Bio sam Jakob Jerih samo dok je trajalo snimanje, čim bi završilo, onog trenutka sam opet bio ja, onakav kakav sam uvek. Što se uniforme tiče, nisam osećao nikakvo gađenje, a i zašto bih? Odela su ista, samo su ljudi različiti
Pred novu epizodu popularne serije (TV Beograd, nedelja, 20.05, I program) ... Sa Slobodanom Perovićem, Jakobom Jerihom iz "Salaša u Malom Ritu"... Zašto je glumac Perović "omekšao" ličnost bogatog folksdojčera iz Jakobsfelda...
*****
Kad jedan arogantni i nadasve
racionalni Nemac, Jakob Jerih iz serije "Salaš u Malom Ritu"
natuče u nas omraženu uniformu folksdojčera i oštrim pruskim
korakom krene niz šor da simpatičnog dečaka Milana Maljevića registruje kao kakvo svoje goveče,
teško je oteti se utisku o prevelikom jazu između sredovečnog potomka ratobornih Tevtonaca i sićušnog vojvođanskog seljačeta,
izgubljenog u vihoru rata.
Pa ipak, ako se ne vidi, ono se bar
oseća, lebdi nekako u vazduhu folksdojčerskog sela Jakobsfelda, da
u odmerenom i zapovedničkom glasu gazda-Jakoba ima neke topline za
ubogog dečaka.
Nije li ta nenametljiva nijansa, u onim
prilikama neočekivane mekoće, deo scenarija ili plod maestralne
igre Slobodana Perovića, koji, eto, ima dovoljno
glumačke i lične snage da nam i jednog tako reći negativca
prezentuje najpre kao čoveka?
Zbog Slavkovog šarma
- Priznajem da se nisam sasvim držao
teksta i da sam Jakoba Jeriha malo slobodnije
interpretirao - rekao nam je Slobodan Perović u razgovoru o "Salašu
u Malom Ritu", seriji za koju i sam smatra da je izvanredna, pa
čak i svoju ulogu u njoj svrstava na drugo mesto životnih
ostvarenja, posle uloge u "Paviljonu br. 6".
- Jakob je grublji, ali ja sam mu dao jednu mekšu osobinu jer, jednostavno, i ja sam mekši.
Jakob, kao uostalom i svi Nemci, gaji neku vrstu, ne ljubavi, ali simpatije, prema čoveku s kojim je u poslovnoj vezi.
Njemu mali Milan koristi, dobar je radnik, i ovaj ga ceni. Ja sam se, međutim, odlučio da idem dalje, da, kao Jakob Jerih, zavolim Milana, da budem malo topliji prema njemu.
A znate li zašto?
Zato jer ja, kao Slobodan, gajim te simpatije prema Slavku Štimcu, tom dečaku izuzetnog glumačkog dara, koji je spontan i nema respekta prema pozivu, dok je u privatnom životu pomalo zbunjen, te se jedva vidi njegov skriveni šarm.
Slavko nije kao ova razmažena gradska deca, on poseduje izvrsno duhovno zdravlje. Nisam siguran da li bi moj Jakob Jerih bio isti ovakav da Milana igra neki drugi dečak, a ne Slavko.
- Jakob je grublji, ali ja sam mu dao jednu mekšu osobinu jer, jednostavno, i ja sam mekši.
Jakob, kao uostalom i svi Nemci, gaji neku vrstu, ne ljubavi, ali simpatije, prema čoveku s kojim je u poslovnoj vezi.
Njemu mali Milan koristi, dobar je radnik, i ovaj ga ceni. Ja sam se, međutim, odlučio da idem dalje, da, kao Jakob Jerih, zavolim Milana, da budem malo topliji prema njemu.
A znate li zašto?
Zato jer ja, kao Slobodan, gajim te simpatije prema Slavku Štimcu, tom dečaku izuzetnog glumačkog dara, koji je spontan i nema respekta prema pozivu, dok je u privatnom životu pomalo zbunjen, te se jedva vidi njegov skriveni šarm.
Slavko nije kao ova razmažena gradska deca, on poseduje izvrsno duhovno zdravlje. Nisam siguran da li bi moj Jakob Jerih bio isti ovakav da Milana igra neki drugi dečak, a ne Slavko.
Odela su ista, samo su ljudi različiti
Pitali smo Perovića da li je za vreme
snimanja osećao otpor prema liku Jakoba Jeriha, i da li mu je
nelagodno bilo u uniformi folksdojčera, kada se zna da je i sam,
svojevremeno, žestoko iskusio nedaće okupacije.
Slobodan Perović se namrštio, na
njemu svojstven dobroćudan način i odmahnuo rukom:
- Koješta, bio sam Jakob Jerih samo
dok je trajalo snimanje, čim bi završilo, onog trenutka sam opet
bio ja, onakav kakav sam uvek. Što se uniforme tiče, nisam osećao
nikakvo gađenje, a i zašto bih? Odela su ista, samo su ljudi
različiti.
Uostalom, ja radim ono što traže od
mene, ne samo režiseri već i život.
Zbog onog što život traži ja moram da prihvatim uloge koje mi se ne sviđaju, koje čak prezirem, ali tako je to, pogotovo na televiziji.
Eksploatišu nas, jer moramo da živimo. Honorari su bedni, a treba živeti.
Tako pomalo gubimo svoju ličnost.
Ali, nemojmo o tome, to je jedna druga tema ...
Zbog onog što život traži ja moram da prihvatim uloge koje mi se ne sviđaju, koje čak prezirem, ali tako je to, pogotovo na televiziji.
Eksploatišu nas, jer moramo da živimo. Honorari su bedni, a treba živeti.
Tako pomalo gubimo svoju ličnost.
Ali, nemojmo o tome, to je jedna druga tema ...
Inače, serija "Salaš u Malom
Ritu" je izvanredna, umnogome zahvaljujući Branku Baueru, koji je i kao režiser i kao čovek sasvim na svom mestu. On mi je
mnogo pomogao oko ovog Jakoba Jeriha.
 |
| "Sjajan si kao Šicer! Ipak, ua policija fašistička!" |