Pages

Vojkan Milenković, idejni tvorac "Boljeg života": Popadići podjednako popularni u celoj Jugoslaviji


Septembar 1987: Zahvaljujući prihodima od reklama popularna serija zarađuje dva puta više nego što košta Televiziju. Uskoro će je gledati i Italijani, Kinezi i Česi pa se očekuje i zarada u devizama...

Od maja prošle godine na čelu redakcije Zabavno-rekreativnog programa Televizije Beograd je Vojkan Milenković. Obeležje njegove "vladavine" prvim spratom zgrade u Takovskoj 10 je unapređenje organizacije (mnogobrojna smenjivanja) i nove emisije.

Jedna od njih je i serija "Bolji život". Očekivana sa sumnjom, dočekana podsmehom (uglavnom kritike), ova serija je, ipak, definitivno osvojila gledaoce. Podjednako se gleda u svim krajevima Jugoslavije, na svim jezičkim područjima, a i u jadranskom delu Italije.

Glavni "krivac" za "Bolji život" je Vojkan Milenković.

Čim je došao na mesto urednika setio se nečega što niko u televiziji kao da nije znao, a što je svako lako mogao da dozna da je upitao bilo kog gledaoca: da nam je potrebna domaća, humoristička serija.

- Prošlo je vreme kad je televizija praznila ulice i kafane - kaže Vojkan Milenković. - Bilo bi pretenciozno od nas da smo očekivali da se devedesetih godina ponovi ono interesovanje koje je postojalo na počecima naše televizije. 

Ali, bio sam svestan i toga da su izlasci subotom postali luksuz u našoj situaciji.

Smatrao sam da se od mene, kao čoveka zaduženog za zabavu, očekuje da nasmejem narod subotom uveče. Video sam kako se gledaju zapadnjačke "žvake" kao "Dinastija" i "Dalas" i shvatio da mi moramo da napravimo emisiju koja će kroz humor, govoriti o našoj stvarnosti.

Stav urednika zabavno-rekreativnog programa bio je, što se od njega i očekivalo, da se teškoćama treba smejati a ne plakati nad njima.

Posle poplave serija u kojima su glavni junaci bili seljaci, Milenković je smatrao da junaci ove nove treba da budu članovi jedne gradske porodice.

Onda je pozvao Sinišu Pavića na dogovor.


Uskoro Popadići u inostranstvu



Zašto baš Siniša Pavić?

- Kao dečak sam gledao "Diplomce", a onda njegove dokumentarne drame, pa "Vruć vetar". Dobro sam to zapamtio i smatrao sam da je on pravi čovek za ovaj posao - kaže Milenković. - Ni jednog trenutka nisam bio u dilemi koga da pozovem za ovaj posao.

Sam Pavić je bio u početku u nedoumici, što je i prirodno s obzirom na dužinu i težinu posla i odgovornosti. A onda je prihvatio. Znamo da u početku nije dobro prihvaćen. Vojkan Milenković ima za to objašnjenje:

- Sve te loše kritike su u stvari bile adresovane na mene. Kod nas je teško pomaći stvari sa mrtve tačke. Napravio sam na hiljade emisija i sada znam da čovek može da ima mira samo kad ništa ne radi.

U međuvremenu, bez obzira na loše kritike, a na zadovoljstvo gledalaca, "Bolji život" je tekao dalje, pa je počeo da dobija i priznanja. U Zagrebu, na sastanku urednika zabavnih programa JRT-a, ocenjeno je da su "Bolji život" i "Program plus" najveći programski prodori u protekloj godini.

Na televizijskom festivalu Telekonfronto koji se održava u Italiji "Bolji život" izazvao je veliko interesovanje i čuđenje. Mnogi su se iznenadili što u jednoj socijalističkoj zemlji može da se pravi program koji se iz dana u dan snima i prikazuje.

Čak i u Evropi, rečeno je tamo, ima malo stanica koje su u stanju da to izvode iz nedelje u nedelju.

A i u samoj Televiziji Beograd ova serija promenila je mnoge stvari. Pokazalo se da se ovde efikasno mogu raditi i ovako veliki projekti. I da je moguća čvrsta i funkcionalna organizacija ogromne ekipe.

Tome su posebno doprineli urednik serije Mališa Marinković i zamenik glavnog urednika Božidar Vujošević.

Stigao je poziv da "Bolji život" bude prikazan na međunarodnom festivalu u Valensiji. Već su napravljene tri verzije za ovaj festival, na španskom, engleskom i francuskom. Postoji i interesovanje u inostranstvu da serija bude otkupljena. Pored Italijana, uskoro će je videti i Kinezi i Česi.

Ovoga puta i oni Italijani koji ne hvataju jugoslovenske tv-stanice moći će da gledaju "Bolji život". Biće otkupljen za celu Italiju.

"Bolji život" postao je jugoslovenska serija. Svuda se gleda s podjednakim interesovanjem.

- Problemi beogradske porodice Popadić ne razlikuju se od onih koje imaju porodice u drugim krajevima naše zemlje - kaže Milenković. - Svi ti zapleti u kući, na poslu, u emotivnom životu isti su svuda. Nema lokalnih događaja koji bi bili toliko specifični da ih ne bi razumeli na drugom mestu.


Puno, a jeftino



Serija "Bolji život" ne spada u skupe projekte: jedna epizoda košta oko 750 starih miliona. Prihod od reklama koje se emituju u toku serije, a na koje smo navikli pa nas više ne nerviraju kao nekad, duplo je veći. Tako serija samu sebe izdržava. Kad se proda u inostranstvu prihod će, naravno, biti još veći.

Kad bi se i drugi programi ovako izdržavali gledaoce bi uskoro moglo da obraduje pojeftinjenje (ili bar prestanak poskupljenja) televizijske pretplate. Ovako: ni zaposleni u redakciji koja pravi ovu seriju nemaju mnogo materijalne koristi od ovih rezultata.

Dohodak dobija kuća pa se to deli na "opšte dobro", kao i u drugim ustanovama. Pravila su takva da ne ide ništa ekstra nekoj radnoj zajednici.

Idejni tvorac serije Vojkan Milenković i najzaslužniji ljudi za dobro funkcionisanje cele stvari: Boža Vujošević i Mališa Marinković za sada primaju samo svoje (dosta skromne) plate. O nagradama za program koji se gleda ni govora.

Inače, svi ostali, glumci, režiseri, plaćeni su prema pravilniku kuće. Glumci, recimo, dobijaju od 4 do 20 miliona po epizodi, zavisno od veličine uloge. To je cenovnik od 1. septembra.

Vojkan Milenković nam je rekao da u redakciji postoje raspoloženje i uslovi za nastavak serije i sledeće godine. Sve zavisi od gledalaca i njihovog interesovanja za Popadiće.

Vojkanu Milenkoviću i njegovoj ekipi pohvale nisu udarile u glavu. Samo su pojačale njihov radni elan. Tako sada, posle uspeha koji je imao zagrebački "Program plus", pripremaju beogradski odgovor. 

Udružiće se programske snage tri redakcije (ovakva saradnja je u Televiziji Beograd retkost), humorističko-zabavne, magazinske i muzičke i dogodine će se pojaviti noćni program Televizije Beograd koji treba da bude ravan "Programu plus".

- Emisije tipa "Program plus" nije teško napraviti ali oni su se prvi setili i odajemo im priznanje - kaže Milenković. - Siguran sam da Beograd može da napravi nešto slično.

Ali, ovo nije sve. Redakcije zabavno-rekreativnog i sportskog programa pripremaju sportsko-zabavni maraton. To bi trebalo da popuni programsku prazninu na drugom kanalu. Program bi trebalo da traje između četiri i pet sati, a pilot-emisija biće 18. oktobra.

U ovim emisijama biće prikazani golovi sa prvenstvenih utakmica i mnogo zabavnih priloga. Poteškoće za sada prave fudbalski klubovi koji se, već poslovično, plaše da ne izgube publiku na stadionu. No, ovo je prilika da se vidi ko je zaista veliki tim koji se ne plaši konkurencije televizije.

Ali, pored konkurencije stadiona i televizije, postoji još jedna koja može, bojimo se, da ugrozi porodičnu harmoniju.

Naime, dok na drugom kanalu bude išla serija golova, na prvom će biti Nedeljno popodne koje već ima svoje stalne gledaoce. Vojkana Milenkovića ovo ne brine. Tvrdi da je to zdrava konkurencija. Koliko je zdrava - videćemo. Uostalom, Nedeljno popodne traje dva, a nova emisija pet sati. Sve će zavisiti od dobre, porodične, organizacije.

U svakom slučaju, ljubitelje serije "Bolji život" može da ohrabri podatak da radionica Popadića radi punom parom (kao što je i letos radila) i da među akterima, za razliku od onoga što vidimo na ekranu, vlada dobro raspoloženje i da su puni volje da još zajedno rade.

Za sada, sve teče po planu, a tako će verovatno i ostati, jer urednik Vojkan Milenković tvrdi da se ovde nikome ne pruža šansa da dva puta pogreši. Videćemo.

Razgovarala: Ljiljana Jovanović (RTV revija, 1987.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate