Olivera Savić, najtalentovanija gimnastičarka u Vojvodini: Oproštaj od takmičenja (1979)



Gimnastici sam žrtvovala čitavo svoje detinjstvo. Još kao desetogodišnja devojčica divila sam se Miroslavu Ceraru, želela jednog dana da dostignem nenadmašnu Ljudmilu Turiščevu. Ali, sve moje nade, rasprsle su se kao mehur od sapunice, jer sam se zauvek oprostila od gimnastičkih sprava

Još kao 12-godišnja devojčica, Olivera Savić, gimnastičarka DTV Partizan iz Zrenjanina, nagovestila je raskošan talenat. Uporan rad, svakodnevno vežbanje pod budnim okom iskusnog gimnastičkog pedagoga, Borisa Pavlova, počelo je ubrzo da daje određene rezultate. Vižljasta Olivera, najpre je na pokrajinskim, a potom i na saveznim takmičenjima zablistala punim sjajem, ređali su se uspesi, pa je ova darovita gimnastičarka iz grada na Begeju postala i velika nada našeg gimnastičkog sporta. 

Ubrzo se našla u dresu sa državnim grbom.

Izvedene vežbe na svim spravama odisale su velikom sigurnošću, skladnošću pokreta, izuzetnom elegancijom, pa su mnogi poznati evropski stručnjaci proricali Oliveri blistavu karijeru na gimnastičkim spravama.

I, u trenucima kada je uspeh dolazio za uspehom, sasvim neočekivano, krajem prošle godine, ova velika nada naše gimnastike i jedan od ozbiljnijih kandidata za narednu Olimpijadu u Moskvi, odlučila je da gimnastici zauvek kaže zbogom.

Zašto?


Razočaranje u Subotici



Olivera Savić
(foto: Svetozar Gunić)
Prošlogodišnja sezona trebalo je devetnestogodišnjoj Oliveri da donese potpunu afirmaciju.

To je ova uporna devojka dobro znala pa je danima uporno vežbala.

Jedno od prvih većih takmičenja bila je Treća školska olimpijada u Subotici.

Olivera je bila odlično pripremljena za ovo značajno školske takmičenje, na kome je želela još jednom da dokaže da je najtalentovanija gimnastičarka u Vojvodini.

- Treći SOŠOV u Subotici za mene je velika sportska neprijatnost, pravi "šok" - seća se tih junskih dana Olivera.

Osvojila sam nadmoćno prva mesta na razboju i gredi, potom ie došlo na red takmičenje u parteru.

Dobro sam bila pripremljena. sigurno sam vežbala, to su potvrdili i brojni gledaoci koji su me na kraju vežbe na gradili aplauzom

Ali, umesto zlatne medalje - došlo je veliko razočaranje.

Prvo mesto poklonjeno je Novosađanki Adeli Ivanović.

Uzgred rečeno, u Stručnom žiriju nalazila se i majka Adelina, koja je svojoj kćerci omogućila da trijumfuje.

- Da li je to i jedini razlog što ste napustili gimnastičke sprave?

- Danima sam bila utučena, deprimirana.

Nisam odlazila u dvoranu za treninge, a tog leta sam se pripremala da krenem na studije u Novi Sad.

Niko nije želeo da mi pomogne, jednostavno "preko noći" sam zaboravljena.


Novac - kamen spoticanja



Zapaženi rezultati, dres sa državnim grbom, brojni uspešni nastupi, uvrstili su Oliveru u grupu sportista saveznog ranga koji dobijaju stipendiju od Opštinske SOFK-e u Zrenjaninu.

- Stipendiju sam primala godinu dana i bolje bi bilo da nikada nisam primila ni dinar - želi da istakne Olivera. - Vežbala sam u toku dana i po pet časova u skučenom prostoru i teškim uslovima.

Za svaki izostanak sa treninga morala sam da donosim opravdanja, jer mi je govoreno:

"Stipendiju nećeš dobiti, ako na svakom takmičenju ne budeš među najboljima". 

Često mi je tih 1.600 dinara na "nos iskočilo", a kada sam otišla u Novi Sad, neko u Zrenjaninu kao da je jedva dočekao i da mi odmah "ukine" stipendiju.

Otišla sam bez pozdrava, a toliko sam trenirala, nadala se.

Sada su mi samo ostale 32 osvojene medalje na takmičenjima i lepe uspomene koje su isključivo vezane za gimnastičke sprave.


Olivera - obična devojka



Ova lepa i šarmantna devojka pre samo godinu dana govorila nam je o svojim ciljevima, željama. Maštala je o Olimpijadi u Moskvi, o novim medaljama. Ali, to je bio samo san ...

- Gimnastici sam žrtvovala čitavo svoje detinjstvo. Još kao desetogodišnja devojčica divila sam se Miroslavu Ceraru, želela jednog dana da dostignem nenadmašnu Ljudmilu Turiščevu.




Olivera: Veliki i raskošan talenat
(foto: Svetozar Gunić)
Ali, sve moje nade, rasprsle su se kao mehur od sapunice, jer sam se zauvek oprostila od gimnastičkih sprava.

Olivera Savić danas je obična devojka. 

Studira Višu školu za organizaciju rada u Novom Sadu.

Voli muziku, naravno i sport, bez koga ni danas ne može.

- Pored gimnastike, obožavam košarku i fudbal.

Među koševima moj ljubimac je Zoran Slavnić, dok sam veliki navijač fudbalera Vojvodine.

Svaki slobodan trenutak koristim da odem na neku od sportskih priredbi na kojima se odista prijatno osećam.

Trudim se da zaboravim sve poslednje neprijatnosti koje sam doživela, a koje nisu imale ničeg zajedničkog sa sportom.

No, to je, bar za sada još uvek nemoguće ... - dodala je na kraju Olivera Savić.

Elegantni pokreti, sigurni nastupi, šarmantnost i nepogrešivost u svakom premetu, privlačili su i plenili i slučajnog prolaznika, koji bi gledao kako Olivera vežba. 

U svakom slučaju, preran oproštaj Olivere Savić veliki je gubitak za vojvođansku i jugoslovensku gimnastiku, jer se radilo o talentovanoj gimnastičarki plemenitog kova, koja je bila na najboljem putu da dokaže svoj veliki i raskošan talenat.

Napisao: Nikola Božović, obrada: Yugopapir (Tempo, avgust 1979.)




Podržite Yugopapir na društvenim mrežama :-)