Oktobar 1977: Popularna engleska grupa "Juraja hip" priredila je beogradskim ljubiteljima rok-muzike jedan od najboljih pop-koncerata održanih ove godine u glavnom gradu. Međutim, to ne znači da će ova priredba svim posetiocima ostati u lepoj uspomeni.
Mnogi među njima - a da apsurd bude veći najčešće oni koji su se muziciranjem petorice engleskih rokera najviše oduševljavali - pamtiće ovaj kocert po lošem, da budemo konkretniji, po ćuškama, zauškama i čvorugama koje su dobili od ljudi za održavanje reda u hali "Pionir".
Kad redari prave nered
Poznato je da se atmosfera u publici na
koncertima rok-muzike bitno razlikuje od one koja vlada na priredbama
gde se svira druga vrsta muzike. Mlada publika svoje oduševljenje
često veoma temperamentno manifestuje, ustaje sa svojih sedišta, diže ruke uvis, neko zaigra u mestu ili baci jaknu ili džemper u
vazduh.
Uostalom, takvu podršku publike očekuju i oni koji sviraju na sceni, pa je postalo uobičajeno da se reagovanje publike smatra sastavnim delom jednog pop-šoua koje za mnoge ima značaja kada se meri kompletan uspeh jednog rok-koncerta.
Uostalom, takvu podršku publike očekuju i oni koji sviraju na sceni, pa je postalo uobičajeno da se reagovanje publike smatra sastavnim delom jednog pop-šoua koje za mnoge ima značaja kada se meri kompletan uspeh jednog rok-koncerta.
Redari u hali "Pionir" za
vreme pomenutog koncerta dokazali su da za sve to nimalo ne haju.
Odeljeni od publike svojm muzičkim afinitetima i
agresivnim stavom za koji misle da imaju pravo čim dobiju redarsku
traku, oni su pokušali da među mladim pobornicima zavedu totalni
red, izazivajući često negovu suprotnost - nered.
Veoma grubo su se ophodili prema svakom ko je ustao sa svog mesta, zaigrao ili bacio deo odeće u vazduh. Podelili su bezbroj šamara i mnoge gledaoce izbacili iz hale. Kada bi im neko pružio otpor, dolazilo je do pravih malih okršaja u gledalištu.
Mladići i devojke platili su za ulaznice po deset hiljada starih dinara da bi videli i čuli svoje ljubimce iz Engleske. Da li je onda neko, i ko imao prava da im tako lako presudi, da ih išamara ili izbaci sa koncerta?
Odgovor smo potražili od upravnika hale "Pionir" Paje Mihajlovića.
Veoma grubo su se ophodili prema svakom ko je ustao sa svog mesta, zaigrao ili bacio deo odeće u vazduh. Podelili su bezbroj šamara i mnoge gledaoce izbacili iz hale. Kada bi im neko pružio otpor, dolazilo je do pravih malih okršaja u gledalištu.
Mladići i devojke platili su za ulaznice po deset hiljada starih dinara da bi videli i čuli svoje ljubimce iz Engleske. Da li je onda neko, i ko imao prava da im tako lako presudi, da ih išamara ili izbaci sa koncerta?
Odgovor smo potražili od upravnika hale "Pionir" Paje Mihajlovića.
- Pošto niste prvi koji mi skreću
pažnju na ponašanje nekih redara moram da poverujem da su oni u
ovom slučaju malo preterali - kaže Mihajlović. - Na žalost, na koncertu "Juraja hip" nisam bio, pa sve to nisam lično
mogao da vidim. Međutim, znam da i mlada publika ume često da
pretera. Svako ima pravo da ispoljava svoje oduševljenje, ali
niko pri tom ne može da uništava inventar u hali.
Koliko sam upoznat, engleski muzičari su u toku koncerta pozvali publiku iz partera da dođe na scenu, a to je moralo da se spreči. Izvođači i organizatori se često ne dogovore precizno o tome šta je na koncertu dozvoljeno, a šta ne.
Publika tada ostaje u dilemi, jer ne zna šta da radi. A za redare dileme nema: oni tačno znaju šta je u gledalištu dozvoljeno, a šta ne ...
Koliko sam upoznat, engleski muzičari su u toku koncerta pozvali publiku iz partera da dođe na scenu, a to je moralo da se spreči. Izvođači i organizatori se često ne dogovore precizno o tome šta je na koncertu dozvoljeno, a šta ne.
Publika tada ostaje u dilemi, jer ne zna šta da radi. A za redare dileme nema: oni tačno znaju šta je u gledalištu dozvoljeno, a šta ne ...
Nisu razumeli engleski
Ko je i kako upravniku Mihajloviću dočaravao atmosferu koncerta na kome nije bio ne znamo, ali se dobro sećamo da vokalni solista engleske grupe nije pozvao publiku da dođe na scenu - ko bi od izvođača bio toliko lud da tako nešto predloži, kada je scena prepuna skupih i osetljivih instrumenata i aparata - već je samo pozvao gledaoce da ustanu sa svojih sedišta, što je poznati manir na rok koncertima, koga se pridržavaju čak i domaći pop muzičari.
Redari su, međutim, grubom silom pokušali publiku da vrate u sedišta. Engleski verovatno nisu dobro razumeli, čim nisu poslušali istog vokalnog solistu, kojim se obratio, objašnjavajući da ne želi neredi i probleme, i da može publici sam da objasni šta može da čini, a šta ne.
To što se ne slažemo sa postupkom redara u hali Pionir ne znači da se sami zalažemo za razularenost u gledalištu. Tačno je da na svim velikim skupovima, pa i na koncertima rok grupa ima pojedinaca koji žele da se istaknu, pa u toj želji preteraju.
Njih treba kazniti i smiriti, jer svojim ponašanjem ugrožavaju raspoloženje ostale publike. Međutim, činjenica je da su u želji da se dokažu na koncertu Uriah Heep u Beogradu najčešće preterivali neki redari.
Da dilema više ne bi bilo, pokušali smo od upravnika hale Pionir da saznamo konkretno šta je to što je publici za vreme rok koncerata dozvoljeno, a šta ne.
- Apsolutno nam je jasno da takve koncerte neminovno prati temperamentno ponašanje publike i spremni smo da ga tolerišemo - kaže Mihajlović. - Prema tome, ko ustane sa svog mesta, vice, zviždi ili igra u mestu - ne smeta nam. Ali, ko se penje na sedišta ili na bilo koji način ugrožava inventar - biće izbačen.
Napisao: Danilo Štrbac (RTV revija, 1977.)