Pages

TOP 30 najlepših novogodišnjih čestitki iz vremena SFRJ / 1979. svetom kruži tri i po milijarde čestitki...

Decembar 1979: Računa se da će u svetu poštom biti odaslato preko tri i po milijardi novogodišnjih čestitki, sa onim dobro poznatim željama: "Srećna Nova Godina", "Puno uspeha i sreće", ili nekim sličnim tekstom. Ako računamo da je za svaku čestitku potrebno odvojiti najmanje po dva dinara, došli bi do fantastične sume koju ljudi utroše da bi poslali jedan mali, ali očekivani komad papira...

Tim novcem danas bi (preračunato u dinare) mogli da kupimo 7.500.000 automobila, ili da izgradimo najsavremeniju auto-stradu koja bi se prostrla...

... od Sežane od Bitolja...

Ili, svaki Jugosloven mogao bi od toga utrošenog novca da "dobije" oko 75.000 dinara i da njim raspolaže kako god želi.

Iako su čestitke skupe njih se malo ko odriče i skoro da nema porodice koja krajem decembra ne pošalje bar jednu čestitku.

JOŠ PRE NAŠE ERE ponikla je ideja da se pismenim putem nekome poželi sreća i sve najbolje u nastupajućoj godini. Zabeleženo je da su stari Kinezi pre više od 2.000 godina izrađivali crvene tablice od gline na kojima su ispisivali čestitke i po prijateljima ih slali najdražim.

STARI RIMLJANI su takođe imali sličan običaj. Oni su na voštanim, ili glinenim pločama ispisivali: "Želim sreću u novoj godini". Ploče su bile ukusno ukrašene i iscrtane... Čestitke su u to doba slali samo imućniji ljudi, jer su tablice skupo koštale, a za njihovo slanje bilo je potrebno mnogo kurira dostavljača.

TREBALO JE da proteknu vekovi da se u Evropi pismene čestitke odomaće. Godine 1843. slikar J. S. Horsli naslikao je prvu čestitku koja je bila umnožena. Od tog doba, izgleda, pismene i
pisane čestitke počele su da osvajaju svet. Ljudi, zauzeti poslom, sve su teže kontaktirali sa prijateljima, pa je ova pismena poruka (bar donekle) predstavljala znak prijateljstva i vaspitanja.

PRVE ČESTITKE (one koje su bile umnožavane i prodavane) štampale su u Nemačkoj sredinom prošlog veka. Te čestitke su po svemu ličile na ove današnje, ali su motivi (crteži) bili drukčiji. Crtani su BELI GOLUBOVI, koji su simbolizovali "vesnike" sreće, mira i nežnosti... 

Potom su likovi na čestitkama bili "slobodniji", pa čak i šaljivi. Neretko, na "naslovnoj strani" dopisnice pojavljivao se dimničar (koji je navodno donosio sreću), pa deca (radost i veselje), pa razne životinje, voće, cveće i drveće.

U VIJETNAMU ponegde još vlada običaj da se Nova Godina čestita udaranjem bambusovim trskama po krovovima svoje ili kuće prijatelja. Običaj je vezan za nekadašnje verovanje da se udaranjem teraju "zli duhovi".

U NAPULJU, najraspevanijem gradu Italije, još uvek se nove godine dočekuju izbacivanjem starih stvari KROZ PROZORE KUĆA! Ovaj neobični čin navodno u svaku kuću treba da unese nove stvari i bolji život.

SNALAŽLJIVI IZDAVAČI čestitki danas štampaju čestitke s reprodukcijama slika poznatih majstora, a umetnici ih rade kao mala grafička remek-dela. Ipak, među kupovnim čestitkama najveći je broj onih čija je vrednost sumnjiva, a sadržaj poruke neukusan.

(Kekec, 1979.)




































Podržite Yugopapir na Patreonu * Donate