Tito i Che Guevara, razlike i sličnosti dvojice heroja revolucije '69: Kako s vlašću kad se ona zauzme?

Travanj 1969: Tito je pet godina nakon pobjede dao koncepciju samoupravljanja modernom svijetu kao demokraciju koja se razvija od baze prema vrhu, a ne razgrađuje se od vrha prema bazi ... Che je napustio Kubu s romantičnom formulom gerilskog širenja revolucije, bez osobnog doprinosa produbljivanju njezinih tekovina, pa je ostao izoliran; nisu mu prišli ni rudari, ni seljaci, ni Indiosi...

Na pročeljima naših fakulteta, u sveučilišnim povorkama, u filmu (našem), počeli smo odskora gledati dvije slike: Tito i Che Guevara. 

IPK Osijek i PIK Beograd, zajednički '69: Uoči sklapanja ugovora o obradi golemih površina u Iranu

Travanj 1969: Jugoslavenska poljoprivreda prvi put osniva suvremeni agrokombinat u inozemstvu... 

Konzorcij IPK Osijek, PIK Beograd i Jugoslavenske poljoprivredne banke uoči sklapanja ugovora o obradi golemih površina u Iranu ... 

Jugoslavenski udio kapitala - 49 posto, iranski - 51 posto, a zarada u skladu s ulogom...

Nedavno je objavljena vijest...

Božidar Bole Stošić, jedan od najpopularnijih TV likova '67: Na malom ekranu zahvaljujući - Čkalji

Decembar 1967: Vjerojatno ste na našem malom ekranu već zapazili lice koje vam se šeretski osmjehuje i kao da pita:

- A zašto danas niste dobre volje?

Ili vam, bez obzira na to što ste odrasli, kaže:

- Djeco, laku noć... !

Pogodili ste. Riječ je o Božidaru Stošiću ili, kako ga popularno zovu - o Boletu. 

EKV live, BG, novembar '93: Grupa nam je dala znak da ipak nije ubijeno sve urbano u ovom gradu

Grad u kojem ne stanuje rokenrol je mrtav grad. Koncert "Ekatarine velike" (EKV) i promocija albuma "Neko nas posmatra" u Centru "Sava", ulili su nam nadu da će Beograd, uprkos svemu, ipak preživeti. 

EKV nam je dala znak da ipak sve urbano nije ubijeno u ovom gradu. 

Ljubitelji rokenrola, koji pamte velike rok događaje u Beogradu, morali su se na koncertu, bar malo osećati kao nekad. 

Hiperinflacija '93: Za ovakvo ludilo niko nije bio spreman, ali do konačnog sloma ima još vremena...

Novembar 1993: Prošle nedelje opet je bilo posla za astronome - inflacija je skočila za hiljadu odsto, a na godišnjem nivou meri se brojkom sa 52 nule. Građani koji su prodali državi devize po pet puta višoj ceni od ulične zatekli su prazne ili zatvorene radnje, a tamo gde je još bilo robe poskupela je i 15 puta!

Prošlonedeljni upad države u sopstveni monetarni sistem nije ni prvi ni najveći do sada, ali je sigurno najspektakularniji i sa najtežim posledicama po nacionalnu valutu, građane i umiruću ekonomiju. 

Dražan Jerković u razgovoru sa Zvonimirom Magdićem '90: Piksi odlazi prerano, kao nekada Vukas

Travanj 1990: Nije ni Boban ni Prosinečki. Ni Šuker. A jest - Čileanac.

- I to davno prije ovih mladića...

Dražan Jerković je uvijek imao duha. Čak i sada kad je zavaljen na igle Zagrebove fotelje koja bode, pika. On je direktor u Kranjčevićevoj.

Što je to čileanska reprezentacija '62?

- To je momčad koja nije počela u Čileu. 

Alternativa, jedan od novotalasnih YU fanzina: Tehnika "štampanja" uvek ista - fotokopiranje (1982)

Februar 1982: Tačno pre šest meseci Beograd je postao bogatiji za jednu novu muzičku novinu, bolje reći fanzin, pod nazivom "ALTERNATIVA". 

Reč-dve s jednim od inicijatora ovih novina koje nemaju ustaljen broj stranica, ustaljeni format i određen datum izlaženja, ali tehnika "štampanja" je uvek ista: fotokopiranje u Zavodu za distrofičare (dali su najpovoljnije uslove)...

- Ideja je stara više od godinu dana...

Fenomen bujanja birokratije '82: Koliko Jugoslovena radi u društvenom sektoru, koliko u industriji?

Januar 1982: "Ako komunisti i socijalisti ne rasvijetle do kraja problem državno-birokratskog monopola i despotije koja se pompezno prikazuje kao diktatura proleterijata, onda komunisti mogu odigrati ne samo konzervativnu nego i reakcionarnu ulogu."

Prošli su novogodišnji praznici, pukla kočnica na vozilu za cene. Odošmo! Ura! Prvo nas je predlogom o povećanju za lepih 25% šarmantno šokirala STRUJA. A pre toga smo bili šokirani obećanjem (i časnom rečju!) da ove godine inflacija ne sme da bude veća od 25, pardon, od 15 odsto. 

Dušan Vujošević, trener Partizana '88: O Đorđeviću, Divcu, Daniloviću, košarkaškoj organizaciji...

Februar 1988: Trener Partizanovih košarkaša govori o svom mladom timu, o domaćem prvenstvu, Kupu evropskih šampiona i o nekim stvarima zbog kojih bi trebalo da se zabrine košarkaška organizacija...

Već na početku ovogodišnjeg košarkaškog prvenstva koje je Partizan počeo kao prošlogodišnji šampion, bila su nepodeljena mišljenja oko kvaliteta i perspektive njegovog mladog tima.

Ono gde se stručnjaci eventualno nisu slagali, bilo je: hoće li njihova suverena vladavina pod koševima...

Mirjana Karanović i Zdravka Krstulović, novembra '91: Ne ulaziti u to odvratno kolo koje vode ludaci

Novembar 1991, Mirjana Karanović: "Šta ja mogu da učinim?

Pre svega, moram i hoću da sačuvam svoju dušu od mržnje, da ni po koju cenu ne dozvolim da budem isprovocirana i da počnem da mrzim nekoga samo zato što je imao tu nesreću ili sreću da bude rođen kao pripadnik neke druge nacionalnosti.

Moramo sačuvati bolji deo sebe za vreme koje će kad-tad doći, za čas kada ćemo pogledati jedni drugima u oči i početi da živimo drugi, bolji, novi život.

Intimni dnevnik zagrebačke tinejdžerke '68: Bio je nježan i rekao da imam "tako male zgodne grudi"

Srpanj 1968: Jedna naša čitateljica poslala nam je svoj dnevnik što ga je vodila nekoliko mjeseci. 

Originalnost i draž tih zapisa jest u tome što su pisane rječnikom kakvim danas govore zagrebački tinejdžeri. 

Prenosimo neke dijelove iz tog dnevnika, bez ikakva uljepšavanja i korigiranja.

"Subota, 4. svibnja: Ova šutnja mi postaje dosadna. Imam trudove. 

Kako je Milena Dapčević postala prva spikerka Televizije Beograd 1958: Pozdrav za Sovjetski Savez

Avgust 1968: Malo ko zna da je prvu emisiju beogradske televizije pročitala glumica Narodnog pozorišta Milena Dapčević.

Na malom ekranu, u to vreme, nisu se pojavili još ni Dušanka Kalanj ni Mile Zdravković, ili Brana Surutka. Pitanje je da li je u aprilu 1958. godine neko pomišljao da se posveti spikerskoj karijeri na televiziji.

Međutim, Milena Dapčević u to vreme bila je pred velikim i ozbiljnim zadatkom, od koga je imala užasnu tremu.

Todor Vujasinović, stranica mog života '73: Četnička izdaja zbog koje su stradali moji najbolji borci

Drugo zasedanje AVNOJ-a. Među delegatima vladala je neopisiva radost što će sresti druga Tita. Bilo je tu ljudi različitih zanimanja.

Bilo je seljaka, radnika, intelektualaca.

Sećam se, čim je Tito počeo da govori nastala je takva tišina u celoj sali, u kojoj je sedelo nekoliko stotina ljudi, da si mogao čuti kako diše onaj sused do tebe.

Tu je i onaj veliki trenutak kad je Tito proglašen za Maršala.

Jugoslovenska konfekcija osvaja Švedsku '68: Čak pola miliona Šveđana nosi odela "made in YU"

Novembar 1968: Švedska moda nije toliko ekspanzivna kao, recimo, francuska ili italijanska, ali je, ipak, veoma cenjena u svetu. Međutim, odeća u Švedskoj nije jevtina. Na primer, jedno konfekcijsko odelo od čiste vune ili terilena košta 450 švedskih kruna (oko 110.000 starih dinara).

Tkanina za bolje odelo staje oko 25.000 starih dinara metar, a za šivenje treba platiti još oko 200 kruna ili oko 50.000 starih dinara. Tu su često i razni porezi koji utiču na cenu.

Blasfemija na Dan Republike '73: Bradati rockeri u Jajcu više su ličili na četnike, nego na partizane

Decembar 1973: Tridesetogodišnjica Drugog zasedanja AVNOJ-a bila je za televiziju prilika da pokaže šta sve zna i ume. Novembarski praznik obeležava se svake godine posebnim recitalima, sećanjima učesnika i svedoka istorijskih događaja, filmovima sa tematikom iz NOV i drugim prigodnim prilozima.

Ovog puta, pošto je godišnjica bila "okrugla" i pošto joj je od prvih početaka priprema pridavan izuzetan, jubilaran značaj, očekivali smo da će i JRT izvesti neki izuzetan programski podvig.

Ivica Vdović Vd, "Koncert za rock image" '80: Znam da Šarlo neće nikada steći neku širu popularnost

U okviru emisije "Koncert za rock image" TV Beograd u kojoj su o imidžu domaćih i stranih rokera govorili Aleksandar Mandić, Momo Kapor, Biljana Krstić, Miodrag Andrić, Kosta Bunuševac i drugi, jedan od sagovornika bio je i bubnjar grupe Šarlo akrobata - Ivica Vdović.

On je rekao:

-  Imidž je za mene jedna dosta tužna reč koja me uvek podseti na to da je rokenrol u stvari postao roba, a to je dosta tužno, istinito i izgleda nužno.