Oliver Mandić, hit muzičar '78: Ako vam se sviđam - volite me, ako vam se ne sviđam - pljunite me

April 1978: Mladi beogradski klavijaturista i pevač, dovoljno je kontroverzan, da bi se o njemu pisalo.

Često je menjao grupe: "Oliver", "Pop mašina", "Yu grupa", "Oliverova beogradska reprezentacija"...

Ovih dana Oliver je ponovo u žiži interesovanja javnosti svojim hit-singlom "Ljuljaj me nežno".

O svom, možda i dugo čekanom uspehu, o stvarima koje voli ili koje bi želeo da zaboravi, govori nam Oliver Mandić:

Pošto je sada u modi da se bude najbolji, da te pitam u čemu si ti najbolji?

- Pa, najbolji sam u bilijaru među muzičarima, a čini mi se da sam najbolji i u pravljenju ekscesa koji zaprepašćuju publiku!

Da, malo je ljudi slomilo Mini Moog, a ti si jedan od njih. Zašto si to učinio?

- Poznato je da sam ga među prvima u Beogradu imao, i godinama sam pokušavao da ga uklopim u muziku koju stvaram, međutim to mi nikako nije polazilo za rukom, tako da sam iskoristio prvu priliku na "Boom festivalu 1976.", da ga se otarasim.

Kad smo već kod "Booma 76." ceo tvoj orkestar vozio se i u Mercedesima. Luksuz ili potreba?

- Malo je poznato da sam ja te Mercedese dobio za reklamiranje poznate kuće "Inex Rent A Car", što naravno nisam odbio, jer zašto bih išao autobusom, kad mogu Mercedesom. Mnogima se taj potez nije dopao, pa se lako može desiti da se sledeći put vozim u Rollsu. Što da ne!

Priča se da provodiš lude noći. Da li si ti možda pronašao rudnik ludog kamenja?

- Mnogi umetnici traže inspiraciju u prirodi, ljubavi... Ja se trudim da svoje kompozicije stvaram isključivo noću, što se uostalom može osetiti i na mom singlu, čak i na drugoj strani...

Reci mi nešto o situaciji u domaćoj rok muzici.

- Situacija se zna kakva je, posle Bijelog dugmeta sve ostalo je smešno...

Nego, šta je onda sa svetskom scenom?

- Dok je Pink Flojda, Cepelina, grupe Jes, Vondera i njima sličnih, uopšte ne vidim razloge da bih o tome razbijao glavu.

Često si menjao ljude sa kojima si sarađivao. Da li su oni bili loši, ili si ti bio isuviše dobar? 

- Tražio sam ljude koji su bili u mom fazonu, tj. ako sviraš rok, takav i život moraš voditi, inače drukčije ne ide, onda je sve samo foliranje. Ja sam baš bio u prilici da mnogo puta radim sa takvim ljudima. To ne znači ni da su oni loši, ili ja dobar već samo da ja folirante ne volim.

U kojoj bi grupi najradije svirao?

- U Bijelom dugmetu, tu nema govora, ali neka me ljudi ne shvate pogrešno da bih ja s njima zbog novca, jer ga imam više nego svi oni zajedno.

Novac, novac, olako ga trošiš, opravdano ili možda ne?

- Što se novca tiče, jednog dana kada budem našao prave ljude, koji su moji istomišljenici, neću ga žaliti, do poslednjeg dinara ću ga dati za opremu, kamione, samo da bi publici pružili što više.

Ako se ne varam, letos si bio u Dubrovniku i tamo si viđen sa nekim strancem. U čemu je stvar, možda neki pregovori, planovi za inostranstvo?

- Da, istina je, bio sam u pregovorima sa jednom stranom producentskom kućom, tačnije rečeno sa jednim Grkom milionerom, s kojim sam tražio mogućnost za moj rad u inostranstvu. Na žalost, njegovi uslovi su bili toliko nepovoljni za mene, tako da smo se rastali na jedan veoma neprijatan način. Sve ostalo što bude bilo u vezi sa inostranstvom pregovaraće moja diskografska kuća PGP RTB.

Ovih dana stalno ljuljaš nešto na radiju i televiziji. Kako ti to uspeva?

- Pa svi mi volimo da se ljuljamo, koristeći to ljuljanje kao vrstu rekreacije, pa samim tim i nije čudno što je pesma naišla na tako dobar prijem kod publike. Rekao bih da je to pesma za narod u pravom smislu te reči.

I omot i tekst ploče su veoma provokativni. Da li si ti želeo da sve tako bude?

- Što se tiče omota i teksta, o tome treba pitati ljude koji su taj posao radili, a to su Srboljub Travanov i Marina Tucaković.

Pošto se nadaš svetloj budućnosti, sigurno spremaš i nove ploče, nastupe i prateću grupu.

- Da, kako je počelo, nadam se uspehu, mada je čest običaj naših ljudi da te brzo uzdignu, a još brže spuste. Za ovu godinu mi je u planu da izdam četiri singl ploče, a negde pred kraj godine i album.

U poslednje vreme se kod nas dosta govori o klavijaturistima. Koje bi ti posebno izdvojio?

- Od klavijaturista koji deluju na domaćoj pop sceni, najbolji su po meni Pop Asanović i Laza Ristovski. Međutim, postoji i jedan muzičar koji nije toliko poznat, a koji je po meni najbolji studijski muzičar kod nas. To je Sloba Marković. Ostali imaju još dosta toga da nauče.

Da te pitam još nešto, pomalo nezgodno: Koga bi ti najradije ljuljao?

- Sve one, koje bi i mene.

A šta bi poručio našim čitaocima i tvojim slušaocima?

- Ako vam se sviđam - volite me. Ako vam se ne sviđam - pljunite me. Sredina ne postoji.

Razgovarao: Gordan Škondrić (Džuboks, 1978.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate




No comments:

Post a Comment