je mali heroj poginuo:

- Naš narod je plemenit, dobar i pun ljubavi prema svemu što ima svoju vrednost. Naša književnica Mina Kovačević podigla je spomenik Šulcu, Nemcu, jer je i u njemu osetila ljudskost.

Mi imamo u našem narodu veličine koje nose težinu i jaču i veću od Šulca. Međutim, nedostaje nam nešto što će da nas podseća, da nas povremeno greje. Imamo naš veličanstveni Kragujevac koji me uvek boli kad god se setim tragedije koju nosi.

Mira Alečković me je svojom poemom ovog oktobra ponovo, posle toliko decenija, potresla, ali ako, neka nas potresa i Mira i stotine drugih, neka nas bude da ne zaboravimo ono što je veliko.

Naravno da ne smemo da zaboravimo junaka Slavoljuba - Slavu Kovića iz Bogatića koji treba sve nas i starije i mlađe da podseća na herojstvo.

Zašto mu ne bismo ostavili trajnije obeležje: njegovu ulicu, školu, spomenik?



PURIŠA ĐORĐEVIĆ, filmski režiser:

- Dečaku, čija fotografija odavno postoji, sada se zna i ime. Ja sam jednom, pre više od dvadeset godina, tragao za jednom fotografijam iz rata; bio je to snimak jedne partizanke. Ništa nismo znali o toj devojci, ni ko je, ni odakle je. Ta slika nepoznate devojke navela me je da snimim dokumentarni film "Devojka sa naslovne strane".

Znam da su Čačak i okolina puni nepoznatih heroja čiji su podvizi ostali nezabeleženi. Pa i Šabac: u njegovoj okolini za vreme rata ubijeno je tri hiljade seljaka koji do danas nisu dobili spomenik. Možda bi sada Šapčani mogli da se sete svojih poginulih heroja, da oni zaslužuju spomenik, pa da bar sada ovom dečku, doskora bezimenom junaku, podignu spomenik, na primer.


TV emisija o Slavi



ĐOKO STOJIČIĆ, urednik RTB i predsednik Sekciije za kulturu Republičke konferencije SSRN Srbije:

- Kad sam pročitao vašu reportažu o zadivljujućem herojstvu mladog Slavoljuba Kovića, pomislio sam: nešto treba učiniti da se sačuva sećanje na njegov natčovečanski otpor fašizmu i porobljavanju. Tu nije reč o podvigu, jednom trenutku heroizma, već o stamenom čoveku koji je duboko u svojoj svesti povukao znak jednakosti između slobode i života.

Taj njegov pogled, taj stav, taj prezir koji kao brana zaustavlja neprijatelja i tera ga da divlja, da mu urezuje petokraku na čelu i da u nemoći puca u nesavladivo srce, taj pogled je glasno grlo naše revolucije.

Treba ga zabeležiti u čitankama, podići mu spomenik, napisati pesme, komponovati kantate. Slavoljuba Kovića treba uneti u svest i pamćenje, proglasiti ga narodnim herojem. Jer taj dečak iz Bogatića nije jedan životopis, to je sažeta energija nepokorenog i slobodoljubivog naroda.

Televizija Beograd inspirisana reportažom u "Ilustrovanoj Politici" snimiće dokumentarnu emisiju o Slavi Koviću.


Ne odvajam ga od Buhe



ŽIVORAD BERIĆ, penzioner i prvoborac iz Loznice:

- Bio sam 1941. godine komandant mesta u Bogatiću. Mačvani su masovno odlazili u partizane. Formirali smo bogatićku seosku četu koja je kasnije ušla u sastav Mačvanskog partizanskog odreda. Slava je među prvima došao i rekao mi:

- Žiko, evo, došao sam i ja. Hoću da idem u partizane da se borim. Pušku nemam, oteću je od Nemaca, ali sam evo doneo ovu moju "mašinku", trebaće mi da nešto drugovima sašijem i okrpim.

Pogledam, a on doneo šivaću mašinu. I otišao je. Više ga nisam video.

Tek na ovoj potresnoj slici pre deset godina.

Ja sam ga prvi prepoznao kad su pokazali fotografiju.

Napišitete da ja Slavu ne odvajam od Boška Buhe. Mislim da mu treba podoći spomenik usred Bogatića. Ali, to treba da učini Savez boraca u Bogatiću i Šapcu.

Sramota je što to dosad nije učinjeno.


Slavu u čitanke



RADIŠA RADIŠIĆ, iz Aranđelovca:

- Ustanička Mačva ima čime da se ponosi. Predlažem da fotografija neustrašivog i prkosnog Slave Kovića obavezno uđe u čitanke za osnovne škole sa iscrpnim napisom o njegovom detinjstvu, odlasku u partizane, držanju pred neprijateljem i streljanjem.

Da se vidi i da se zna da su naša omladina, mladići i deca, ginuli i umirali kao heroji: uspravno, prkosno i dostojanstveno.

Da se na herojstvu ovog dečaka, sa čijeg čela teče krv uče njegovi vršnjaci širom Jugoslavije.

A njegov rodni Bogatić treba da mu, bez dvoumljenja, usred grada na najlepšem mestu podigne dostojan spomenik sa njegova dva znamenja: "singericom" i puškom, a da neka ustanova ili preduzeće dobije njegovo ime.



ČEDA KOVIĆ, službenik Beogradske banke u Šapcu:

- Ne, nismo rođaci iako imamo isto prezime. Odrasli smo zajedno u Bogatiću i išli u osnovnu školu. Evo, sačuvao sam i sliku našeg razreda na kojoj je i Slava.

Fotografija koju je redakciji dostavio Čeda Ković:
Slava je obeležen strelicom (klik za uvećanje)

Bio je siromašan, ali veoma dobar, skroman i druželjubiv dečko. Sa drugovima je delio i poslednji zalogaj.

Zaslužio je da bar jedna ulica u Bogatiću ili Šapcu nosi njegovo ime.



RATOMIR VIĆENTIJEVIĆ iz Valjeva, predsednik Međuopštinskog odbora SUBNOR-a Podrinsko-kolubarskog regiona u Šapcu:

- Vi ste nas svojom reportažom ukorili i opomenuli. Odmah posle Nove godine pozvaću drugove iz Šapca i Bogatića da vidimo kako da na najbolji način sačuvamo trajnu uspomenu na tog divnog momka. Sramota je što to do sada nije urađeno. Pozvaćemo i vas na taj dogovor.



OLGA ĐOLNIĆ iz Bogatića, Slavina sestra:

- Hvala vam što ste mog Slavu otrgli od zaborava. Ali da vam ispričam još nešto. Prošli put sam to zaboravila. Bila sam zbunjena i iznenađena što se neko posle toliko godina interesuje za mog napaćenog brata.

Kad smo ja i majka Milica čule da je uhvaćen i da je u zatvoru u Šapcu, odmah smo tamo otišle i preko prijatelja doznale da u Šapcu jedan folksdojčer, neki Dolček, za novac pušta uhapšene iz zatvora.

Prodali smo nešto i sa novcem i poklonima otišli kod tog crnog Dolčeka. Uzeo je novac i poklone i obećao da će učiniti "sve što može".

Kad sam drugi put otišla kod njega da ga pitam šta će biti sa Slavom, pozvao me je u stranu i rekao:

- Nema ništa od njega!

- Kako nema, gospodine?

- Ne vredi!

- Zašto ne vredi? Pa on je još dete?

- Pogledaj ovaj spisak. Evo krsta pored njegovog imena. Sam je sebi presudio. Psuje nas, ruga nam se, prkosi. Kad su ga saslušavali, rekao je:

"Tucite, ubijte, pobeda je naša!"

Pre nekoliko dana u Istorijskom arhivu Beograda, među spisima Specijalne policije, našli smo i spisak streljanih u logoru u Šapcu januara 1942. godine.

Pored imena Slavoljuba Kovića piše:

"Priznao je samo da je učestvovao u borbama protiv Nemaca. Neće da kaže ko mu je dao pušku i municiju. Ništa više neće da prizna. Partija prva.

"Partija prva", kako nam je objasnila službenica arhiva, značilo je - za streljanje.

Obrada: Yugopapir (Ilustrovana, januar 1979.)


Podržite Yugopapir: FB TW Donate