Pages

Kan '80: Goran Paskaljević u najužoj konkurenciji za Zlatnu palmu, glumačka nagrada Mileni Dravić

Maj 1980: Zaključimo bez nepotrebne euforije: na 33. Kanskom festivalu odlično smo prošli. Nagrada Mileni Dravić priznanje je ne samo ovoj našoj sjajnoj a skromnoj filmskoj poslenici nego i filmu Gorana Paskaljevića "Poseban tretman" i našoj kinematografiji koja, eto, posle nešto više od jedne decenije ponovo diže dva prsta i kaže: tu smo! 

Tu smo sa novim filmskim senzibilitetom, sa novom a zrelom grupom autora koji imaju dovoljno umetničke moći, hrabrosti i uslova da kažu ono što misle da je vredno reći, sa već mnogo puta...

... potvrđenim glumačkim potencijalom, tu smo sa, na ovogodišnjem "Kanu", još šest ili sedam filmova u samom vrhu onoga što je u protekloj godini stvoreno u svetu.

Tako mi hoćemo da predemo k’o siti mačići, a ipak nas nešto gricka. Gricka nas ono naše večno pitanje jesmo li zaslužili više? 

Dobro, jedan Kurosava i jedan "Dvojnik" su van diskusije, ali taj Fos

Kako se on to prilepi uz Kurosavu kao šipka uz bubanj? Kao, recimo, "Apokalipsa" uz "Limeni doboš" na istom festivalu, za istu nagradu, za Gran pri, samo godinu dana ranije?

Krištof Zanusi dobio je Zlatnu palmu za režiju ("Konstanta") iako je Goran Paskaljević, tvrde, bio u najužoj konkurenciji za ovo priznanje. Goran nije imao sreće, šta li?


Tako je radio žiri



Madam Sagan, predsednica prošlogodišnjeg žirija Kanskog festivala čekala je gotovo godinu dana da bi tresnula u javnost uslove pod kojima je radio "njen" žiri i u kojima je '79. doneo odluku o podeli Gran prija festivala na "Limeni doboš" i "Apokalipsu".

Izveštači iz Pariza, ovih dana, javljaju da je ovogodišnji predsednik, Kirk Daglas, to rešio mirnije ali i znatno brže: prilikom proglašenja pobednika bio je odsutan, izgovarajući se anginom, što su mnogi proglasili "diplomatskom bolešću". 

Karakteristična je njegova (Daglasova) izjava da je prvi i poslednji put bio predsednik žirija u Kanu, a još više njegovo ćutanje kada je bio upitan da li je žiri bio podeljen...

Kako je radio žiri? Da li je bilo pritisaka bilo koje vrste? Jesu li dolari vrteli gde burgija neće?

Veljko Bulajić, član žirija 33. Kanskog festivala:

- Za mene je rad u žiriju predstavljao vrlo veliki napor, ali i veliku radost, jer smo radili u prijateljskoj atmosferi, bez pritisaka, uvažavajući različita mišljenja i dolazeći do odluka argumentima a ne nadglasavanjem.

Priznanje koje je Milena Dravić dobila u konkurenciji od 48 kandidatkinja predstavlja istovremeno i priznanje našoj kinematografiji, ali mnogo više Mileni za sve što je, u ovih dvadesetak godina koliko radi, dala našem filmu. 

Kao što bi, uostalom, i priznanje Ljubi Tadiću koje mu je izmaklo tek u poslednjem krugu i to za samo dva glasa, značilo isto, da ga je dobio... Mada i sam ulazak Tadićev u ovakvu oštru konkurenciju sa najznačajnijim glumačkim imenima sveta predstavlja veliki uspeh.

Eto, za sada toliko... Možda ćemo, kroz nekoliko meseci, čuti više na ovu temu ali to, zbilja, za nas a ni inače, neće imati značaja. Što bi, bi...

A bi:


- Izvanredan uspeh "Posebnog tretmana" kod publike. ("Na poslednjoj projekciji sala je bila dupke puna, a aplauz je odjekivao vrlo često.")

- Serija već citiranih pohvalnih prikaza filma, autorovog umeća i glumačkih vrednosti i jedan, do danas necitiran, iz "Gardijana": 

"Veliko je uživanje gledati Milenu Dravić u divnom, veoma hrabrom i ubedljivom filmu "Poseban tretman" Gorana Paskaljevića, koji prati jednu grupu alkoholičara i čoveka koji bi trebalo da ih leči."


- Poziv za Njujorški festival, u septembru ove godine.

- Interesovanje stranih kompanija za film, koje je već rezultiralo lepim brojem dolara prihodovanih na ime prodaje, što je, sigurno, posebno obradovalo producenta, "Centar film" iz Beograda.

"Bilo je lepo", prokomentarisaće Goran Paskaljević sve ono što se desilo na "Kanu".

I, to će biti sve. I dovoljno.

Napisao: Nino Milenković (TV novosti, maj 1980.)





Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate