Najveći doček u istoriji Beograda (2. deo): Astronauti u gostima kod Tita, u RTV BG, Domu pionira




Armstrong kaže djacima da im zavidi na njihovoj budućnosti jer "mi smo stari ljudi". Oldrin dodaje da mu je neobično milo što je u Beogradu baš na dan proslave dvadeset petogodišnjice oslobodjenja Beograda. Kaže da će oni doći ponovo na pedesetogodišnjicu da vide kakve su se promene odigrale. "Budućnost je u vašim rukama"

Astronautima "Apola 11", Nilu Armstrongu, Edvinu Oldrinu i Majklu Kolinsu, priređen je oduševljen i topao doček kada su posetili Beograd 18. i 19. oktobra 1969. godine. Svuda gde su išli i s kim god su bili, mogli su da osete da su dobrodošli. Jedan od njih, Majkl Kolins, rekao je prilikom ispraćaja da se njegova žena i on nadaju da će ponovo doći u Jugoslaviju čim budu mogli i da će ostati što duže budu mogli. U znak njihove zahvalnosti i za uspomenu na njihovu posetu, ovde donosimo sažet prikaz njihovog boravka.



Drugi deo: Mesečev srp u jesenjoj beogradskoj noći



12.40 - Predsednik Tito odlikuje sva tri astronauta Ordenom jugoslovenske zvezde sa lentom. Od zujanja kamera ništa se ne čuje. 

Astronauti zahvaljuju Predsedniku na odlikovanju i predaju mu na poklon snimak ploče koju su ostavili na Mesecu i kopiju mikrofilmova sa porukama 73 šefa država, medju kojima i predsednika Tita. 

Kelneri služe šampanj i astronauti i predsednik Tito se kucaju nazdravljajući.



12.53 - Predsednik Tito, gospodja Broz, astronauti i njihove supruge povlače se u susednu sobu da nezvanično porazgovaraju. 

Dopušteno nam je da ih slikamo za vreme tog razgovora. Predsednik Tito kaže astronautima da je njihovo spuštanje na Mesec "veliko delo". 

Armstrong prenosi poziv predsedniku Titu da opet poseti Sjedinjene Države i da lično prisustvuje lansiranju rakete sa Kejp Kenedija. 

Gospodja Armstrong dodaje da je lansiranje vasionskog broda neverovatno uzbudljiv dogadjaj.


13.05 - Predsednik se sa svojim gostima povlači na privatan ručak u malu trpezariju.

Ostavljamo Beli dvor i krećemo za hotel "Jugoslavija" gde je za astronaute i njihovu pratnju, predstavnike Nacionalne uprave za aeronautiku i istraživanje vasione (NASA), zadržano celo krilo na četvrtom spratu.

U medjuspratu uredjena je za ovu priliku prostorija za novinare gde čekamo povratak astronauta. 

Jedna ličnost iz jugoslovenskog Državnog sekretarijata za inostrane poslove kaže da je ovo "najveći doček u istoriji Beograda". 

Svi se, reklo bi se, slažu da je na ulicama bilo ogromno mnogo sveta. 

Po nekim procenama oko pola miliona ljudi izašlo je da vidi dolazak astronauta. 

Drugi pominju cifre od sto do trista hiljada. Niko ne može tačno da odredi. Većina je ipak za dve stotine hiljada. A to je petina stanovnika Beograda. 

Jedna od ličnosti iz pratnje astronauta rekla je docnije da je prijem u Beogradu bio impresivan kako po broju tako po oduševljenju Beogradjana. 

Ona je rekla: 

"Masa sveta, prijemi i ručak ostavili su nezaboravan utisak."


15.25 - Evo ih. Plava milicijska kola sa plavim žmigavcima, za njima crni "mercedesi" sa crvenim svetiljkama, milicajci na motorciklima i najzad beli "kadilak". 

Zadocnili su, jer su ostali sa predsednikom Titom četrdeset minuta duže nego što je bilo predvidjeno. 



Bio je to "dugačak, intiman, srdačan ručak", veli jedno zvanično lice iz američkih krugova. 

Pojavljuju se Armstrong, Oldrin i Kolins. Smeše se i mašu. Grupa koja se okupila počinje spontano da pljeska. 

Tri devojke koje rade u hotelu "Jugoslavija" predaju suprugama astronauta bukete crvenih ruža, druge bukete toga dana. 

Put do liftova obeležen je crvenim trakama. Ljudi pljeskaju. Ponovo fotografi, fleševi, zujanje televizijskih kamera.


15.35 - Pedesetak novinara se okupilo u jednoj sali, gde će se održati konferencija za štampu sa suprugama astronauta. Dovode ih i posadjuju ispred jedne ogromne zidne slike na kojoj se presijavaju ružičasta, purpurna i plava boja. 

Izgledaju sveže i smireno. Pitanja počinju.


Dopisnik "Politike" pita šta su supruge osećale dok su njihovi muževi leteli ka Mesecu - strah ili ponos?

"Više ponos", kaže gospodja Armstrong. "Nisam se bojala. Imala sam potpuno poverenje u ono što naši muževi pokušavaju da ostvare."

Drugi novinar primećuje da bi put na Mars trajao dve godine. Da li bi supruge astronauta bile saglasne da njihovi muževi lete na Mars? 

Gospodja Oldrin kaže "da je ne bi bilo toliko strah koliko bi joj bilo dosadno kad bi joj muž bio odsutan dve godine".




Gospodja Armstrong veli da kad bi njen muž "odista želeo da ide, ona mu ne bi stajala na putu". 

Gospodja Kolins dodaje da je "Majk izjavio da neće više leteti u vasionu", tako da se to pitanje na nju ne odnosi.

Da li bi želele da im sinovi postanu astronauti? 

"Ako bi moj sin, kome je sada šest godina, izjavio da to želi, ja bih ga stoprocentno podržala u tome", kaže gospodja Kolins.


16.05 - Konferencija za štampu se završava. Supruge astronauta se vraćaju na četvrti sprat u svoje apartmane. Jugosloveni i Amerikanci neprestano konferišu dogovarajući se o poslednjim detaljima posete.

Zapitkujemo šta će astronauti raditi u nedelju. Zvanično je predvidjeno da će se tog dana odmarati. 

Ali se pronose glasovi o šetnji brodom i lovu. Niko ne ume da nam kaže za šta će se astronauti odlučiti.


16.30 - Čujemo da je šef jugoslovenskog protokola stigao u hotel sa ličnim poklonima predsednika Tita za astronaute i njihove supruge. 

Neko reče da su astronauti dobili zlatne tabakere sa urezanim potpisom, a njihove supruge koralne broševe.


16.45 - Zaključujemo da u hotelu vlada opšta pometnja. Ljudi ulaze i izlaze u novinarsku sobu. Cvijeto Job, šef Odseka za Severnu Ameriku u Sekretarijatu za inostrane poslove, razgovara sa nekim. 

Saznajemo da je on mnogo učinio za aranžmane oko gostovanja astronauta.


17.00 - U Skupštinu grada Beograda stižemo pre astronauta. U glavnoj dvorani za prijem već se okupilo oko dve stotine zvanica. 

Svetlost iz tri ogromna lustera - izgledaju kao veliki cvetovi sa nežnim laticama okrenutim nagore - odbija svetlost ogledala kojih ima svuda u sobi. 

Prilazimo jednom stolu na drugom kraju dvorane da bismo pogledali Zlatne plakete Beograda u kutijama postavljenim belom svilom. 

Ploče su veličine 16 sa 11 sm i prikazuju reljef Beograda iz XVI veka i pečat grada.


17.15 - Predsednik Skupštine grada Beograda Branko Pešić rukuje se sa gostima. Reflektori za televizijsko snimanje su upaljeni jer se astronauti očekuju svakog časa.

Branko Pešić: Zar političar treba da prima neku platu? (1971)

Razgovaramo sa Robertom Džordanom (Robert Jordan), starijim urednikom američkog časopisa "National Geographic"

On skuplja materijal za jedan veliki članak o Jugoslaviji za svoj časopis. 

Jedan fotoreporter ovog časopisa već je proputovao zemlju. Džordan kaže da će taj članak sa ilustracijama biti objavljen idućeg proleća.



17.27 - Televizijski reflektori su bljesnuli. Astronauti su stigli i rukuju se sa predsednikom Skupštine grada Beograda Brankom Pešićem

Dolaze u dvoranu za prijem kroz špalir gostiju koji pljeskaju. Astronauti, njihove supruge i gradski odbornici poziraju za fotografe. 

Branko Pešić čita pozdravni govor. Srećnim sticajem okolnosti, kaže on, astronauti se nalaze ovde upravo na dvadeset petogodišnjicu oslobodjenja Beograda

Zatim kaže astronautima da je njihovo putovanje na Mesec predstavljalo "jedan od zvezdanih trenutaka čovečanstva".


Svakom astronautu predaje Zlatnu plaketu. Snimatelji se guraju napred. Svetlost reflektora blješti i odbija se od ogledala. 

Astronauti jedan za drugim zahvaljuju se u nekoliko reči. Oldrin kaže da je primetio dok su se vozili ka Avali da je "sada vreme kada se prikupljaju plodovi u Jugoslaviji. Verujemo da je vreme prikupljanja plodova i u vasioni". 

Dodaje da Amerikanci žele da podele te plodove sa drugim narodima.


17.50 - Stižemo u studio Radio-televizije Beograd gde astronauti treba da održe konferenciju za štampu koju će prenositi televizija. 

U Studiju se okupilo oko pedesetak novinara. Dobijamo male radio-prijemnike i slušalice preko kojih će konferencija biti simultano prenošena na engleskom i srpskohrvatskom jeziku. 

Za astronaute i stručnjake koji će im postavljati pitanja postavljene su stolice, dok novinari sede iza tri televizijske kamere.


17.56 - Astronauti ulaze u studio. Predstavljaju ih direktoru programa i oni sedaju ispred jednog ogromnog uveličanog snimka sa Meseca snimljenog automatskom kamerom Armstronga i Kolinsa.


18.00 - Prenos počinje jednim filmom o američkom vasionskom programu, čiji je najveći deo posvećen zadatku "Apola 11". 

Astronauti su objasnili već ranije sadržinu filma i naizmenično objašnjavaju ono što se prikazuje. 

Zatim počinju pitanja. 

Jedan komentator pita da li sada posle misije "Apola 11" znamo nešto više o poreklu Meseca. 

Oldrin objašnjava da na osnovu materijala koji je donet sa Meseca ne izgleda verovatno da je Mesec telo koje se nekada odvojilo od Zemlje. 

Reklo bi se da su ostale dve teorije verovatnije, to jest da je Mesec privukla Zemljina sila teže ili da je nastao u isto vreme kad i Zemlja.

Jedan drugi novinar pita astronaute kako su se osećali u trenutku kad je izbačena raketa "Apolo 11". 

Kolins odgovara da je to bio "jedan trenutak napetosti", "izvesna mera bojazni". 

A Armstrong kaže da je to bilo "kao voz koji se trese". 

Po Oldrinovom mišljenju čovek je imao osećanje "krenuli smo, hajde, mala, hajde!"

Da li su se osećali bezbedno? 

"Da", odgovara Kolins. "Bili smo optimisti u pogledu ishoda." 

Drugo pitanje: hoće li biti komercijalnih letova na Mesec? 

Armstrong odgovara da su oni uvek "rdjavi prognozeri" i da će možda kroz deset ili dvadeset godina biti komercijalnih letova.

Šta će raditi u Beogradu u nedelju? Svi žele da to čuju. 

Armstrong kaže da će "možda posetiti neke ljude, prošetati po okolini ili otići malo u lov".


19.00 - Konferencija za štampu se završava kad je i predvidjeno. Astronauti prelaze u drugu salu gde se okupilo pet stotina pionira da ih dočeka. Susret je veoma srdačan. 

Dečji hor peva pesme komponovane specijalno za ovu priliku. 

Tri ljupke devojčice izvode jednu baletsku tačku. Astronauti odgovaraju na nekoliko pitanja. Svi se slikaju.


Deca poklanjaju astronautima slike koje su sami radili. Za uzvrat astronauti poklanjaju deci ogromnu sliku u boji na kojoj se vidi Oldrin na Mesecu, sa posvetom beogradskoj deci i sa autogramima.




Armstrong kaže djacima da im zavidi na njihovoj budućnosti jer "mi smo stari ljudi"

Oldrin dodaje da mu je neobično milo što je u Beogradu baš na dan proslave dvadeset petogodišnjice oslobodjenja Beograda. 

Kaže da će oni doći ponovo na pedesetogodišnjicu da vide kakve su se promene odigrale. "Budućnost je u vašim rukama."


19.21 - Ispred Doma pionira u Takovskoj ulici skupila se masa od dve do tri hiljade ljudi u sumraku. Ali je prilaz osvetljen i sa svake strane američke zastave leprša po jedna jugoslovenska zastava. 

Prozori na stambenim zgradama pored Doma pionira su otvoreni i gotovo svuda se može videti svet koji čeka da bar za trenutak ugleda astronaute.



19.24 - Evo ih, dolaze. Svet spontano počinje da pljeska. Astronauti ulaze u svoj beli "kadilak" i napuštaju to mesto u povorci od desetak "mercedesa", praćeni milicijom na motorciklima. 

Ponovo prolaze kroz grad i vraćaju se u hotel "Jugoslavija" da se spreme za zvanični prijem koji se te večeri priredjuje u njihovu čast u zgradi Saveznog izvršnog veća.


20.30 - U Savezno izvršno veće pristižu zvanice. Noć je vedra i prohladna. Prava jesenja noć. Ulazeći bacamo pogled na fontanu iz koje voda prska naviše prelivajući se u raznim bojama pod svetlošću reflektora. 


Iznad fontane u mračnim regionima neba nazire se Mesečev srp. 

Znamo da su ljudi bili tamo, ali još uvek nam je stran; iako astronauti vele da je njegova površina crna i pokrivena prašinom, on se belo presijava...



U nastavku:







Podržite Yugopapir: FB TW Donate