Pages

JRT, 3. X 1986: Gledali smo istovremeno svih naših osam TV Dnevnika - imaju li išta zajedničko?

Oktobar 1986: Etatistička zakerala tvrde da ako hoćete da saznate šta se događa u svih osam konstitutivnih delova Federacije: morate gledati osam naših televizijskih dnevnika istovremeno.

U petak, trećeg oktobra; snimili smo i odgledali večernje dnevnike svih naših televizijskih studija. Zajedničko u njima bile su vesti iz sveta i sporta.

I sunce je bilo unitaristički raspoloženo, pa je i prognoza bila jedinstvena...

Imamo bosanski lonac, srpsku kafanu, makedonsku pravoslavnu crkvu, slovenačku deželu, kosovsku iredentu, vojvođanski transport, ali nam je svima zajednička televizija.

Nijedan naš narod nije bio lišen zadovoljstva da prati avanture Blejka Karingtona i njegovog potomstva.

Bosanci sa Hrvatima pate nad ljubavnim jadima australijskog popa, kome organizacija s kojom je udružio rad ne dozvoljava da se ženi, pa mu ništa drugo ne preostaje nego da postane kardinal.

Džon Vejn iste večeri jaše, puca i goni Indijance na srpskim i crnogorskim ekranima.

Makedonci i Vojvođani u duetu uživaju u oblinama i pevanju Lepe Brene.

Kad su fudbalski prenosi, niko se ne žali na televizijski unitarizam: tada zajedničko tv-tržište funkcioniše federativno jedinstveno i zbratimljeno.

Samo kada su posredi vesti i informacije, svima je zajedničko da ničeg nema zajedničkog. Tu prestaje televizijska iluzija "ptičica" i "dinastija" i počinje jugoslovenska zbilja. Svi naši narodi i narodnosti imaju svoje televizijske vesti.

Parafrazirajući klasičnu "žvaku" da je "televizija prozor u svet", domaći Meklauni su sa zaprepašćenjem otkrili da Jugoslavija ima osam prozora kroz koji se vidi samo unutra!

Svaki od osam jugoslovenskih dnevnika gleda u svoje dvorište. Vesti i informacije se poklapaju sa granicama republika i pokrajina. Moguć je izuzetak da reporter s mikrofonom i kamerom zaluta u neku susednu državu. Da zaluta u neku od preostalih sedam "konstitutivnih delova Federacije" graniči se sa čudom ili političkim analfabetizmom.

Zato etatistička zakerala tvrde da, ako neko želi da sazna šta se sve događa u Jugoslaviji, mora da gleda osam naših televizijskih dnevnika. Međutim, to nijednom Jugoslovenu nije pošlo za rukom, jer pod jedan, ne postoje tehničke mogućnosti da odjednom uhvatite svih osam studija, a pod dva, čak i u našoj bogatoj kriminalističkoj praksi nije zabeleženo da je neki "socijalistički kapitalista" imao osam televizora.

Ipak je to uspelo piscu ovih redova. Njegova malenkost, kako bi rekao Igor Mandić, prva je u Jugoslaviji odgledala istog dana, u isto vreme svih osam jugoslovenskih televizijskih dnevnika (nije posredi nikakvo negiranje prirodnih zakona, štos je u onoj kutiji zvanoj video).

Ova jugoslovenska premijera istovremenog gledanja svih osam RP dnevnika (republičko- pokrajinskih), ostvarena je zahvaljujući predusretljivosti direktora TV Beograd Nenada Ristića i maksimalnoj angažovanosti ekipe (i tehnike) magnetoskopa beogradskog televizijskog studija, koja je u petak, trećeg oktobra, snimila istovremeno udarni, drugi dnevnik svih osam naših televizijskih centara.


Najvažnija vest - lepo vreme



Petak, treći oktobar, izabrali smo više slučajno, nego namerno.

Dogodilo se da to bude jedan izuzetno miran dan, bez nekih velikih političkih događaja u svetu i kod nas. Sem tri važnija forumska sastanka, u većini republika nije bilo nikakvih političkih sednica. Takav splet događaja omogućavao je da televizijski dnevnici budu što "zajedničkiji", jer u principu (i po pravilu) "domaći" forumski sastanci "pojedu" najveći deo vremena i slike.

Nije bilo ni nekih vrućih federativnih debata, na primer, oko deviznog sistema ili promena u političkom sistemu oko kojih se u poslednje vreme lome koplja, tako da su i televizijski poslenici bili pošteđeni napora da brane stavove svoje republike ili pokrajine.

Na kraju, takav miran dan bio je šansa da se u "svom" dnevniku prikaže i nešto od "tuđeg" života. Bilo je i vremena i prostora za neku životnu reportažu, skicu ili zabelešku iz druge republike ili pokrajine.

Da napomenemo i to da je novosadski dnevnik emitovan na mađarskom, a prištinski na albanskom jeziku.

Opštevažeće pravilo je da na početku televizijskog dnevnika spiker ili voditelj pročita fleš najave najznačajnijih događaja dana. To olakšava posao, jer se odmah vidi šta je za koji studio tog dana bila najudarnija vest.

Za studio Beograd i voditeljku Branku Mihajlović, petak, treći oktobar, obeležen je onim što je Predsedništvo SR Srbije reklo o ekonomskoj politici, dva predsedništva Kosova o stanju u Pokrajini, da SAD uvode ekonomske sankcije protiv Južne Afrike i lepim vremenom.

Lepo vreme, koje je za beogradski dnevnik na poslednjem mestu po redosledu najvažnijih vesti, za sarajevski je na prvom - iako za većinu gledalaca to nije bila nikakva novost kad je toplo sunce grejalo diljem cele nam domovine.

Drugi udarni događaj po izboru sarajevskog studija, bilo je izvlačenje parova u Cirihu za evropske fudbalske kupove, a na trećem, poslednjem mestu, odbijanje američkog Senata da prihvati Reganov veto na sankcije protiv Južne Afrike.

Radnom narodu Crne Gore je preko televizijskog ekrana saopštena, kao najvažnija vest dana, da je za samo tri meseca podneto 2.690 zahteva za povećanjem cena i da je prvi put kod nas (u Hrvatskoj) zabeleženo čudo neviđeno: plate u privredi su pretekle zarade u vanprivredi, što će reći, administraciji.

Interesantno je da tu informaciju nije emitovao ni zagrebački, ni bilo koji drugi studio. Za urednike titogradskog dnevnika dogodilo se i sledeće: pregovori MMF sa velikim dužnikom Meksikom, dogovor gradova o zaštiti Save i izvlačenje parova fudbalskih kupova Evrope.

Urednik i voditelj novosadskog dnevnika na mađarskom jeziku, obavestio je ovu narodnost da su tog dana najznačajnije vesti: sednica PK SK Vojvodine o situaciji u privredi, sednica Predsedništva SR Srbije, sastanak Dizdarevića i Šulca, debakl Regana u američkom Senatu, neuspeo atentat u Nju Delhiju na Radživa Gandija, stalna konferencija gradova u Subotici, fudbalski kupovi Evrope i opet lepo vreme,

Voditelj zagrebačkog dnevnika je na početku citirao govornike sa sednice PK SK Vojvodine da nam je dosta zaključaka, potrebno je njihovo sprovođenje. Zatim je obavestio o sednici dva predsedništva Kosova, a u najvažnije vesti je ubrojao proslavu 350-godišnjice varaždinske gimnazije i dolazak karavana "Bratstvo i jedinstvo" iz Zagreba u Beograd.

Makedonci su saznali da je najznačajnija vest to što je SIV raspravljao o našim obavezama preuzetim u Harareu, Izvršno veće Makedonije o odnosima sa inostranstvom, sastanak osam ministara nesvrstanih sa Šulcom, Mugabeova izjava o sankcijama protiv Južne Afrike, Reganov poraz u Senatu, sednica oba predsedništva posvećena stanju na Kosovu i, na kraju, prognoza vremena.

Razumljivo je što je za prištinski dnevnik udarna vest bila sednica oba pokrajinska predsedništva. Dnevnik je kraće trajao da bi bio emitovan širi izveštaj sa ove sednice.

Ljubljanski dnevnik je počeo slikom razdragane dece Evrope koja su se okupila u Beogradu na već tradicionalnom skupu "Radost Evrope". Voditelj je rekao da je u tom duhu zbližavanja i upoznavanja protekla i poseta delegacije slovenačkih komunista Poljskoj.


Zajedničko nam inostranstvo



Posle blic-najava najvažnijih vesti dana, televizijski dnevnici Titograda, Sarajeva, Ljubljane i Zagreba su se opredelili za širi blok vesti iz sveta, a ostali za domaće teme.

Ovaj nerešeni rezultat potpuno odgovara jugoslovenskoj tv-teoremi o rasporedu materijala prema "svojim" i "tuđim" domaćim političkim događajima.

Beograd, Novi Sad i Priština opširno su izveštavali o sastancima koji su održani u njihovim sredinama, dok su drugi dali prvenstvo Reganu pred događajima na Kosovu. Nimalo ne sumnjamo da bi rezultat bio drugačiji da su zasedali politički forumi u drugim republikama.

"Istodnevno" gledanje svih osam naših televizijskih dnevnika, potvrdilo je da su u pravu svi oni pesimisti koji tvrde da su Jugovići jedinstvena nacija na svetu, koja je bolje obaveštena šta se događa u inostranstvu nego u sopstvenoj državi.

Bile na početku ili na sredini, vesti i informacije iz sveta su gotovo istovetne i "najzajedničkije" u svih osam dnevnika. Istim rečima i filmskim storijama, svi jugoslovenski televizijski gledaoci su u petak, trećeg oktobra, obavešteni da Senat nije prihvatio Reganov veto na sankcije protiv Južne Afrike.

Podrobno su preneta reagovanja kongresmena, senatora i političara na ovu odluku. Ljubljanski dnevnik je na ekranu istitlovao prevod svih tih izjava.

Svi televizijski dnevnici su objavili filmske storije o prisustvu Gorbačova, otkrivanju Telmanovog spomenika i njegovu izjavu da nuklearna apokalipsa nije neizbežna sudbina sveta; izveštaj sa skupa laburista u Blekpulu i njihovoj spremnosti da izbace američke nuklearne rakete ako dođu na vlast; pokušaj atentata na Radživa Gandija; sastanak ministara nesvrstanih sa Šulcom.

Jedino je Beograd iskočio iz šeme i objavio, što drugi nisu učinili, vest o nedoumicama u Libiji oko ukidanja novca, a televizija Skoplje o susretu Širaka i marokanskog kralja Hasana.

O sednicama u Beogradu, Novom Sadu i Prištini, duže ili kraće izveštaje objavili su svi TV dnevnici, izuzev Sarajeva. Ovaj studio čak nije ni pomenuo da su ovi skupovi uopšte održani.

Po proceni urednika i voditelja ovog dnevnika Konstantina Jovanovića, gledaoce u BiH ne zanima šta je PK SK Vojvodine rekao o privrednoj situaciji u žitnici naše zemlje, niti upozorenje Predsedništva SR Srbije da se već jednom stane na put opterećivanju privrede, graditeljskoj megalomaniji banaka, poslovnih zgrada, sudova, dok nam sportske hale i domovi kulture zvrje prazni, jer je za održavanje potrebno više para nego što je uloženo u njihovu gradnju.

Pa i pored toga, čulo se na Predsedništvu, svi žele svoju televiziju, svoje novine, svoja odmarališta, kao da privredi cvetaju ruže. Ponašamo se kao neka vrsta sirotih bogataša. Možda sve to nije ni bilo zanimljivo bosanskim gledaocima (mada je i u njihovoj republici privreda dobro uzjahana) ali je malo čudno da ih nije interesovaio šta dva najviša tela Pokrajine misle o zapaljivom kosovskom loncu koji preti integritetu cele zemlje.

Izveštač televizije Beograd je javio da su na zajedničkoj sednici Predsedništva SAP i PK SK Kosova ponovljene poznate ocene: privreda Kosova stagnira, a iseljavanje Srba i Crnogoraca se nastavlja. Ističe se zabrinutost Sinana Hasanija zbog iseljavanja, nedovoljnog oživotvorenja programa povratka, delovanja albanskih separatista i srpskih nacionalista.

U prištinskom dnevniku naglasak je na rečima uvodničara Muse Junika da najveći broj radnih ljudi Kosova daje punu podršku borbi protiv albanskog iredentizma i velikosrpskog šovinizma i da rezultati akcije SK i SSRN Kosova ohrabruju.

Prema zagrebačkom dnevniku, "SK Kosova vodi intenzivnu aktivnost, povećana je odgovornost svih subjekata, ubrzana diferencijacija, usporeno iseljavanje Srba i Crnogoraca, a ostvaruju se uslovi za njihov povratak" (iste večeri su samo beogradski i titogradski dnevnici objavili, kao posebnu vest, podatke o 50 odsto više iseljenih iz Pokrajine).

U izveštaju sa Kosova, koji je bio mnogo kraći od izveštaja iz američkog Senata, ljubljanski dnevnik je istakao reči Muse Junika o "vidnim rezultatima u raskrinkavanju albanskih nacionalista", ali i zabrinutost Hasanija zašto nisu postignuti bolji rezultati u sprečavanju iseljavanja Srba i Crnogoraca.

O "vidnim rezultatima" izveštavaju Skoplje i Titograd.


U svom dvorištu



Filmsku informaciju o karavanu "Bratstvo i jedinstvo", koji je iz Zagreba stigao u Beograd, objavili su, razumljivo, oba ova studija, ali se za nju našlo mesta u ljubljanskom, titogradskom i novosadskom dnevniku.

Zagreb, Titograd i Ljubljana objavili su istovetnu reportažu o boravku američkih turista u Jugoslaviji, a nekoliko studija je emitovalo filmsku storiju o sastanku Interpola u Beogradu, koju je pripremio Milorad Komrakov.

Ako se izuzmu izveštaji sa foruma i ovih nekoliko filmskih zabeleški o karavanu, američkim turistima i Interpolu, ni u jednom od osam televizijskih dnevnika nismo videli samostalni prilog nekog studija koji bi "tretirao" život izvan republičko-pokrajinske međe. 

Kad su ekranom protutnjale opšte vesti, izveštaji sa sednica i vesti iz sveta, svi su se okrenuli pričama iz sopstvenih RP-dvorišta.

Tako je titogradski studio emitovao filmske reportaže sa proslave "Radoja Dakića", tri decenije "Zeta-filma", o berićetnom rodu jabuka u ivangradskom "Agropolimlju" - da su i službenici morali
da ostave olovke i krenu u voćnjake.

Zagrebački dnevnik je te večeri pripremio opširan izveštaj o desetogodišnjici sudova udruženog rada Hrvatske, garniran izjavama i brojkama o 80,000 rešenih sporova, zatim su usledile filmske reportaže o novim prostorijama istraživačkog centra "Jedinstvo", proslavi 350-godišnjice varaždinske gimnazije, izvozu mašina za preradu mesnih prerađevina iz beljske fabrike.

Ljubljanski studio je svojim gledaocima pripremio filmski izveštaj iz Njujorka o tome kako je u "Valdorf Astoriji" Ljubljanska banka proslavila otvaranje svoje poslovne banke u ovom gradu. To je prva jugoslovenska i prva banka iz neke socijalističke zemlje koja je otvorila poslovnu banku u Americi. Početni kapital 10 miliona dolara.

Novinarka Mirjam Milherčič je vizuelno pokazala gledaocima kako su "mirovnjaci" na Omladinskom festivalu u Novoj Gorici prvi put predstavili svoju publikaciju, zbornik radova objavljivanih u poslednje dve godine. Namera im je, kažu, da ovim zbornikom otklone sva nerazumevanja i sumnje u njihove poštene namere i pobude.

Sledeća dva priloga nisu čist "lokalitet", imaju širi značaj, ali su se tog dana odigrali na tlu Slovenije: međurepubličke pionirske igre u Novom Mestu i sastanak međurepubličke komisije za reformu obrazovanja u Ljubljani, čiji je posao veoma mukotrpan i pipav, jer mora da premosti naše već poznate razlike u gledanju na obrazovanje.

Na kraju je emitovan prilog o proslavi jedne zdravstvene ustanove na Golniku (gotovo da te večeri nije bilo dnevnika bez neke proslave).


Humus od kalifornijskih glista



Od silnih izveštaja sa sednica, obilja priloga iz sveta i spikerski pročitanih vesti, beogradski dnevnik nije imao mnogo prostora za samostalnije priloge. Emitovao je izjavu Borisava Jovića o predstojećem plenumu CK SK Srbije i reportažu iz "Goše", o opterećivanju privrede uz vizuelnu "klasiku" koliko klasi na vlasti ostaje od njenog proizvoda kad podmiri sve obaveze i namete.

Prištinskom dnevniku nije bilo dovoljno izveštaja sa sednica, pa je nastavio izveštajem sa sednice OK u Kosovskoj Kamenici, gde je uz prisustvo Ali Šukrije razgovarano o jačanju bratstva i jedinstva i demaskiranju velikoalbanskog iredentizma. Ocene već stereotipne: stanje bolje nego što je bilo, ali...

Skopski studio je detaljno obavestio gledaoce o sednici Izvršnog veća Makedonije, poseti generala Zorka Čanadija Makedoniji, razgovorima Jakova Lazaroskog sa direktorom "Radio Jugoslavije" o plasmanu informacija iz ove republike u svet, o izvoznim mukama makedonske privrede i sednici Jugoslovenske radio televizije u Skoplju.

Skopski dnevnik je imao i svoj komentar o gubicima u zdravstvu koji za šest meseci iznose dve milijarde dinara: Iz komentara smo saznali da je lični dohodak lekara u Skoplju svega 55 hiljada dinara.

U kulturnom bloku je emitovana storija o izložbi legata makedonskog muzikologa Stefana Gajdova. Zanimljivo je da skopski dnevnik uopšte nije emitovao sadržaj otvorenog pisma Kola Čašula Predsedništvu Saveza književnika Jugoslavije povodom krize u ovoj organizaciji.

Bivši predsednik zatražio je i vanredno sazivanje Skupštine književnika Jugoslavije. Ovo pismo, koje su sutradan zabeležile sve novine, emitovao je samo novosadski dnevnik na mađarskom jeziku!?

U petak, trećeg oktobra, bez konkurencije je bio najzatvoreniji i najlokalniji dnevnik studija Sarajevo. Kao što smo rekli, ovaj studio uopšte nije zabeležio sednice Predsedništva Srbije, Kosova i PK SK Vojvodine, ali ni slovo o karavanu "Bratstvo i jedinstvo", Interpolu i "Radosti Evrope", o čemu je bilo reči u nekoliko dnevnika drugih studija.

Zajedničko u sarajevskom dnevniku sa ostalim dnevnicima, bile su vesti iz sveta, sporta i prognoza vremena. Sve ostalo bilo je "domaćinski" i to ovim redom: razgovor predsednika RK SSRN Kazimira Jevčića u Lištici, savetovanje u opštini Novo Sarajevo, na kojem je Mato Andrić rekao da su ambicije naše desnice iste kao i ambicije Solidarnosti i Kora u Poljskoj, nedostatak novca za završetak termoelektrane u Kaknju, nova ležišta uglja u Maglaju, razgovori o agraru u Bijeljini, svečano otvaranje nove telefonske centrale u Konjicu, setva u Banjaluci, izgoreli damper, vredan 850 000 dolara, na kopu u Banovićima i proizvodnja humusa pomoću kalifornijskih glista!

Sport i prognoza unitaristički jedinstveni.

Svi su objavili ko su protivnici Zvezde, Hajduka i Veleža u evropskim kupovima i emitovali golove sa nekih zaostalih utakmica u ovim takmičenjima.

I sunce je bilo unitaristički raspoloženo. Grejalo je podjednako u svim konstitutivnim delovima Federacije pa je i prognoza bila jedinstvena: lepo i toplo.

Na kraju su voditelji svih dnevnika bili složni. Sa manjim jezičkim varijacijama svi su mudro i lepo rekli:

"Bio je to dnevnik. Prijatno veče!"

Na kraju, pisac ovih redova dopušta da čestita sam sebi. Buljiti četiri sata u ekran kojim promiče toliko kisele vode, pitanje je fizike, a malo zadovoljstva.

Prema onome što je video, autor poručuje svim našim narodima i narodnostima: ne zavidite onima preko plota. Niko nema bolju televiziju od vaše. Sve liče kao jaje na jaje.

Napisao: Milan Nikolić (Svet, 1986.)




Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate