Pages

Sajam filmskih distributera 1980: Šta ćemo uskoro gledati u bioskopima? Seks, karate i strašila...




U malom mestu, postoji samo jedan ili dva bioskopa, i tu nema mnogo izbora. Tu može da zavlada kung-fu tiranija. Mnogi filmovi ne mogu ni da dopru dalje od velikih centara. Zašto? Zato što distribucije naprave, recimo, tri kopije tog filma koji ni iz daleka ne mogu da pokriju jugoslovenske ekrane, brzo propadnu i pocepaju se

Iz unutrašnjosti se žale na distributere da im ne nude vredna umetnička dela, a distributeri odgovaraju da se masovno traže filmovi stila "Hopa-cupa u krevetu"...


*****



Na velikoj berzi filmova iz uvoza i iz domaće industrije, na Sajmu distribucije, prošle nedelje u Kuparima, moglo se videti ili bar saznati sve šta nas čeka od sada pa za najmanje godinu dana u bioskopima. Tu je skrojena kapa za svu našu filmsku publiku.

Šta najviše traže u bioskopu? Ako pitate predstavnike kino preduzeća, oni uglavnom kukaju:

- Čekamo po godinu ili dve, da nam se udeli neki dobar film. Nema dosta kopija, repertoar pravimo na dvoje ili troje, a zaklaše nas najamnine, koje su sve veće.

Najviše se žale direktori narodnih univerziteta iz malih gradova u unutrašnjosti, koji imaju bioskope:

- Želimo da pružimo našem gledaocu kulturan program. Film je, kako smo ustanovili, dobro od opšteg interesa. Ali uzalud tražimo dobar film koji naš čovek u unutrašnjosti čeka kao ozebao sunce. Najčešće čeka, a ne dočeka - kaže nam direktor jednog Narodnog univerziteta iz Bosne, i želi da ostane anoniman iz straha od osvete distributera. - Uglavnom nam nude ono što po inerciji traže bioskopi kojima je komercijalni efekat najvažniji od svega, važniji od kulturno-prosvetne misije: seks, karate i strašila.


Tiranija dobrog pazara



Vraćamo se pitanju: šta najviše traže bioskopi? Jedan predstavnik bioskopske mreže iz velikog grada kaže:

- Bioskopi traže dobar film. Nije važno kojeg je žanra. To, u stvari, traži publika. Ona je često potcenjivana, i neki bioskopi, priznajemo, u ime publike i dobrog pazara, traže svašta.

Predstavnici uvoza za distribucije kukaju na bioskope:

- Čak i ne žele da pogledaju naše liste odabranih filmova, koje im nudimo svake godine u ovo vreme za ugovore. Njihovo pitanje glasi: šta ima od karatea, kung-fua, seksa ili jurnjave. Ne kažem da su takvi svi bioskopi, ali većina, i to iz malih gradova, zahteva od nas takav program.

Iz svega toga može se na prvi pogled zaključiti da jedni udaraju u klin, drugi u ploču.

Po nekim procenama, u manjim mestima, gde je bioskop maltene jedina razonoda, najbolje prolaze hongkonški filmovi karate stila, seks komedije tipa "Hopa cupa u krevetu" i avanturistički obračuni.

Teško je zamisliti da će se tvorci programa nekog zabačenijeg bioskopa setiti da traže i u program uvrste, na primer, "Rubljova", "Diskretni šarm buržoazije" ili "Čoveka od mramora".

Njegovom gledaocu, ako želi da tako nešto vidi, ostaje samo da putuje u neki veliki centar.


Škrtarenje s kopijama



Naš filmski repertoar iz uvoza je, ruku na srce, veoma dobar. Od preko 250 filmova, koliko uvezemo godišnje, bar pedeset je nagrađeno ili zapaženo na svetskim festivalima. Sve što je poznato po kvalitetu, uglavnom se, pre ili posle, uveze.

Ipak, statistika kaže da se i u Beogradu najradije gleda "Profesorka ima lepe noge", opet u hopa-cupa stilu. Ako je to razonoda za mnoge niko ni ne treba da ima ništa protiv toga. Protivteža je u onom drugom delu uvoza među pravim umetničkim doživljajima.

U malom mestu, postoji samo jedan ili dva bioskopa, i tu nema mnogo izbora. Tu može da zavlada kung-fu tiranija. Mnogi filmovi ne mogu ni da dopru dalje od velikih centara.

Zašto?

Zato što distribucije naprave, recimo, tri kopije tog filma koji ni iz daleka ne mogu da pokriju jugoslovenske ekrane, brzo propadnu i pocepaju se.

Najmanje šesnaest kopija jednog filma može da obiđe zemlju, pod najboljim uslovima.

Razlika u novcu između tri i šesnaest kopija je oko 200.000 dinara.

Đavo leži u tome što to menja repertoar. Uvozimo, naime, i filmove koji praktično, za mnoge gledaoce - ne postoje...

Napisao: Vojin Vitezica, obrada: Yugopapir (Osmica, maj 1980.)



Šta ćemo videti...



Ko se zaželeo spektakla, videće u budućem repertoarskom planu film Federika Felinija "Grad žena", u kome se pojavljuje Marčelo Mastrojani u društvu 200 žena.

Film o kome se govori, "Svet je pun oženjenih muškaraca", sa Entonijem Frenčiozom i Kerol Beker, lepšom nego ikad, zadovoljiće one koji vole dobru društvenu satiru u oblandi tragikomedije.

Silvija Kristel, do guše zakopčana, sa Alenom Delonom u izuzetno uzbudljivoj drami "Aerodrom 80 - Konkord" donosi i zabavu i razmišljanje o novoj vrsti aero-nasilja.

Sofija Loren i Džems Kobern u ne baš novom, ali dobrom engleskom trileru "Potraga za Stegnerom" dokazuju još jednom kvalitet "starije garde".

Ko voli Đankarla Đaninija, smešnog i šarmantnog mediteranskog zavodnika, može da ga vidi sa Goldi Hon u "Putešestviju".

Da ne govorimo o "Krameru protiv Kramera", koji će se pojaviti, kao i izuzetni "Sav taj džez", iduće godine, ili, ako imamo sreće sa prevodiocima dijaloga, još ove jeseni.

Džon Travolta će se prikazati u kaubojskom odelu u "Urbanom kauboju", a naručen je tek dovršeni "Supermen 2" sa Kristoferom Rivom.

Karate stil biće zastupljen u oko dvadesetpet obračuna, a i engleske seksi-komedije, kao "Čuvari kampa", takođe dolaze.

Džejn Fonda i Robert Redford se vole u "Električnom jahaču", baš kao i Džil Klejberg i Bart Rejnolds u "Ponovnom početku" ili Ani Žirardo i Filip Noare u "Krađi Jupiterove statue"...



Podržite Yugopapir: FB TW Donate